Зоран Милосављевиќ

Зоран Милосављевиќ ( Белград, 21 декември 1939 - Кардица, Грција, 31 јули 1983 ), бил српски театарски и филмски глумец, член на драмата и глумечката игра, уметнички директор на Југословенскиот драмски театар. Во 1960-тите, тој станал многу популарен филмски глумец во Југославија. Од своето основање во 1970 година, тој работел во Студио Б. Загинал во сообраќајна несреќа во Грција на 31 јули 1983 година.

Биографија

Детство, младост и школување

Роден на 21 декември 1939 година. во Белград во семејството на Ратибор Милосављевиќ, инж. и Виде, хемичар.^[1]

Основно училиште и Втора белградска гимназија завршил во Белград. Како средношколец бил наградуван за текстови и соработувал со весници каде е од 1955 година има објавени статии.^[2]

Студирал словенски, руски и полски јазици на Филолошкиот факултет во Белград. Се пријавил да студира режија на Академијата за театар, филм, радио и телевизија, денес Факултет за драмски уметности, но по приемниот испит му било понудено да студира на Катедрата за глума.^[3]

Дипломирал на Академијата за театар, филм, радио и телевизија на 1 јули 1964 година. во класата на проф. Јосип Кулунџиќ.^[4]

Меѓу странските јазици, тој зборувал француски ^[5] и англиски, а зборувал и руски и полски.^[6]

Се оженил во 1965 година, имал два сина. Воениот рок го отслужил во Осиек во 1966/67 година.^[7]

Зоран Милосављевиќ е внук на полковникот Бранислав Милосављевиќ.

Филм

Втората година како студент дебитирал во улогата како член на француското движење на отпорот (Фелисиен Ертел) во филмот Не убивај (Tu ne tueras point) (1961) на францускиот режисер и глумец Клод Аутант-Лара (1961-2000) кој е снимен во француско-југословенска копродукција во студиото во Кошутњак. Жан Оренш и Пјер Бост ги играле француските глумци Сузан Флон и Лоран Терзиеф, германскиот глумец Франк Хорст, особено ги пофалил Шарл Азнавур. Сцените во кои Зоран Милосављевиќ бил заедно со Френк Хорст биле оценети како „најшокантни“.

Бил член на Здружението на драмски уметници на Србија и претседател на комисијата за меѓународна и меѓурепубликанска размена на УДУС.

За неговата улога во филмот Песната премиерно на 8-миот филмски фестивал во <a href="./%D0%9F%D1%83%D0%BB%D0%B0" rel="mw:WikiLink" data-linkid="undefined" data-cx="{"userAdded":true,"adapted":true}">Пула</a> во 1961 година ја добил наградата „Младост“ за најдобар млад глумец од официјалното жири.

Ја одиграл и главната машка улога во филмот Скали на храброста (1961), по сценарио и режија на Ото Денеш. Душица Жегарац играл како партнер на главната женска улога.

Глумел и во филмовите Радопоље (1963), Нож (1967), Убиство на суров и подмолен начин од ниски мотиви (1969).

Овие први филмови биле забележани и во странство^[8]^[9]^[10], а неговите први настапи во филмот и театарот биле пофалени од критичарите.

Театар

Зоран Милосављевиќ е потомок на војводата Јанко Поповиќ, Цинчар-Јанко, по неговиот најстар син Ѓорѓе Цинчар-Јанковиќ, окружен началник. Играл и во познатите драми Кога цветаа тиквите според текстот на Драгослав Михаиловиќ и Вучјак од Мирослав Крлежа, кои биле забранети. Забраната за изведување на овие претстави се одрази во долг период на криза во Југословенскиот драмски театар.

РТС и студио „Б“

Снимил неколку телевизиски драми и улоги во серии, меѓу кои и познатата телевизиска серија Отпишани.^[11]

Од основањето на радио станицата Студио Б на 1 април 1970 година водел емисија за култура и театар, како и контактна емисија „Фонтана на желбите“.

Тој беше еден од првите соработници на 1 април 1976 година. Златна значка на Студио Б „за исклучителен и траен придонес во програмата, работата и работењето на Студио Б од неговото основање“.На 31 јули 1983 година со своето семејство ги посетил манастирите на Метеори.^[12] во Грција. Истиот ден, во попладневните часови, на необезбедениот железнички премин во Неа Манастири (Нови манастири)^[13] на патот Ламија - Лариса, неговиот автомобил удрил во брз воз Атина - Солун. Тој бил тешко повреден и починал во болницата во градот Кардица. Погребан е на Новите гробишта во Белград.^[14]

Од 1978 до 1983 бил в.д.уметнички директор на Југословенскиот драмски театар.^[15]

Неговиот портрет, една од првите поп-арт слики во поранешна Југославија, бил насликан во 1968 година од Радомир Рељиќ, познат сликар, редовен член на САНУ. Портретот од неговото детство во 1944 година го напаравила неговата тетка Вера Ќириќ. моминско Милосављевиќ.

31 јули 1983 година со своето семејство ги посетил манастирите на Метеори .^[12] во Грција . Истиот ден, во попладневните часови, на необезбедениот железнички премин во Неа Монастири (Нови манастири) ^[13] на патот Ламија - Лариса, неговиот автомобил удрил од брз воз Атина - Солун. Тој бил тешко повреден и починал во болницата во градот Кардица. Погребан е на Новите гробишта во Белград.^[14]

Зоран Милосављевиќ е потомок на војводата Јанко Поповиќ, Цинчар-Јанко, по неговиот најстар син Ѓорѓе Цинчар-Јанковиќ, окружен началник.

Филмови

Не убивај, 1960 година, режисер: Клод Отан Лара, сценарио: Жан Оранж и Пјер Бос, улога: Фелисиен Ертел.
Поема, 2 август 1961 година, Авала-филм, режисер и сценарист: Радош Новаковиќ, според романот на Оскар Давич, улога: Миќа
Скалите на храброста, 21.12.1961, Застава-филм, режисер и сценарио: Ото Денес, улога: Никша
Радопоље, 13.07.1963, Авала-филм, режија: Стола Јанковиќ, сценарио Арсен Диклиќ, улога: Наредник
Нож, режија и сценарио: Живорад Жика Митровиќ, улога: Бели Павловиќ
Убиство на свиреп и подмолен начин од ниски побуди, 23 декември 1969 година, СРЖ Белград, режија: Живорад Жика Митровиќ, сценарио на Ж. Митровиќ - М. Милиќевиќ - Ланго, улога: Филип Гец

Театарски претстави

Ричард Трети, 21 јануари 1961 година, ЈДП, В. Шекспир, во режија на Мата Милошевиќ, улогата на Лорд Греј
Елф од запад, 18.1. 1962 година, ЈДП, Ј. Милингтон Синг, режисер: Предраг Бајчетиќ, улога: Пејачка балада
Чисти раце, 1960 година, Јован Христиќ, режија: Предраг Бајчетиќ
Стеница, В. Мајаковски
Дискавери, Добрица Ќосиќ, извадок од романот Делби, улога: Млад човек кој сака да се бори
Проклета авлија, Иво Андриќ, улога: Млад Бугарин
Тартиф, ЈДП, 10.11. 1964 година Молиер, режисер: Славко Јан, улога: Дамис, син на Оргон
Савонарола и неговите пријатели, 1965 година, Јован Христиќ, режија: Мирослав Беловиќ
Хваркиње, Мартин Бенетовиќ, режисер: Мирослав Беловиќ, улога: Фабрицио
Кориоланус, ЈДП, В. Шекспир, во режија на Франс Јамник,
Краљевиќ Марко, ЈДП, Борислав Михајловиќ Михиз, режија: Арсо Јовановиќ, улога: Цар Урош Нејаки
Римска поезија, 1968 година“.^[16]
Не играј со љубовта, 1968 година, ЈДП, Алфред де Мизе, режисер: Сава Мрмак
Кога процветаа тиквите, ЈДП, Драгослав Михаиловиќ
Саломе, Мирослав Крлежа
Сон на летната ноќ, улога: Лисандар
Хамлет, 22 јануари 1971 година, ЈДП, В. Шекспир, во режија на Стево Зигон, улогата на Хорас
Кралицата Елизабета I,
Мистер Долар, 1974 година, ЈДП, Бранислав Нушиќ ,
Лага и парализа, 1974, ЈДП, Јован Стерија Поповиќ
Фан на Лејди Виндермер, 24 февруари 1973 година, ЈДП, театар Бојан Ступица, Оскар Вајлд, режисер: Петар Словенски, улога: Лорд Виндермер
Занаетот на г-ѓа Ворн, ЈДП, Бернард Шо,
Насловна страна,
Смртта на Тарелкин или среќни денови, ЈДП, Александар Сухово-Кобилин, режисер: Бранко Плеша (Битеф Гран При 1974)
Вучјак, 25 мај 1974 година, Мирослав Крлежа, режисер: Дино Радојевиќ, улога: д-р Златко Стрелец.
Шамар ,
Лоренцасио, 4 април 1978 година, ЈДП, Алфред де Мизе, режија: Брано Плеша, кардинал Чибо
Кралот Лир, В. Шекспир, Дубровник Лето фестивал, 21 јули и 26 јули 1979 година, во режија на Паоло Маџели
Станот на Зојка, ЈДП, Михаил Булгаков, улога: гроф Оболјенски
Ужаленото семејство, Бранислав Нушиќ,
Хрватски Фауст, 1982 година, ЈДП, во режија на Слободан Шнајдер,

Телевизија

Погребете ги мртвите, драмска емисија, ТВ Белград, во режија на Александар Ѓорѓевиќ,
Два клучни денови, 1963 година, телевизиска драма базирана на новелата Ф. Достоевски село Степанчиково, ТВ Белград, режија: Сава Мрмак, улога: Серјожа
Коштана, телевизиска драма според Бора Станковиќ, ТВ Белград, режисер: Јован Коњовиќ, улога: Стојан
Прва љубов, 1962 година, телевизиско трио по Џовани Бокачо, режија: Мирјана Самарџиќ, ТВ Белград, улога: Рикардо
Среќен пат чичко, 1965, ТВ Белград, Драгован Јовановиќ, Огњен Лакиќевиќ, режисер: Миодраг Гајиќ,
Кој ќе го спаси орачот, 1969 година, ТВ Белград, Френк Д. Гилрој, во режија на Сава Мрмак
Судењето на Флобер, 1971 година, телевизиска драма, Данило Николиќ, ТВ Белград
Аферата на невината Анабела, 1972 година, ТВ Белград, Велимир Илиќ, Александар Обреновиќ, режисер: Миленко Маричиќ,
Г-дин долар, 1974 г. Нушиќ, снимање на претставата, ТВ Белград
Лажа и Паралажа, 1974, Ј. С. Поповиќ, снимање на претставата, ТВ Белград Отписани, 1975, 4. епизода „Печатница“, улога: д-р Јанковиќ
Црни денови, 1977 година, мини ТВ серија, Миленко Вучетиќ, режија: Сава Мрмак, ТВ Белград
Слом, 1980, ТВ серија, ТВ Белград, Света Лукиќ, режисер: Сава Мрмак, улога: судија Станојевиќ

Радио

„Фонтана на желбата“, Студио Б
Михаил Булгаков, „Молиер“, радио драма, Радио Белград

Наводи

↑ У време његовог рођења отац Ратибор Милосављевић (1912—2002) инжењер, чиновник Министарства шума и руда, био је у школи резервних официра. После рата радио је у привредној авијацији. Мајка Вида Милосављевић (1914—1958) предавала је хемију и физику у гимназији, а после је радила на Филозофском факултету, на одсеку за хемију, као и на Технолошком факултету и Институту за патологију. Радила је на истраживањима изотопа у време када у Југославији још нису примењиване мере заштите од радиоактивног зрачења. Пре него што се разболела, предала је докторат. У чланку „Заљубљена у правду“ Виде Милосављевић се сећа њена некадашња ученица глумица Ксенија Јовановић, вид. „Заљубљена у правду“, Политика Експрес 1968. и у Г. Петровић, Мој незаборавни професор, Београд 2004. pp. 70.
↑ Рубрике „Мали лексикон“, „Београдски авази“, цртице из живота познатих уметника и сл, без потписа или под псеудонимом „Зорић“, трећа награда Народне армије, листа ЈНА, традиционални конкурс „Народне армије“ за најбоље писмене саставе поводом 16-годишњице ЈНА, 20. децембар 1957.
↑ „Како сте се определили за глумачки позив? – У ствари, нисам се ја определио. Конкурисао сам за режију, а примљен сам за глуму. Има наде да од мене постане добар драматург“. У кадру: Зоран Милосављевић, Зоран Јовановић
↑ Јосип Кулунџић (Земун,1899 - Београд, 1970), драмски писац, позоришни редитељ, нставник глуме и позоришне режије, на Академији је 1960. основао катедру за драматургију.
↑ Учио још од београдског француског забавишта
↑ У детињству и младости становао у Београду у Тополској улици, на Теразијама, односно Тргу Николе Пашића 1 и у Краља Милутина 14.
↑ После обуке снимио је у продукцији Заставе-филмa војни едукативни филм под насловом „Вод у ноћном нападу“.
↑ Ове прве реакције критике сажео је касније Бранко Плеша: „Од природе обдарен лепим изгледом и духом пуним хармоније, млади Зоран, од првих улога на филму и у позоришту (а запажен је био већ за време школовања на Академији), најавио је своју присутност, не толико уобичајену на нашим сценама. Наочитост његове појаве, неагресивна али уочљива мужевност, темперамент слојевит пастелом лирског у себи, оплемењеност гласа и говора, одмереност и елеганција у ставу, однос поштовања према сцени на коју ступа и суздржаност и у глумачком изразу, као да су одударали од већ измењене репертоарске политике куће, кад се у позоришту појавио Зоран Милосављевић“. Вид. Бранко Плеша, Сцена, часопис за позоришну уметност, Нови Сад 1983, бр. 6, Новембар-децембар. pp. 110-111. У једној од првих позоришних критика окарактерисан је на следећи начин: „Као појава са фреске, истанчаном мимиком, господством које изазива иронију, а и само се њоме служи, издвојио се и Зоран Милосављевић у улози цара Уроша“, Премијера „Краљевић Марко“, ЈДП, Борислав Михајловић Михиз, режија Арса Јовановић, М. Мирковић, Експрес политика
↑ „Зоран Милосављевић као Мића и Бата Живојиновић ..... уверљиви су у оквирима сценарија, одлични“. А. Костић, Давичо – Новаковић, Песма. Октобар 1960. „Другој листи одличних и добрих креација на овом филму придружује се и већина протагониста „Песме“. Васа Пантелић, дебитант Зоран Милосављевић, ... остварили су свој задатак са пуним успехом“. Богдан Дечермић, 8. фестивал домаћег филма у Пули, Инспиративно финале, Песма Оскара Давича у режији Радоша Новаковића је узбудљиво и мајсторски направљено филмско дело. Спортски свет, 1961.
↑ Le film Yougoslave, Hiever 1962, annee 2, 3, L ’Escalier du courage, Stepenice hrabrosti, прикази у руским и италијанским новинама
↑ 4. епизода „Штампирија“ улога др Јанковића, 12.1.1975
↑ ^12,0 ^12,1 en: Meteora на енглеској Википедији
↑ ^13,0 ^13,1 Nea Monastiri Domokou, у преводу Нови манастири код места Домокос-а, налазе се у општини Фтиотис у Периферији Средишња Грчка
↑ ^14,0 ^14,1 До несреће је дошло у 15:55 часова на необезбеђеном прелазу на железничкој линији Атина - Солун (воз бр. 500). Извештај полицијске станице у Домокусу од 31. августа 1983. Зоран Милосављевић је преминуо у болници граду Кардица истог дана, 31. јула 1983. у 20:00.
↑ „Због своје познате прибраности и хладнокрвности, колеге из ЈДП-а су га у кризним периодима бирали и за уметничког директора куће“, Озрен Милановић, Ауто свет, септембар 1983, бр. 41. pp. 74-75. „Кад је у кризама ЈДП требало осигурати рад, спасавати преостао углед... уз помоћ колега и истомишљеника, прихватио и то не једном – тешких, и у одређеном тренутку незахвалних руководећих дужности, у позоришту уздрманом озбиљним друштвеним и уметничким кризама“... Међу реткима можда у томе што (је)... радећи у интересу ЈДП увек био вођен осећањем честитости „чојства“ и чиста образа. Вид. Бранко Плеша, Сцена, часопис за позоришну уметност, Нови Сад 1983, бр. 6, Новембар-децембар. pp. 110-111.
↑ Захтевно замишљен комад уз подршку Бојана Ступице. Писмо Б. Ступица З. Милосављевићу, 15.9.1968, бр. 3556, ЈДП. На раду на представи „Римске лирике“ укључен био и Филолошки факултет. Вид. писмо Б. Ступица проф. Мирону Флашару од 5. 9. 68, бр. 2984, ЈДП.

Надворешни врски

Зоран Милосављевић на Семрежната филмска база на податоци (англиски)

[1] У време његовог рођења отац Ратибор Милосављевић (1912—2002) инжењер, чиновник Министарства шума и руда, био је у школи резервних официра. После рата радио је у привредној авијацији. Мајка Вида Милосављевић (1914—1958) предавала је хемију и физику у гимназији, а после је радила на Филозофском факултету, на одсеку за хемију, као и на Технолошком факултету и Институту за патологију. Радила је на истраживањима изотопа у време када у Југославији још нису примењиване мере заштите од радиоактивног зрачења. Пре него што се разболела, предала је докторат. У чланку „Заљубљена у правду“ Виде Милосављевић се сећа њена некадашња ученица глумица Ксенија Јовановић, вид. „Заљубљена у правду“, Политика Експрес 1968. и у Г. Петровић, Мој незаборавни професор, Београд 2004. pp. 70.

[2] Рубрике „Мали лексикон“, „Београдски авази“, цртице из живота познатих уметника и сл, без потписа или под псеудонимом „Зорић“, трећа награда Народне армије, листа ЈНА, традиционални конкурс „Народне армије“ за најбоље писмене саставе поводом 16-годишњице ЈНА, 20. децембар 1957.

[3] „Како сте се определили за глумачки позив? – У ствари, нисам се ја определио. Конкурисао сам за режију, а примљен сам за глуму. Има наде да од мене постане добар драматург“. У кадру: Зоран Милосављевић, Зоран Јовановић

[4] Јосип Кулунџић (Земун,1899 - Београд, 1970), драмски писац, позоришни редитељ, нставник глуме и позоришне режије, на Академији је 1960. основао катедру за драматургију.

[5] Учио још од београдског француског забавишта

[6] У детињству и младости становао у Београду у Тополској улици, на Теразијама, односно Тргу Николе Пашића 1 и у Краља Милутина 14.

[7] После обуке снимио је у продукцији Заставе-филмa војни едукативни филм под насловом „Вод у ноћном нападу“.

[8] Ове прве реакције критике сажео је касније Бранко Плеша: „Од природе обдарен лепим изгледом и духом пуним хармоније, млади Зоран, од првих улога на филму и у позоришту (а запажен је био већ за време школовања на Академији), најавио је своју присутност, не толико уобичајену на нашим сценама. Наочитост његове појаве, неагресивна али уочљива мужевност, темперамент слојевит пастелом лирског у себи, оплемењеност гласа и говора, одмереност и елеганција у ставу, однос поштовања према сцени на коју ступа и суздржаност и у глумачком изразу, као да су одударали од већ измењене репертоарске политике куће, кад се у позоришту појавио Зоран Милосављевић“. Вид. Бранко Плеша, Сцена, часопис за позоришну уметност, Нови Сад 1983, бр. 6, Новембар-децембар. pp. 110-111. У једној од првих позоришних критика окарактерисан је на следећи начин: „Као појава са фреске, истанчаном мимиком, господством које изазива иронију, а и само се њоме служи, издвојио се и Зоран Милосављевић у улози цара Уроша“, Премијера „Краљевић Марко“, ЈДП, Борислав Михајловић Михиз, режија Арса Јовановић, М. Мирковић, Експрес политика

[9] „Зоран Милосављевић као Мића и Бата Живојиновић ..... уверљиви су у оквирима сценарија, одлични“. А. Костић, Давичо – Новаковић, Песма. Октобар 1960. „Другој листи одличних и добрих креација на овом филму придружује се и већина протагониста „Песме“. Васа Пантелић, дебитант Зоран Милосављевић, ... остварили су свој задатак са пуним успехом“. Богдан Дечермић, 8. фестивал домаћег филма у Пули, Инспиративно финале, Песма Оскара Давича у режији Радоша Новаковића је узбудљиво и мајсторски направљено филмско дело. Спортски свет, 1961.

[10] Le film Yougoslave, Hiever 1962, annee 2, 3, L ’Escalier du courage, Stepenice hrabrosti, прикази у руским и италијанским новинама

[11] 4. епизода „Штампирија“ улога др Јанковића, 12.1.1975

[ReferenceA-12] 12,0 ^12,1 en: Meteora на енглеској Википедији

[ReferenceB-13] 13,0 ^13,1 Nea Monastiri Domokou, у преводу Нови манастири код места Домокос-а, налазе се у општини Фтиотис у Периферији Средишња Грчка

[ReferenceC-14] 14,0 ^14,1 До несреће је дошло у 15:55 часова на необезбеђеном прелазу на железничкој линији Атина - Солун (воз бр. 500). Извештај полицијске станице у Домокусу од 31. августа 1983. Зоран Милосављевић је преминуо у болници граду Кардица истог дана, 31. јула 1983. у 20:00.

[15] „Због своје познате прибраности и хладнокрвности, колеге из ЈДП-а су га у кризним периодима бирали и за уметничког директора куће“, Озрен Милановић, Ауто свет, септембар 1983, бр. 41. pp. 74-75. „Кад је у кризама ЈДП требало осигурати рад, спасавати преостао углед... уз помоћ колега и истомишљеника, прихватио и то не једном – тешких, и у одређеном тренутку незахвалних руководећих дужности, у позоришту уздрманом озбиљним друштвеним и уметничким кризама“... Међу реткима можда у томе што (је)... радећи у интересу ЈДП увек био вођен осећањем честитости „чојства“ и чиста образа. Вид. Бранко Плеша, Сцена, часопис за позоришну уметност, Нови Сад 1983, бр. 6, Новембар-децембар. pp. 110-111.

[16] Захтевно замишљен комад уз подршку Бојана Ступице. Писмо Б. Ступица З. Милосављевићу, 15.9.1968, бр. 3556, ЈДП. На раду на представи „Римске лирике“ укључен био и Филолошки факултет. Вид. писмо Б. Ступица проф. Мирону Флашару од 5. 9. 68, бр. 2984, ЈДП.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]

[14]

[15]

[16]