Женска ракометна репрезентација на Норвешка

Од Википедија — слободната енциклопедија
Норвешка Норвешка
Shirt badge/Association crest
Податоци
Сојуз Норвешка Ракометна Федерација
Тренер Торир Хергеирсон
Помошник-тренер Миа Хермансон Хогдахл
Капитен Стине Бредал Офтедал
Најмногу натпревари Каролине Дуре Бреиванг (305)
Најмногу голови Кјерсти Грини (1003)
Ранг бр. 4 (213 бод.)
Бои
Бои на екипата
Бои на екипата
Бои на екипата
Бои на екипата
Дома
Бои на екипата
Бои на екипата
Бои на екипата
Бои на екипата
Гости
Резултати
Летни олимписки игри
Настапи 7 (првпат во 1988)
Најдобар резултат 1-во (2008, 2012)
Светско првенство
Настапи 20 (првпат во 1971)
Најдобар резултат 1-во (1999, 2011, 2015)
Европско првенство
Настапи 13 (првпат во 1994)
Најдобар резултат 1-во (1998, 2004, 2006, 2008, 2010, 2014, 2016)
Последна поднова на податоците: непознато.
Женска ракометна репрезентација на Норвешка
Медали
Олимписки игри
Златен медал - прво место 2008 Пекинг Екипа
Златен медал - прво место 2012 Лондон Екипа
Сребрен медал – второ место 1988 Сеул Екипа
Сребрен медал – второ место 1992 Барселона Екипа
Бронзен медал – трето место 2000 Сиднеј Екипа
Бронзен медал – трето место 2016 Рио Екипа
Светско првенство
Златен медал - прво место 1999 Данска/Норвешка
Златен медал - прво место 2011 Бразил
Златен медал - прво место 2015 Данска
Сребрен медал – второ место 1997 Германија
Сребрен медал – второ место 2001 Италија
Сребрен медал – второ место 2007 Франција
Сребрен медал – второ место 2017 Германија
Бронзен медал – трето место 1986 Холандија
Бронзен медал – трето место 1993 Норвешка
Бронзен медал – трето место 2009 Кина
Европско првенство
Златен медал - прво место 1998 Холандија
Златен медал - прво место 2004 Унгарија
Златен медал - прво место 2006 Шведска
Златен медал - прво место 2008 Македонија
Златен медал - прво место 2010 Норвешка/Данска
Златен медал - прво место 2014 Хрватска/Унгарија
Златен медал - прво место 2016 Шведска
Сребрен медал – второ место 1996 Данска
Сребрен медал – второ место 2002 Данска
Сребрен медал – второ место 2012 Србија
Бронзен медал – трето место 1994 Германија

Женската ракометна репрезентација на Норвешка — репрезентација кој ја претставува Норвешка на меѓународните ракометни натпреварувања. Репрезентацијата е под контрола на Норвешката ракометна федерација.

Женската ракометна репрезентација на Норвешка е единствената репрезентација во историјата на ракометот која успеала да го освои Европското првенство четири пати по ред (од 2004 до 2010). Нивните 7 златни медали се спортски рекорд. Во 2011 година, тие станале третиот тим во спортот и вториот женски тим, по Данкка, кој ги има освоено сите три титули истовремено: Светско првенство, Олимписко првенство и Европско првенство. Во 2015 година, тие го освоиле Светското првенство, станувајќи по вторпат носители на трите меѓународни турнири, победувајќи на: Светското првенство 2015 година, Европското првенство 2014 година и Олимпиското првенство во 2012 година.

Историја[уреди | уреди извор]

Норвешка е меѓу светската елита во женскиот ракомет уште од пробивањето на Светското првенство во 1986 година, кога екипата освоила бронзен медал. Оттогаш, Норвешка има освоено седум Европски првенства и три Светски првенства. Норвешка има учествувано на четири финални натпревари на Летните олимписки игри, а била победник во Пекинг 2008 година[1] и Лондон 2012 година. Норвешка е ненадмината на Европските првенства, со освоени седум златни, три сребрени и еден бронзен медал на дванаесет турнири. Европското првенство 2000 година е единствениот пат кога Норвешка завршила надвор од првите три репрезентации.

Рани години (1946–1983)[уреди | уреди извор]

Првиот натпревар на Норвешката женска ракометна репрезентација, против Шведска во 1946 година, бил дочекан со голем јавен интерес. Натпреварот завршил со резултат од 2-5 во корист на Шведска[2]. Во текот на педесеттите и шеесеттите години, женскиот ракомет имал релативно низок профил во Норвешка. Репрезентацијата редовно учествувала на Скандинавските првенства, а Норвешка се квалификувала на Светските првенства во 1971, 1973, 1975 и 1982 година, пласирајќи се на двапати на седмото и двапати на осмото место.

Период на Јакобсен (1984-1993)[уреди | уреди извор]

Свен-Торе Јакобсен бил тренер на репрезентацијата десет години, од 1984 до 1993 година[3]. Тимот се квалификувал на Светските првенства во 1986 година, каде што сензационално го освоиле бронзениот медал и постигнале успех освојувајќи го олимпискиот сребрен медал и во 1988 година[4] и во 1992 година[5]. Опфатот на печатот и популарноста на женскиот ракомет во Норвешка значително се зголемил во овој период.

Период на Брејвик (1994–2009)[уреди | уреди извор]

Марит Брејвик била тренер на тимот од 1994 до 2009 година. За време на нејзиниот мандат, тимот освоил шест златни медали на меѓународните првенства. Нивните достигнувања вклучувале златни медали на Светското првенство во 1999 година, четири златни медали на Европските првенства од 1998 до 2008 година и златните медали на Летните олимписки игри во 2008 година. Нивната стратегија за игра вклучувала силна одбрана од 6-0.

2008 година[уреди | уреди извор]

По поразот против Русија на Светското првенство 2007 година, Норвешка се соочила со два важни предизвици во 2008 година: Олимписки игри во август и Европско првенство во декември. Тимот го освоил својот прв олимписки златен медал, а по ова го освоиле и Европското првенство.

Олимписки игри 2008 година, Пекинг[уреди | уреди извор]

Каролине Дуре Бреиванг на натпреварот против Романија од 17 август

Норвешка се квалификувала на Летните олимписки игри во 2008 година со освојување на Европското првенство во 2006 година[6]. Подготовките за Пекинг започнале неколку месеци пред да започне турнирот, но конечниот состав не бил одлучен до последните недели. Неколку играчи кои тренирале со екипата до овој момент биле изоставени или задржани како резерви, како Изабел Бланко и Терес Педерсен. Немало деби во групата избрана од Марит Брејвик, но ветеранот Тоње Ларсен го направила својот кам-бек во тимот по пет години борба со повредите со кои се соочувала. Гро Хамерсенг ја одржувала вообичаената улога на капитен на тимот, со тоа што Елсе-Мате Сарли Либек и Герил Снороеген ја комплетирале „капитенската екипа“ како заменици.

Натпреварите за норвешкиот тим започнале на 9 август против домаќинот, Кина[7]. Тие ја победиле Кина со резултат 30-26 и потоа успеале да ги победат Ангола (31–17), Казахстан (35–19) и Франција (34–24). Најтесниот резултат од прелиминарната рунда бил последниот натпревар, на 17 август, против Романија (24-23)[8]. За време на загревањето на овој натпревар, Ниберг претрпела повреда на коленото, што ја спречило да игра четвртфинале против Шведска[9]. Норвешка ја совладала шведската екипа со 31-24, удобно напредувајќи во полуфиналето[10][11].

Полуфиналниот натпревар се одиграл на 21 август[12]. Поранешните олимписки и светски шампиони Јужна Кореја се покажале како најтежок противник на турнирот[13]. По 58 минути игра Норвешка водела со 28-25. За помалку од две минути Корејците успеале да постигнат три гола во низа, израмнувајќи го резултатот од 28-28. Харалдсен брзо го започнала последниот напад на играта со додавање кон Брејванг, која веќе била на средината на теренот. Таа ја префрлила топката до Хамерсенг која постигнала гол во 60 минута. Голот бил оценет од судиите, но Норвежаните се воздржале од славење сè додека делегатот на ИХФ конечно не ја потврдил одлуката.

Финалниот натпревар се одигра на 23 август[14]. Тој бил реприза на Светското првенство во 2007 година, Норвешка против Русија. Победата во Норвешка била обезбедена многу рано. Тие веќе воделе со 10 гола разлика по 14 минути игра и екипата на Трефилов никогаш не успеала да ја намали таа маргина под разлика од пет гола[15]. Натпреварот завршил 34-27 за Норвешка. Лин-Кристин Ригелхут била најдобар стрелец со девет гола од десет удари[16].

Норвешката екипа го добила својот прв олимписки златен медал по завршниот натпревар. Две норвешки играчки биле избрани во Ол-стар тимот на турнирот: Катрин Лунде Харалдсен како голман и Елсе-Март Соерли-Либек како пивот[17]. Лунд Харалдсен била исто така главен голман со 42% одбрани, додека Кари Алвик Гримсби се нашла на првото место на 7-метарски удари со стапка од 40%[18]. Што се однесува до статистиката на тимот, Либек го завршила турнирот како најдобар стрелец на Норвешка со 31 погодок и стапка на постигнување од 72%, два бода пред Ригелхут која постигнала ист број на голови, но со стапка на успех од 70%[19].

Европско првенство 2008 година, Македонија[уреди | уреди извор]

По Олимписките игри, Брејвик се соочила со предизвици за Европското првенство во 2008 година: Либек се повлекла од репрезентацијата, Снороеген се опоравувала од повредата на рамото и Хамерсенг и Ниберг престанале со меѓународна игра со цел да се опорават од неодамнешната спортска активност со само клупски натпревари[20].

Така се формирал нов состав. Три играчи го направиле своето деби: Хајди Локе (пивот) и Тине Рустад Кристијансен (средиштен бек) од Ларвик, и Камила Херем (лево крило) од Бијсен. Со тројцата членови на олимпискиот „капитенски тим“ надвор, Кристин Лунде била назначена за нов капитен со Марит Малм Фрафорд и Каролине Дуре Бреиванг за заменици[21].

Норвешка била фаворит за освојување на европската титула[22], особено по освојувањето на Светскиот куп на ГФ ’08 и Мулебрин Купот 2008 година[23][24]. Шпанија не била надмината со воочената непобедливост на натпреварувањето кога Норвешка го загубила првиот натпревар на турнирот на 3 декември[25]. Норвежанките завршиле 21-21 против Шпанија,[26]. После првото разочарување, тие успеале да напредуваат низ Прелиминарната рунда и главната рунда без пораз[27].

Полуфиналниот натпревар се одиграл на 13 декември против Русија. Тоа било лесна победа за Норвешка, па дури и голманот Харалдсен успеала да постигне гол еднаш[28] . На 14 декември се одиграло финалето против Шпанија. После првото полувреме резултатот бил 13-12 за Нрвешка. Во текот на второто полувреме, Норвешка го зголемила водството до конечен резултат од 34-21[29].

Оваа титула била трето злато на Европското првенство во низа за Норвешка, а четврта титула во историјата на тимот. Лин-Кристин Ригелгут била најдобар стрелец на турнирот со 51 погодок и четворица норвешки играчи биле вклучени во Ол-стар тим: Ригелхут како десно крило, Харалдсен како голман, Ларсен како лев бек и Лунд како центат. Лунд била прогласена и за МВП[30].

Период на Хергеирсон (2009–)[уреди | уреди извор]

Во 2009 година Торир Хергеирсон ја презел функцијата тренер, а првата сезона резултиралза со бронзен медал на Светското првенства во 2009 година. Една година подоцна, во 2010 година, тимот ја освоил својата 5-та титула на Европското првенство и во 2011 година второто Светско првенство. Во август 2012 година, тимот го одбранил своето олимписко злато во Пекинг победувајќи ја Црна Гора со 26-23 во финалето на Олимписките игри во Лондон[31]. На Европското првенство истата година, двата тима повторно се сретнале. Овој пат Црна Гора ја совладала Норвешка, која освои сребро. Норвешката екипа освоила уште еден златен медал на Европското првенство во ракомет за жени во 2014 година, а на Светското првенство во ракомет за жени во 2015 година во Данска ја освоиле својата трета титула на Светски шампион. Тие освоиле бронзен медал на Олимпијадата 2016 година, откако во полуфиналето загубиле од Русија по дополнителното време[32]. На Европското првенство во ракомет за жени во 2016 година во Шведска, норвешкиот тим ја освоил својата седма титула. Тимот освоил сребрен медал на Светското првенство во ракомет за жени 2017 година во Германија, кога била поразена од Франција во финалето. На Европското првенство во ракомет за жени во 2018 година во Франција не успеале да стигнат до полуфиналето, но завршиле на 5-то место откако ја совладале Шведска.

Резултати на турнирите[уреди | уреди извор]

Летни олимписки игри[уреди | уреди извор]

Од првиот настап во 1988, Норвешка настапувала на пет Олимписки игри. Првиот медал репрезентацијата го освила дваесет години по својот прв настап, на Летните олимписки игри 2008 во Пекинг.

Година Место ОН П Н И ДГ ПГ +/-
Канада 1976 Не се квалификувале
СССР 1980 Не се квалификувале
САД 1984 Не се квалификувале
Јужна Кореја 1988 2-ро[4] 4 3 1 1 115 91 +24
Шпанија 1992 2-ро[5] 5 3 0 2 99 110 -11
САД 1996 4-то[33] 5 2 0 3 116 109 +7
Австралија 2000 3-то[34] 7 6 0 1 174 137 +37
Грција 2004 Не се квалификувале
Кина 2008 1-во[1] 8 8 0 0 248 185 +63
Обединето Кралство 2012 1-во 8 5 1 2 196 187 +9
Бразил 2016 3-то 8 6 0 2 247 205 +42
Јапонија 2020 TBD
Вкупно 7/11 45 33 2 21 1195 1024 +171

Светско првенство[уреди | уреди извор]

Норвешка го освоила првиот медал на Светското првенство во 1986 година, кога во плеј-офот на третото место го совладала трикратниот шампион Источна Германија со 23:19, обележувајќи ја и нивната прва победа над Источна Германија. Тие освоиле бронзен медал во 1993 година, а сребрен медал во 1997 година. Во 1999 година Норвешка го освоила првиот златен медал по финалниот натпревар против Франција по две продолженија[35]. Тие ја освоиле својата втора титула во 2011 година, а третата титула во 2015 година[32].

Година Место ОН П Н И ДГ ПГ +/-
Југославија 1957 Не се квалификувале
Романија 1962 Не се квалификувале
Западна Германија 1965 Не се квалификувале
Холандија 1971 7-мо 4 1 1 2 33 41 -8
Југославија 1973 8-мо 5 1 0 4 42 57 -15
СССР 1975 8-мо 5 2 0 3 61 66 -5
Чехословачка 1978 Не се квалификувале
Унгарија 1982 7-мо 7 4 1 2 139 117 +22
Холандија 1986 3-то 7 5 1 1 174 127 +47
Јужна Кореја 1990 6-то 7 4 0 3 135 135 0
Норвешка 1993 3-то 7 6 0 1 144 126 +18
АвстријаУнгарија 1995 4-то 8 5 0 3 205 151 +54
Германија 1997 2-ро 9 7 0 2 251 188 +63
НорвешкаДанска 1999 1-во 9 8 0 1 240 170 +70
Италија 2001 2-ро 9 8 0 1 292 203 +89
Хрватска 2003 6-то 9 6 1 2 297 241 +56
Русија 2005 9-то 8 3 1 4 232 205 +27
Франција 2007 2-ро 10 8 0 2 314 246 +68
Кина 2009 3-то 10 8 0 2 303 227 +76
Бразил 2011 1-во 9 8 0 1 278 201 +77
Србија 2013 5-то 7 6 0 1 198 139 +59
Данска 2015 1-во 9 8 0 1 269 209 +60
Германија 2017 2-ро 9 7 0 2 281 196 +85
Јапонија 2019 Квалификувани
Вкупно 21/26 148 105 5 38 3888 3045 +843

Европско првенство[уреди | уреди извор]

Досега Норвешка има настап на сите Европски првенства, и е најуспешна женска репрезентација со освоени пет златни медали, два сребрени и еден бронзен медал. Единствено првенство на кое не освоила медал е Европското првенство 2000 во Романија.

Година Место ОН П Н И ДГ ПГ +/-
Германија 1994 3-то 7 4 0 3 134 130 +4
Данска 1996 2-ро 7 4 2 1 179 151 +26
Холандија 1998 1-во 7 7 0 0 189 132 +57
Романија 2000 6-то 6 2 2 2 151 149 +2
Данска 2002 2-ро 8 6 1 1 203 169 +34
Унгарија 2004 1-во 8 8 0 0 259 191 +68
Шведска 2006 1-во 8 8 0 0 258 179 +79
Македонија 2008 1-во 8 7 1 0 248 169 +79
ДанскаНорвешка 2010 1-во 8 7 0 1 239 146 +93
Србија 2012 2-ро 8 6 0 2 219 194 +25
УнгаријаХрватска 2014 1-во 8 7 0 1 225 192 +33
Шведска 2016 1-во 8 8 0 0 211 170 +41
Франција 2018 5-то 7 5 0 2 224 177 +47
ДанскаНорвешка 2020 Квалификувана
Вкупно 14/14 98 79 6 13 2739 2149 +590

Останати турнири[уреди | уреди извор]

Играчи[уреди | уреди извор]

Моментален состав[уреди | уреди извор]

Состав за Светско првенство 2019.[40][41] Тренер: Торир Хергеирсон Од 8 декември 2019.

Бр. Поз. Име и презиме Датум на раѓање (возраст) Висина Настапи Голови Клуб
3 LB Емили Хег Арнцен 1 јануари 1994(1994-01-01)(30 г.) 1.84 m 99 166 Норвешка Вајперс Кристиансанд Вајперс Кристиансанд
6 P Хајди Локе 12 декември 1982(1982-12-12)(41 г.) 1.73 m 211 780 Норвешка Сторхамар Сторхамар
7 RB Стине Скогранд 3 март 1993(1993-03-03)(31 г.) 1.73 m 78 123 Данска Хернинг-Икаст Хернинг-Икаст
8 RB Сиље Ваде 20 март 1994(1994-03-20)(30 г.) 1.83 m 41 51 Норвешка Вајперс Кристиансанд Вајперс Кристиансанд
10 CB Стине Бредал Офтедал 25 септември 1991(1991-09-25)(32 г.) 1.68 m 183 471 Унгарија Ѓер Ѓер Ауди ЕТО
11 RW Малин Ауне 4 март 1995(1995-03-04)(29 г.) 1.65 m 54 93 Норвешка Вајперс Кристиансанд Вајперс Кристиансанд
12 GK Сиље Солберг 16 јуни 1990(1990-06-16)(33 г.) 1.78 m 141 1 Унгарија Шиофок Шиофок
13 P Кари Братсет 15 февруари 1991(1991-02-15)(33 г.) 1.83 m 59 123 Унгарија Ѓер Ѓер Ауди ЕТО
16 GK Андреја Аустмо Педерсен 19 април 1994(1994-04-19)(30 г.) 1.80 m 13 0 Норвешка Вајперс Кристиансанд Вајперс Кристиансанд
17 LB Хелене Гигстад Фуске 31 јануари 1997(1997-01-31)(27 г.) 1.78 m 32 17 Данска Хернинг-Икаст Хернинг-Икаст
19 RB Моа Хогдал 14 март 1996(1996-03-14)(28 г.) 1.78 m 18 25 Данска Виборг Виборг
20 RW Марит Росберг Јакобсен 25 февруари 1994(1994-02-25)(30 г.) 1.65 m 56 109 Данска Тим Есбјерг Тим Есбјерг
21 LB Ингвилд Бакеруд 9 јули 1995(1995-07-09)(28 г.) 1.87 m 21 40 Данска Оденсе Оденсе
23 LW Камила Херем 8 октомври 1986(1986-10-08)(37 г.) 1.67 m 243 655 Норвешка Сола Сола
24 LW Сана Солберг Исаксен 16 јуни 1990(1990-06-16)(33 г.) 1.78 m 142 262 Данска Тим Есбјерг Тим Есбјерг
26 CB Марта Томач 20 септември 1990(1990-09-20)(33 г.) 1.79 m 65 66 Норвешка Вајперс Кристиансанд Вајперс Кристиансанд

Состави[уреди | уреди извор]

1971 Светско првенство (7-мо место)

Лив Бјорк, Сири Кеул, Сисел Букхолд, Бјорг Андерсен, Елдбјорг Виласен, Карен Фладсет, Астри Кнудсен Беч, Сигрид Халворсен, Астрид Хосиен, Уни Анисдахл, Ингер Јохане Тветер, Лил Сторберг, Ане Хилмерсен, Берит Моен Јохансен.

1973 Светско првенство (8-мо место)

Лив Бјорк, Сири Кеул, Сисел Букхолд, Бјорг Андерсен, Карен Фладсет, Кари Агард, Астри Кнудсен Беч, Сигрид Халворсен, Уни Анисдахл, Ингер Јохане Тветер, Грете Тонесен, Хјордис Хосоиен, Венке Венсберг, Сванхилд Спонберг.

1975 Светско првенство (8-мо место)

Лив Бјорк, Сири Кеул, Сисел Букхолд, Марит Брејвик, Бјорг Андерсен, Кари Агард, Астри Кнудсен Беч, Уни Анисдахл, Anne Ане Винтер , Турид Санес, Хјордис Хосоиен, Венке Венсберг, Ранди Елизабет Дирдал, Лизабет Мухрер.

Тренер: Фроде Киваг

1982 Светско првенство (7-мо место)

Лив Бјорк, Лин Сири Јенсен, Турид Смедсгард, Хеиди Сундал, Хане Хег, Сисел Букхолд, Брит Јохансен, Кристин Мидтун, Марит Брејвик, Ингун Томасен Берг, Кристин Глосимот Келдсберг, Венке Халворсен Стенсруд, Осе Нигард Педерсен, Ингун Рисе Киркеби , Сузан Ханестад.

Тренер: Карен Фладсет

1986 Светско првенство (3-то место)

Кристин Мидтун, Хеиди Сундал, Трине Халтвик, Ингрид Стен, Осе Биркрем, Катрин Свендсен, Хане Хег , Хане Хогнес, Ане Миглиоси, Кристин Ејде, Карин Петерсен, Карин Сингстад, Уни Биркрем, Лин Сири Јенсен, Керстин Андерсен.

Тренер: Свен-Торе Јакобсен

1988 Олимписки игри (2-ро место)[4]

Анет Скотвол, Берит Дигре, Катрин Свендсен, Хане Хег , Хане Хогнес, Хеиди Сундал, Карин Сингстад, Ингрид Стен, Карин Петерсен, Керстин Андерсен, Кристин Мидтун, Сусан Гоксор, Марте Елиасон, Трине Халтвик, Вибеке Јонсен.

Тренер: Свен-Торе Јакобсен

1990 Светско првенство (6-то место)

Керстин Андерсен, Анет Скотвол, Реидун Гунарсон, Сусан Гоксор Керсти Грини, Трине Халтвик, Хане Хег , Хане Хогнес, Марте Елиасон, Кристин Карлсен, Катрин Свендсен, Тоње Сагстуен, Карин Петерсен, Тоне Ане Алвестад Селанд

Тренер: Свен-Торе Јакобсен

1992 Олимписки игри (2-ро место)[5]

Анет Скотвол, Катрин Свендсен, Хане Хогнес , Хеге Фросет, Хеиди Сундал, Хејди Тјугум, Хенриете Хенриксен, Ингрид Стен, Карин Петерсен, Кристин Дувхолт, Мона Дахле, Сири Ефтеда, Сусан Гоксор, Тоње Сагстуен.

Тренер: Свен-Торе Јакобсен

1993 Светско првенство (3-то место)

Сесил Легангер, Анете Скотвол, Хеге Фросет, Сусан Гоксор , Сири Ефтеда, Кони Матисен, Мете Давидсен, Мона Дахле, Марте Елиасон, Кристин Дувхолт, Карин Петерсен, Хеиди Сундал, Хеге Кристин Квисанд, Тоње Сагстуен, Катрин Свендсен.

Тренер: Свен-Торе Јакобсен

1994 Европско првенство (Third место)

Сесил Легангер, Анет Скотвол, Моника Локен, Тоње Ларсен, Керсти Грини, Тоње Сагстуен, Сусан Гоксор , Кристине Молдестад, Кристин Дувхолт, Марте Елиасон, Кари Солем, Хеге Кристин Квисанд, Мона Дахле, Ингрид Стен, Сири Ефтеда

Тренер: Марит Брејвик

1995 Светско првенство (4-то место)

Хејди Тјугум, Сесил Легангер, Анет Скотвол, Сусан Гоксор , Мете Давидсен, Керсти Грини, Ан Катрин Ериксен, Мона Дахле, Тоње Сагстуен, Тоње Ларсен, Хеге Кристин Квисанд, Катрин Свендсен, Кристине Молдестад

Тренер: Марит Брејвик

1996 Олимписки игри (4-то место)[33]

Ан Катрин Ериксен, Анет Скотвол, Хеге Квисанд, Хејди Тјугум, Хилде Естбе, Кари Солем, Керсти Грини, Кристин Дувхолт, Кристине Молдестад, Мете Давидсен, Мона Дахле, Сара Хаусман, Сусан Гоксор , Тоње Ларсен, Трине Халтвик.

Тренер: Марит Брејвик

1996 Европско првенство (2-ро место)

Хејди Тјугум, Јанет Нилсен, Анет Скотвол, Тоње Ларсен, Керсти Грини, Сара Хаусман, Сусан Гоксор , Кари Солем, Моника Вик Хансен, Трине Халтвик, Кристине Молдестад, Мете Давидсен, Јане Тувен, Елен Томсен, Силје Болсет.

Тренер: Марит Брејвик

1997 Светско првенство (2-ро место)

Хејди Тјугум, Јанет Нилсен, Lise Kristiansen, Тоње Сагстуен, Сусан Гоксор Бјеркрејм , Трине Халтвик, Мете Давидсен, Сара Хаусман, Тоње Ларсен, Јане Тувен, Анете Тветер, Кари Солем, Сара Хаусман, Моника Вик Хансен, Елен Томсен.

Тренер: Марит Брејвик

1998 Европско првенство (победник)[42]

Ан Катрин Ериксен, Камила Карстенс, Сесил Легангер, Елизабет Хилмо, Елисе Маргрет Алсанд, Елсе Марте Серлие Либек, Хејди Тјугум, Јане Тувен, Јанет Нилсен, Керсти Грини , Мете Давидсен, Миа Хундвин, Сара Хаусман, Сив Хејм, Тоње Ларсен, Трине Халтвик.

Тренер: Марит Брејвик

1999 Светско првенство (победник)[35]

Ан Катрин Ериксен, Бригит Саетем, Сесил Легангер, Елизабет Хилмо, Елсе Марте Серлие Либек, Хејди Тјугум, Јанет Нилсен, Керсти Грини, Кристин Дувхолт, Маријане Рокне, Мете Давидсен, Миа Хундвин, Сара Хаусман, Сусан Гоксор Бјеркрејм , Тоње Ларсен, Трине Халтвик.

Тренер: Марит Брејвик

2000 Олимписки игри (Third место)[34]

Ан Катрин Ериксен, Бригит Саетем, Сесил Легангер, Елизабет Хилмо, Елсе Марте Серлие Либек, Хејди Тјугум, Јанет Нилсен, Керсти Грини, Кристин Дувхолт, Маријане Рокне, Миа Хундвин, Моника Сандве, Сусан Гоксор Бјеркрејм , Тоње Ларсен, Трине Халтвик.

Тренер: Марит Брејвик

2000 Европско првенство (6-то место)[43]

Бригит Саетем, Камила Карстенс, Камила Торсен, Сесила Торстејнсен, Елизабет Хилмо, Елсе Марте Серлие Либек , Гро Хамерсенг, Хеге Кристин Викебе, Хеге Јохансен, Јанет Нилсен, Кристин Дувхолт, Маријане Рокне, Мими Коперуд Слевиген, Каролина Дуре Брајванг, Моника Сандве, Видгис Харсакер.

Тренер: Марит Брејвик

2001 Светско првенство (2-ро место)

Сесил Легангер, мими Коперуд Слеивиген, Хелди Халворсен, Керсти Грини , Гро Хамерсенг, Кристин Дувхолт, Јане Тувен, Маријане Рокне, елсе Марте Серлие, Елизабет Хилмо, Моника Сандве, Видгис Харсакер, Кристине Лунде, Уни Хинкел, Хане Хален.

Тренер: Марит Брејвик

2002 Европско првенство (2-ро место)[44]

Анете Ховинд Јохансен, Бригит Саетем, Елизабет Хилмо, Елсе Марте Серлие Либек , Гро Хамерсенг, Хејди Тјугум, Јане Тувен, Кари Ане Хенриксен, Катја Ниберг, Катрине Лунде, Лина Олсон Росенбег, Миа Хундвин, Мими Коперуд Слевиген, Моника Сандве, Тоње Ларсен, Видгис Харсакер.

Тренер: Марит Брејвик

2003 Светско првенство (6-то место)

Хејди Тјугум, Сесил Легангер, Катрине Лунде, Гро Хамерсенг , Уни Хинкел, Елизабет Хилмо, Видгис Харсакер, Берит Хине, Анете Ховинд Јохансен, Тоње Ларсен, Кристине Лунде, Елсе Марте Серлие Либек, Катја Ниберг, Лин-Кристин Ригелхут Корен, Моника Сандве, Рагнилд Амод.

Тренер: Марит Брејвик

2004 Европско првенство (победник)[45]

Камила Торсен, Елизабет Хилмо, Елсе Марте Серлие Либек, Гро Хамерсенг , Герил Снореген, Изабел Бланко, Кари Мете Јохансен, Каролина Дуре Брајванг, Катја Ниберг, Катрине Лунде, Керсти Бек, Кристине Лунде, Лин-Кристин Ригелхут Корен, Рагнилд Амод, Ранди Густад, Терезе Педерсен, Видгис Харсакер.

Тренер: Марит Брејвик

2005 Светско првенство (9-то место)[46]

Анете Ховинд Јохансен, Камила Торсен, Елизабет Хилмо , Изабел Бланко, Кари Мете Јохансен, Каролина Дуре Брајванг, Катрине Лунде, Керсти Бек, Кристине Лунде, Лин Јерум Суланд, Маријане Рокне, Рагнилд Амод, Ранди Густад, Терезе Педерсен, Тоње Нестволд.

Тренер: Марит Брејвик

2006 Европско првенство (победник)[47]

Анете Ховинд Јохансен, Ане Керсти Сувдал, Елсе Марте Серлие Либек, Гро Хамерсенг , Герил Снореген, Кари Алвик Гримсбо, Кари Мете Јохансен, Каролина Дуре Брајванг, Катја Ниберг, Катрине Лунде, Кристине Лунде, Лин-Кристин Ригелхут Корен, Маријане Рокне, Марит Малм Фрафјорд, Рагнилд Амод, Терезе Педерсен, Тоње Нестволд.

Тренер: Марит Брејвик

2007 Светско првенство (2-ро место)[48]

Анете Ховинд Јохансен, Елсе Марте Серлие Либек, Гро Хамерсенг , Герил Снореген, Кари Алвик Гримсбо, Кари Мете Јохансен, Каролина Дуре Брајванг, Катја Ниберг, Катрине Лунде Харалдсен, Лин Јерум Суланд, Лин-Кристин Ригелхут Корен, Марит Малм Фрафјорд, Рагнилд Амод, Терезе Педерсен, Тоње Нестволд, Видгис Харсакер.

Тренер: Марит Брејвик

2008 Олимписки игри (победник)[1]

Елсе Марте Серлие Либек, Гро Хамерсенг , Герил Снореген, Кари Алвик Гримсбо, Кари Мете Јохансен, Каролина Дуре Брајванг, Катја Ниберг, Катрине Лунде Харалдсен, Кристине Лунде, Лин-Кристин Ригелхут Корен, Марит Малм Фрафјорд, Рагнилд Амод, Тоње Ларсен, Тоње Нестволд.

Тренер: Марит Брејвик

2008 Европско првенство (победник)[49]

Камила Херем , Хајди Локе, Изабел Бланко, Кари Алвик Гримсбо, Кари Мете Јохансен, Каролина Дуре Брајванг, Катрине Лунде Харалдсен, Кристине Лунде , Лин Јерум Суланд, Лин-Кристин Ригелхут Корен, Марит Малм Фрафјорд, Рагнилд Амод, Терезе Педерсен, Тине Рустад Кристијансен, Тоње Ларсен, Тоње Нестволд.

Тренер: Марит Брејвик

2009 Светско првенство (3-то место)

Кари Алвик Гримсбо, Ренате Урне, Ида Алштад, Хајди Локе, Тоње Нестволд, Каролина Дуре Брајванг, Катрине Лунде Харалдсен, Кристине Лунде-Боргерсен , Кари Мете Јохансен, Терезе Педерсен, Марит Малм Фрафјорд, Тоње Ларсен, Лин-Кристин Ригелхут Корен, Тине Станге, Анја Един, Камила Херем .

Тренер: Торир Хергеирсон

2010 Европско првенство (победник)

Кари Алвик Гримсбо, Мари Молид, Нора Морк, Ида Алштад, Хајди Локе, Тоње Нестволд, Каролина Дуре Брајванг, Гро Хамерсенг , Кари Мете Јохансен, Марит Малм Фрафјорд, Тоње Ларсен, Катрине Лунде Харалдсен, Лин Јерум Суланд, Лин-Кристин Ригелхут Корен, Стине Бредал Офтедал, Тине Станге, Камила Херем .

Тренер: Торир Хергеирсон

2011 Светско првенство (победник)

Кари Алвик Гримсбо, Мари Молид, Стине Бредал Офтедал, Ида Алштад, Хајди Локе, Тоње Нестволд, Каролина Дуре Брајванг, Кристине Лунде-Боргерсен, Кари Мете Јохансен, Марит Малм Фрафјорд , Герил Снореген, Катрине Лунде Харалдсен, Лин Јерум Суланд, Лин-Кристин Ригелхут Корен, Аманда Куртовиќ, Камила Херем .

Тренер: Торир Хергеирсон

2012 Олимписки игри (победник)

Кари Алвик Гримсбо, Ида Алштад, Хајди Локе, Тоње Нестволд, Каролина Дуре Брајванг, Кристине Лунде-Боргерсен, Кари Мете Јохансен, Марит Малм Фрафјорд , Герил Снореген, Катрине Лунде Харалдсен, Лин Јерум Суланд, Лин-Кристин Ригелхут Корен, Аманда Куртовиќ, Камила Херем .

Тренер: Торир Хергеирсон

2012 Европско првенство (2-ро место)

Karoline Næss, Стине Бредал Офтедал, Ида Алштад, Хајди Локе, Каролина Дуре Брајванг, Кристине Лунде-Боргерсен, Анја Един, Сана Солберг , Марит Малм Фрафјорд , Ида Бјерндален, Катрине Лунде Харалдсен, Лин Јерум Суланд, Лин-Кристин Ригелхут Корен, Лин Госе, Лин Госе, Камила Херем .

Тренер: Торир Хергеирсон

2013 Светско првенство (5th место)

Мари Молид, Стине Бредал Офтедал, Ида Алштад, Хајди Локе, Тоње Нестволд, Каролина Дуре Брајванг , Изабел Бланко, Анја Един, Сана Солберг , Лин Јерум Суланд, Катрине Лунде, Вероника Кристиансен, Лин-Кристин Ригелхут Корен, Нора Морк, Камила Херем , Сана Солберг .

Тренер: Торир Хергеирсон

2014 Европско првенство (победник)

1. Кари Олвик Гримсбо, 2. Бетина Ригелут, 3. Емили Арнцен, 4. Вероника Кристијансен, 5. Ида Алстад, 6. Хајди Локе, 8. Каролина Дуре Брајванг, 9. Нора Морк, 10. Стине Бредал Офтедал , 12. Сиље Солберг, 14. Ида Бјерндален Карлсон, 16. Емили Станг Сандо, 18. Лин-Кристин Ригелут Корен, 20. Маја Јакобсен, 23. Камила Херем, 24. Сана Солберг, 26. Перниле Вибе.

Тренер: Торир Хергеирсон

2015 Светско првенство (победник)

1. Кари Олвик Гримсбо, 2. Мари Молид, 4. Вероника Кристијансен, 5. Ида Алстад, 6. Хајди Локе, 7. Стине Скогранд, 8. Вилде Ингстад, 9. Нора Морк, 10. Стине Бредал Офтедал , 12. Сиље Солберг, 15. Лин Јерум Суланд, 17. Перниле Вибе,
21. Бетина Ригелут, 22. Аманда Куртовиќ, 23. Камила Херем, 24. Сана Солберг, 26. Марта Томач.

Тренер: Торир Хергеирсон

2016 Олимписки игри (3-то место)

1. Кари Олвик Гримсбо, 2. Мари Молид, 3. Емили Арнцен, 4. Вероника Кристијансен, 5. Ида Алстад, 6. Хајди Локе, 9. Нора Морк, 10. Стине Бредал Офтедал , 13. Марит Малм Фрафјорд, 16. Катрине Лунде, 18. Лин-Кристин Ригелут Корен,
22. Аманда Куртовиќ, 23. Камила Херем, 24. Сана Солберг.

Тренер: Торир Хергеирсон

2016 Европско првенство (победник)

1. Кари Олвик Гримсбо, 3. Емили Арнцен, 4. Вероника Кристијансен, 7. Стине Скогранд, 8. Вилде Ингстад, 9. Нора Морк, 10. Стине Бредал Офтедал , 11. Малин Ауне, 12. Сиље Солберг, 13. Марит Малм Фрафјорд, 15. Сиље Ваде, 19. Керстин Боге Сулас, 22. Аманда Куртовиќ, 23. Камила Херем, 24. Сана Солберг, 26. Марта Томач.

Тренер: Торир Хергеирсон

2017 Светско првенство (2-ро место)

1. Кари Олвик Гримсбо, 3. Емили Арнцен, 4. Вероника Кристијансен, 6. Хајди Локе, 7. Стине Скогранд, 8. Вилде Ингстад, 9. Нора Морк, 10. Стине Бредал Офтедал , 12. Сиље Солберг, 13. Кари Братсет, 16. Катрине Лунде, 17. Хелене Гигстад Фуске, 18. Емили Кристенсен, 22. Аманда Куртовиќ, 23. Камила Херем, 24. Сана Солберг, 27. Марит Јакобсен.

Тренер: Торир Хергеирсон

2018 Европско првенство (5-то место)

2. Хени Реистад, 3. Емили Арнцен, 4. Вероника Кристијансен, 6. Хајди Локе, 8. Сиље Ваде, 10. Стине Бредал Офтедал , 11. Малин Ауне, 12. Сиље Солберг, 13. Кари Братсет, 15. Лин Јерум Суланд, 16. Катрине Лунде, 23. Камила Херем, 24. Сана Солберг, 25. Теа Морк, 26. Марта Томач, 27. Марит Јакобсен, 51. Вилде Ингстад.

Тренер: Торир Хергеирсон

Тренери[уреди | уреди извор]

Капитени[уреди | уреди извор]

Одликувања[уреди | уреди извор]

МВП
Идеален Тим
Стрелци

Поединечни рекорди[уреди | уреди извор]

  Сè уште активен играч со најдобар рекорд

Најмногу настапи[уреди | уреди извор]

Вкупен број на натпревари одиграни само на официјални натпревари.[65]

# Играч Натпревари Голови
1 Каролина Дуре Брајванг 305 475
2 Катрине Лунде 299 3
3 Сусан Гоксор Бјеркрејм 296 844
4 Лин-Кристин Ригелут Корен 279 971
5 Хеиди Сундал 269 731
6 Тоње Ларсен 264 567
7 Анет Скотвол 250 2
8 Камила Херем 243 655
9 Карин Петерсен Ryen 243 544
10 Трине Халтвик 241 834

Последна промена : 8 декември 2019
Извор: handball.no

Најмногу голови[уреди | уреди извор]

Вкупен број на голови одиграни само на официјални натпревари.[66]

# Играч Голови Натпревари Просек
1 Керсти Грини 1003 201 4.99
2 Лин-Кристин Ригелут Корен 971 279 3.48
3 Катрин Рол-Матисен 921 234 3.93
4 Сусан Гоксор Бјеркрејм 844 296 2.85
5 Трине Халтвик 834 241 3.46
6 Хајди Локе 780 211 3.69
7 Хеиди Сундал 731 269 2.71
8 Камила Херем 655 243 2.69
9 Гро Хамерсенг-Edin 631 167 3.77
10 Елсе Марте Серлие Либек 598 215 2.78

Последна промена : 8 декември 2019
Извор: handball.no

Наводи[уреди | уреди извор]

  1. 1,0 1,1 1,2 „Handball at the 2008 Beijing Summer Games: Women's Handball“. sports-reference.com. Архивирано од изворникот на 2020-04-18. Посетено на 9 January 2009.
  2. Bernhus, Ola (1988). Håndballjentene (норвешки). Scanbok Forlag. стр. 154. ISBN 82-90554-12-5.
  3. 3,0 3,1 Bryhn, Rolf. „Sven Tore Jacobsen“. Во Henriksen, Petter (уред.). Store norske leksikon (норвешки). Oslo: Kunnskapsforlaget. Посетено на 27 June 2010.
  4. 4,0 4,1 4,2 „Handball at the 1988 Seoul Summer Games: Women's Handball“. sports-reference.com. Архивирано од изворникот на 2020-04-18. Посетено на 9 January 2009.
  5. 5,0 5,1 5,2 „Handball at the 1992 Barcelona Summer Games: Women's Handball“. sports-reference.com. Архивирано од изворникот на 2020-04-18. Посетено на 9 January 2009.
  6. „Olympic handball qualification system“. Beijing 2008. 28 April 2008. Архивирано од изворникот на 2009-02-04. Посетено на 26 January 2009.
  7. „Result Summary“. Beijing 2008. Архивирано од изворникот на 2009-01-05. Посетено на 26 January 2009.
  8. „Handball Day 11 Preview“. Beijing 2008. 18 August 2008. Архивирано од изворникот на 2008-09-07. Посетено на 26 January 2009.
  9. „Handball Day 13 Preview“. Beijing 2008. 20 August 2008. Архивирано од изворникот на 2009-02-04. Посетено на 26 January 2009.
  10. „Women's Quarterfinal – Match 31 / NOR vs SWE“. Beijing 2008. Архивирано од изворникот на 2008-08-24. Посетено на 26 January 2009.
  11. „Norway into semi-finals after easing past Sweden“. Beijing 2008. 19 August 2008. Архивирано од изворникот на 2008-09-11. Посетено на 26 January 2009.
  12. „Women's Semi-final – Match 37“. Beijing 2008. Архивирано од изворникот на 2008-09-07. Посетено на 26 January 2009.
  13. „Norway ready for final after scare from ROK“. Beijing 2008. 21 August 2008. Архивирано од изворникот на 2009-02-04. Посетено на 26 January 2009.
  14. „Women's Gold Medal Match – Match 42 / NOR vs RUS“. Beijing 2008. Архивирано од изворникот на 7 September 2008. Посетено на 26 January 2009.
  15. „Norwegian women outclass Russia for Handball gold“. Beijing 2008. 23 August 2008. Архивирано од изворникот на 3 February 2009. Посетено на 26 January 2009.
  16. „Handball Day 15 Review: Gold glistens for Norway in Women's Handball“. Beijing 2008. 23 August 2008. Архивирано од изворникот на 2009-01-29. Посетено на 26 January 2009.
  17. „2008 Olympic All-Star Team“. IHF. 23 August 2008. Посетено на 26 January 2009.
  18. „Goalkeeper Statistics Women“. Beijing 2008. Архивирано од изворникот на 19 August 2008. Посетено на 26 January 2009.
  19. „Individual Statistics – Goalscorers“. Beijing 2008. Архивирано од изворникот на 12 August 2008. Посетено на 26 January 2009.
  20. „Hammerseng og Nyberg står over EM“. VG.no (норвешки). 15 October 2008. Посетено на 1 February 2009.
  21. Hole, Arne (13 October 2008). „Blir ny norsk kaptein“. Aftenposten (норвешки). Посетено на 1 February 2009.
  22. Nygard, Stig (2 December 2008). „Norwegian stars missing“. EHF. Посетено на 22 February 2009.
  23. „Møbelringen Cup Landslag kvinner senior 01, sesongen 0809“ (норвешки). NHF. Посетено на 22 February 2009.
  24. „GF World Cup '08 – Results“. DHF. 19 October 2008. Архивирано од изворникот на 23 October 2008. Посетено на 22 February 2009.
  25. Nygard, Stig (3 December 2008). „Spain shock Norway“. EHF. Посетено на 22 February 2009.
  26. „Match Report – Norway vs Spain“. EHF. Архивирано од изворникот на 18 December 2008. Посетено на 22 February 2009.
  27. Nygard, Stig (3 December 2008). „Title defence begins“. EHF. Посетено на 22 February 2009.
  28. Pazen, Bjoern (13 December 2008). „Business as usual“. EHF. Посетено на 22 February 2009.
  29. „EURO goes to Norway“. EHF. 14 December 2008. Посетено на 22 February 2009.
  30. „EURO 2008 All-Star Team“. EHF. 14 December 2008. Посетено на 22 February 2009.
  31. „Norway Becomes Olympic Champion 2012“. Borjan Zafirovski. Посетено на 12 August 2012.
  32. 32,0 32,1 Haraldsen, Stian (2016). „De 25 medaljemesterskapene“. Gode som gull. 30 år med håndballjentene (норвешки). Oslo: Aschehoug. стр. 144–159. ISBN 978-82-03-29618-5.
  33. 33,0 33,1 „Handball at the 1996 Atlanta Summer Games: Women's Handball“. sports-reference.com. Архивирано од изворникот на 2020-04-18. Посетено на 9 January 2009.
  34. 34,0 34,1 „Handball at the 2000 Sydney Summer Games: Women's Handball“. sports-reference.com. Архивирано од изворникот на 2020-04-18. Посетено на 9 January 2009.
  35. 35,0 35,1 „Светско првенство 1999 official report“ (PDF). IHF. Посетено на 20 December 2008.
  36. „ГФ Светски Куп '05 results“ (дански). DHF. Архивирано од изворникот на 1 October 2009. Посетено на 20 December 2008.
  37. „ГФ Светски Куп '09 results“ (дански). DHF. Архивирано од изворникот на 12 November 2009. Посетено на 30 November 2009.
  38. „Моберлинген куп 2005“ (норвешки). NHF. Посетено на 20 December 2008.
  39. „Моберлинген куп 2009“ (норвешки). NHF. Посетено на 30 November 2009.
  40. „Håndballjentenes tropp til VM i Japan“ (норвешки). NHF. Посетено на 4 November 2019.
  41. 2019 World Women's Handball Championship squad
  42. „Håndball-EM 1998: NORGE“. Dagbladet (норвешки). 1998. Архивирано од изворникот на 2009-02-21. Посетено на 10 January 2009.
  43. „Европско првенство 2000 squad“ (норвешки). NHF. Посетено на 20 January 2009.
  44. „Европско првенство 2002 squad“ (норвешки). NHF. 12 November 2002. Посетено на 20 December 2008.
  45. „Европско првенство 2004 squad“ (норвешки). NHF. 15 November 2004. Посетено на 20 December 2008.
  46. „Светско првенство 2005 squad“ (норвешки). NHF. 2 December 2005. Посетено на 20 December 2008.
  47. „Европско првенство 2006 squad“ (норвешки). NHF. 4 December 2006. Посетено на 20 December 2008.
  48. „Светско првенство 2007 squad“ (норвешки). NHF. 8 November 2007. Посетено на 20 December 2008.
  49. „Official squads – Women's EURO 2008 – NOR“ (PDF). EHF. December 2008. Посетено на 10 January 2009.
  50. Bryhn, Rolf (2007). „Фроде Киваг“. Во Henriksen, Petter (уред.). Store norske leksikon (норвешки). Oslo: Kunnskapsforlaget. Посетено на 5 December 2009.
  51. Aftenposten 4 April 1978
  52. Aftenposten 6 April 1982
  53. Bryhn, Rolf. „Карен Фладсет“. Во Henriksen, Petter (уред.). Store norske leksikon (норвешки). Oslo: Kunnskapsforlaget. Посетено на 5 December 2009.
  54. Henriksen, Petter (уред.). „Марит Брејвик“. Store norske leksikon (норвешки). Oslo: Kunnskapsforlaget. Посетено на 27 June 2010.
  55. Andresen, Svein (16 April 2009). „Торир Хергеирсон ny sjef for Håndballjentene“ (норвешки). NHF. Посетено на 17 April 2009.
  56. Larsen, Jan-Erik (16 April 2009). „Hergeirsson overtar etter Breivik“. Stavanger Aftenblad (норвешки). Архивирано од изворникот на 21 April 2009. Посетено на 17 April 2009.
  57. 57,0 57,1 Bringedal, Terje (7 December 2000). „Vår neste (og yngste) kaptein“. VG Nett (норвешки). Посетено на 21 December 2010.
  58. Duesund, Reidun (13 December 2006). „Gros utrolige seiersrekke“. Bergens Tidende (норвешки). Архивирано од изворникот на 2009-02-09. Посетено на 30 May 2009.
  59. „- Nå er jeg en bedre kaptein“. VG Nett (норвешки). 5 December 2002. Посетено на 30 May 2009.
  60. „Gro leder håndballdamene“ (норвешки). NRK. 2 December 2003. Посетено на 30 May 2009.
  61. Jørgensen, Jeanette (1 November 2005). „Vil ikke tenke medalje“. VG Nett (норвешки). Посетено на 30 May 2009.
  62. Грешка во наводот: Погрешна ознака <ref>; нема зададено текст за наводите по име капитен08.
  63. „Cecilie er tidenes beste“ (норвешки). NRK. 4 December 2008. Посетено на 26 June 2009.
  64. 64,0 64,1 64,2 „Handball & Olympic Games 1936–2000“ (PDF). IHF. Архивирано од изворникот (PDF) на 2016-03-03. Посетено на 26 June 2009.
  65. „Statistics – Matches“ (норвешки). NHF. Посетено на 29 May 2009.
  66. „Statistics – Goals“ (норвешки). NHF. Посетено на 29 May 2009.

Надворешни врски[уреди | уреди извор]