Розово езеро

Од Википедија — слободната енциклопедија
Езерото Хилиер, Западна Австралија
Пинк Лејк, Викторија, Австралија
#Wiki Loves Africa in Namibia 2023#
Розово езеро во Намибија

Розово езеро е езеро кое се одликува со црвена или розова боја. Најчесто ова е предизвикано од присуството на алги толерантни на сол кои произведуваат каротеноиди, како што е Dunaliella salina, обично во врска со специфични бактерии и археи, кои може да варираат од езеро до езеро. Најчестиот археон е Halobacterium salinarum.

Причини[уреди | уреди извор]

Розовите езера настанале од комбинација на фактори, а најчесто поради климата и хидрологија на континентот под нив, особено нивото на соленост . Портокалово-розовата боја на солените езера ширум светот често се припишува на зелената алга Dunaliella salina, но вклучени се и бактерии или археи.[1]

Алга[уреди | уреди извор]

Dunaliella salina е најпознатата халофилна (солетолерантна) алга која може да расте во соленост до 35% NaCl [2][3] (во споредба со морската вода, која содржи приближно 3% NaCl).[4] Оваа едноклеточна зелена алга игра значајна улога во примарното производство во хиперсолени средини ширум светот. При многу висока соленост, температура и светлина, оваа алга го акумулира црвениот каротеноиден пигмент, бета-каротин. Ова е истиот пигмент кој им ја дава бојата на морковите, кои содржат 0,3% бета-каротен.[2] D. salina може се прилагодува на широк опсег на концентрации на сол. Бета-каротинот ја штити алгата од оштетување од висока светлина, премачкувајќи го зелениот хлорофил и давајќи ѝ на алгата портокалово-црвена боја. Алгата, за која беше откриено дека не содржи висока интрацелуларна концентрација, го добила името по Мишел Феликс Дунал, кој прв препознал дека црвената боја на одредени солени езера во Франција се должи на организам.[3]

Долго време се мислело дека овие езера се розови поради оваа алга, бидејќи е пронајдена во многу розови езера.[5]

Бактерии/археи[уреди | уреди извор]

Некои од бактериие и археите, исто така, произведуваат каротеноиден пигмент во нивните клеточни мембрани, што може да придонесе или да биде единствената причина за розовата боја.[2]

Во некои од стотиците австралиски розови езера, црвената бактерија, Salinibacter ruber, е вклучена во производството на нивната боја. Работата направена од молекуларниот биолог Кен Мекграт на езерото Хилиер, на островот Мидл во Западна Австралија, предводена од молекуларниот биолог Кен Мекграт во 2015 година покажа дека, додека D. salina била присутна само во мали количини (0,1% од примерокот на ДНК ), додека С. руберот формирал 20 [1] до 33%[5][6][7] [б 1] од ДНК добиена од езерото.[1] Тие пронајдоа 10 видови халофилни бактерии и археи, како и неколку видови на алги Dunaliella, од кои скоро сите содржат розов, црвен или пигмент во боја на лосос.[7]

Еколошкиот научник Тило Масенбауер, во истражувањето за на губењето на бојата на езерото од 1990-тите (припишувано на прекумерното собирање сол од него), имал претпоставка дека сите розови езера се предизвикани од S. ruber, наместо од D. salina, но докажувајќи го ова е предизвик, бидејќи бактериите се многу помали и потешко да се најдат од алгите. Во иднина се планира проект за испумпување на повеќе сол во езерото од локалното земјоделско земјиште, каде што е проблем високата соленост.[1] Езерото Ретба во Сенегал, во Западна Африка, ја содржи истата бактерија.[2]

S. ruber произведува пигмент кој што е наречен бактериоруберин, кој му помага да ја зароби и користи светлината за енергија во процесот на фотосинтеза. Додека пигментите во алгите се содржани во хлоропластите, бактериоруберинот се шири низ целата клетка на бактеријата. Ова ја прави најверојатно дека бојата на езерото е од ruber.[5]

Откриено е дека археата Halobacterium salinarum (порано Halobacterium cutirubrum), која се одликува со розова боја и која расте во кората на солта на дното на езерото, е вклучена во бојата на некои розови езера, како што е езерото во Вестгејт во Мелбурн. Парк. Бојата на езерото зависи од рамнотежата помеѓу D. salina и H. salinarium, при што концентрацијата на сол има директно влијание.[8][9]

Карактеристики[уреди | уреди извор]

Поголемиот дел од розовите солени езера ја менуваат нивната боја, како резултат на врнежите во текот на годината. Езерото во паркот Вестгејт, Мелбурн, Австралија, беше обоено розово во март 2017 година[10] и потоа повторно во септември 2019 година, но оттогаш и од Јануари 2022 имаше добиено темно зелена нијанса. Се чини дека потоплото време и помалите врнежи го прават розово.[1] Како што испарува водата, соленоста се зголемува, но соленоста не е единствениот фактор на работа. Седиментот и организмите кои живеат во езерото влијаат на неговата боја и на розовата нијанса што ја добива.[10]

Розовите езера како што е езерото Хилиер може да имаат соленост и до десет пати повеќе од морската вода (Мртвото Море во Израел е околу девет пати).[10] Безбедно е да се плива во розовите езера, но не е препорачливо да се пие водата поради неговата хиперсоленост врз човечкото тело и можноста од микроорганизми кои можат да бидат штетни за здравјето на луѓето.[2]

Примери[уреди | уреди извор]

Африка[уреди | уреди извор]

Америка[уреди | уреди извор]

Азија[уреди | уреди извор]

Розово мочуриште Липар, Чабахар, Иран

Австралија[уреди | уреди извор]

Европа[уреди | уреди извор]

Наводи[уреди | уреди извор]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 Salleh, Anna (4 January 2022). „Why Australia has so many pink lakes and why some of them are losing their colour“. ABC News. ABC Science. Australian Broadcasting Corporation. Посетено на 21 January 2022.
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 2,5 McFadden, Christopher (24 July 2018). „Lake Hillier: Australia's Pink Lake and the Story Behind It“. Interesting Engineering. Посетено на 22 January 2022.
  3. 3,0 3,1 Oren, Aharon (2 June 2021). „A hundred years of Dunaliella research: 1905–2005“. Saline Systems. 1: 2. doi:10.1186/1746-1448-1-2. PMC 1224875. PMID 16176593.
  4. „U.S. Geological Survey“. Why is the ocean salty?. 26 September 2013. Посетено на 23 January 2022.
  5. 5,0 5,1 5,2 5,3 Cassella, Carly (13 December 2016). „How an Australian lake turned bubble-gum pink“. Australian Geographic. Посетено на 22 January 2022.
  6. „Here's the Real Reason Why Australia Has Bubblegum Pink Lakes“. Discovery. 24 December 2019. Посетено на 22 January 2022.
  7. 7,0 7,1 „Why is Pink Lake on Middle Island, off the coast of Esperance, pink?“. Australia's Golden Outback. Includes extract from Australian Geographic article. 18 January 2021. Архивирано од изворникот на 12 February 2022. Посетено на 22 January 2022.CS1-одржување: друго (link)
  8. „Westgate Park's Pink Lake“. ToMelbourne.com.au. 8 July 2018. Посетено на 23 January 2022.
  9. „Pink Lake In The Fringe of CBD“. Pink Lake In The Fringe of CBD (африканс). Посетено на 23 January 2022.
  10. 10,0 10,1 10,2 10,3 10,4 10,5 Klein, Joanna (10 March 2017). „A Lake Turned Pink in Australia. It's Not the Only One“. The New York Times. Посетено на 22 January 2022.
  11. 11,0 11,1 11,2 11,3 11,4 11,5 11,6 11,7 11,8 „Top 10 Best Pink Lakes In the World“. Traveleering. 19 August 2021. Посетено на 22 January 2022.
  12. „Why a Train Runs Directly Through This Pink Lake in Siberia“. The Drive. March 2021. Посетено на 26 May 2023.
  13. „Crimson treasure of Siberia, the salt lake that turns pink on sunny days“. The Siberian Times. July 2019. Посетено на 26 May 2023.
  14. „Feature by Simon Webster The amazing pink lakes of Western Australia“. Western Australia. October 2018. Посетено на 22 January 2022.
  15. Wade, Pamela (12 December 2021). „World Famous in New Zealand: Marlborough's startling alien-like salt lake“. Stuff. Посетено на 22 January 2022.
  16. „Lake Grassmere Saltworks“. Marlborough, New Zealand. 21 January 2021. Посетено на 22 January 2022.

Надворешни врски[уреди | уреди извор]


Грешка во наводот: Има ознаки <ref> за група именувана како „б“, но нема соодветна ознака <references group="б"/>.