Навпактски Санџак

Од Википедија — слободната енциклопедија
Навпактски Санџак
Османски турски: Liva-i Inebahti
Санџак на Отоманската Империја

 

1499–1821/1829
Местоположба на Навпакт/Инебахти
Местоположба на Навпакт/Инебахти
Северна Грција, јужна Албанија и јужна Македонија во раниот 19 век, покажувајќи го Навкактскиот Санџак (Лепанто) во долниот дел
Главен град Навпакт (Инебахти/Ајнабахти, Лепанто)
Историја
 -  Основана 1499
 -  Грчка војна за независност 1821/1829
Денес во Грција

Навпактски Санџак или Инебахтски/Ајнабахтски Санџак (отомански турски: Sancak-i/Liva-i İnebahtı/Aynabahtı; грчки: λιβάς/σαντζάκι Ναυπάκτου) ― отоманска покраина од второ ниво (санџак или лива) што ги опфаќала средишните делови на континентална Грција. Неговото име потекнува од главниот град Инебахти/Ајнабахти, турското име за Навпакт, попознат на англиски со неговото италијанско име Лепанто.[1]

Историја[уреди | уреди извор]

Покраината била создадена во 1499 година, кога Османлиите го освоиле Лепанто, кој бил посед на Република Венеција од 1407 година.[1] Сепак, голем дел од територијата доделена на новата покраина веќе била под османлиска контрола, под Трикалскиот Санџак.

На 7 октомври 1571 година, познатата Битка кај Лепанто помеѓу флотите на Отоманската Империја и Светата лига се водела на брегот на градот Лепанто.[1] Венецијанците го вратиле градот во 1687 година, за време на Морејската војна, но го предале на осмалиска контрола во 1699 година, по Договорот од Карловци.[1] Иако поголемиот дел од покраината се кренала во бунт по избувнувањето на Грчката војна за независност во 1821 година, главниот град Лепанто останал во отомански раце до 12 март 1829 година, кога дошол под грчка контрола.[1]

Административна поделба[уреди | уреди извор]

Првично, санџакот бил дел од Румелискиот Ејалет, но по 1533 година бил подреден на новиот Островски Ејалет.[2]

Според географот од 17 век, Хаџи Калифа, покраината опфаќала шест кази („области“): самиот Инебахти (Навпакт), Каравари (Кравара), Абукор (Апокурос), Олендирек/Олундурук (Лидорики), Ѓолхисар (веројатно Лимнохори) и Карбенеш (Карпениси).[3][4]

Изворите од почетокот на 19 век известуваат дека Санџакот во тоа време бил дел од Морејскиот Ејалет и повторно сочинувал шест кази: Инебахти, Абукор, Олендирек/Олундурук, Ѓолхисар, Кербенеш и Патраџик (Ипати).[5]

Наводи[уреди | уреди извор]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 Babinger, Franz (1960). „Aynabakhti̊“. Во Gibb, H. A. R.; Kramers, J. H.; Lévi-Provençal, E.; Schacht, J.; Lewis, B.; Pellat, Ch. (уред.). The Encyclopaedia of Islam, New Edition, Volume I: A–B. Leiden: E. J. Brill. стр. 790. OCLC 495469456. Занемарен непознатиот параметар |name-list-style= (help)
  2. Birken, Andreas (1976). Die Provinzen des Osmanischen Reiches [Покраините на Отоманската Империја]. Beihefte zum Tübinger Atlas des Vorderen Orients, 13 (германски). Reichert. стр. 53, 103. ISBN 3-920153-56-1.
  3. de Vaudoncourt, Guillaume (1816). Memoirs on the Ionian Islands, Considered in a Commercial, Political, and Military Point of View. London: Baldwin, Cradock and Joy. стр. 161.
  4. Rumeli und Bosna, geographisch beschrieben, von Mustafa ben Abdalla Hadschi Chalfa. Aus dem Türkischen übersetzt von J. v. Hammer (германски). Виена: Verlag des Kunst- und Industrie-Comptors. 1812. стр. 125–127.
  5. „Reisen ins Osmanische Reich“. Jahrbücher der Literatur (германски). Виена: C. Gerold. 49–50: 22. 1830.