Прејди на содржината

Прво Француско Царство

Од Википедија — слободната енциклопедија
Француско Царство
Empire Français
1804–1814
Imperial Coat of arms на Франција
Imperial Coat of arms
Химна: Chant du Départ
"Песна на заминување"
Француското Царство во својот врв (септември 1812 г.):
  Непосредно управувани
  Клиентски држави
  Воена окупација
  Де јуре граници на клиентски држави, но ниту под француска ниту клиентска власт
СтатусИмперија
Главен градПариз
Говорени јазицифранцуски
Уредувањеуставна монархија
Цар 
 1804 – 1814/1815
Наполеон Бонапарт
 1815
Наполеон II[1]
LegislatureПарламент
Сенат
Законодавно тело
Историски периодНаполеонови војни
 Наполеон како цар
18 мај 1804
 Абдиција на Наполеон
6 април 1814
 Сто дена
20 март – 7 јули 1815
Валутафранцуски франк
Претходници
Наследници
Прва Француска Република
Свето Римско Царство
Кралство Холандија
Лигуријанска Република
Бурбонска реставрација
Обединето Кралство Холандија
Мореснет
Кралство Сардинија
Австриско Царство
Војводство Луксембург
Војводство Токсана
Денес дел од Белгија
 Хрватска
 Франција
 Германија
 Италија
 Луксембург
 Монако
 Холандија
 Словенија
 Швајцарија
 Ватикан

Француско Царство (1804-1814)[2][3], познато и како Големо Француско Царство, Прво Француско Царство или Наполеоново Царствоцарство основано од страна на Наполеон Бонапарт. Во времето на неговото постоење било доминантна сила во поголемиот дел од континентална Европа за време на раниот XIX век.

Наполеон бил прогласен за цар на Французите (L'Empereur des Français) на 18 мај 1804 година и крунисан на 2 декември 1804 година. По создавањето на царството, веднаш Франција започнала војна против т.н. колалиција на Австрија, Прусија, Русија, Португалија. Наполеон издвојувал голема победа во Битката кај Аустерлиц во 1805 година и во Битката кај Фридланд во 1807 година.

Наполеон на 6 април 1814 година абдицирал, но од прогонство се вратил од Елба наредната година. Во Битката кај Вратело Франција била поразена, кое го навестило пропаѓањето на царството.

Наполеон ја потпишал својата втора абдикација на 22 јуни; на 28 јуни кралот Луј XVIII бил повратен на францускиот престол, со што завршиле т.н. „сто дена“. Британските власти го прифатиле предавањето на поранешниот цар на 15 јули; подоцна бил протеран на островот Света Елена. Толку бил голем поразот на Наполеон, што Ватерло останал како синоним за огромен пораз.

Административна карта на Француското Царство во 1812 г.
  1. According to his father's will only. Between June 23 and July 7, France was held by a Commission of Government of five members, which never summoned Napoleon II as emperor in any official act, and no regent was ever appointed while waiting the return of the king.
  2. Но на домашен терен „Француска Република“ сè до 1808 г.
  3. The official bulletin of laws of the French Empire