Прејди на содржината

Миристинска киселина

Од Википедија — слободната енциклопедија
Миристинска киселина[1]
Skeletal formula of myristic acid
Ball-and-stick model of myristic acid
Назнаки
544-63-8 Ок
ChEBI CHEBI:28875 Н
ChEMBL ChEMBL111077 Н
ChemSpider 10539 Н
EC-број 208-875-2
  • InChI=1S/C14H28O2/c1-2-3-4-5-6-7-8-9-10-11-12-13-14(15)16/h2-13H2,1H3,(H,15,16) Н
    Клуч: TUNFSRHWOTWDNC-UHFFFAOYSA-N Н
  • InChI=1/C14H28O2/c1-2-3-4-5-6-7-8-9-10-11-12-13-14(15)16/h2-13H2,1H3,(H,15,16)
    Клуч: TUNFSRHWOTWDNC-UHFFFAOYAZ
IUPHAR/BPS
2806
3Д-модел (Jmol) Слика
PubChem 11005
RTECS-бр. QH4375000
  • CCCCCCCCCCCCCC(=O)O
UNII 0I3V7S25AW Н
Својства
Хемиска формула
Моларна маса 0 g mol−1
Изглед colorless or white solid
Густина 1,03 г/см3 (−3 °C)[2]
0,99 г/см3 (24 °C)[3]
0,8622 г/см3 (54 °C)[4]
Точка на топење
Точка на вриење
13 мг/л (0 °C)
20 мг/л (20 °C)
24 мг/л (30 °C)
33 мг/л (60 °C)[5]
Растворливост растворлив во алкохол, ацетати, C6H6, халоалкани, фенили, нитросоединенија[5]
Растворливост во acetone 2,75 г/100 г (0 °C)
15,9 г/100 г (20 °C)
42,5 г/100 г (30 °C)
149 г/100 г (40 °C)[5]
Растворливост во benzene 6,95 г/100 г (10 °C)
29,2 г/100 г (20 °C)
87,4 г/100 г (30 °C)
1,29 кг/100 г (50 °C)[5]
Растворливост во methanol 2,8 г/100 г (0 °C)
17,3 г/100 г (20 °C)
75 г/100 г (30 °C)
2,67 кг/100 г (50 °C)[5]
Растворливост во ethyl acetate 3,4 г/100 г (0 °C)
15,3 г/100 г (20 °C)
44,7 г/100 г (30 °C)
1,35 кг/100 г (40 °C)[5]
Растворливост во toluene 0,6 г/100 г (−10 °C)
3,2 г/100 г (0 °C)
30,4 г/100 г (20 °C)
1,35 кг/100 г (50 °C)[5]
log P 6.1[4]
Парен притисок 0,01 kPa (118 °C)
0.27 kPa (160 °C)[6]
1 kPa (186 °C)[4]
-176·10−6 см3/mol
Топлинска спроводливост 0,159 W/m·K (70 °C)
0,151 W/m·K (100 °C)
0,138 W/m·K (160 °C)[7]
Показател на прекршување (nD) 1,4723 (70 °C)[4]
Вискозност 7,2161 cP (60 °C)
3,2173 cP (100 °C)
0,8525 cP (200 °C)
0,3164 cP (300 °C)[8]
Структура
Кристална структура моноклински (−3 °C)[2]
P21/c[2]
Термохемија
Ст. енталпија на
образување
ΔfHo298
−833.5 kJ/mol[4][6]
Ст. енталпија на
согорување
ΔcHo298
8675.9 kJ/mol[6]
Специфичен топлински капацитет, C 432.01 J/mol·K[4][6]
Опасност
GHS-ознаки:
Пиктограми
GHS07: Извичник[9]
Сигнални зборови
Предупредување
Изјави за опасност
H315[9]
NFPA 704
Температура на запалување > 110 °C (230 °F; 383 K)[10]
Смртоносна доза или концентрација:
>10 г/кг (стаорци, усно)[10]
Дополнителни податоци
 Ок(што е ова?)  (провери)
Освен ако не е поинаку укажано, податоците се однесуваат на материјалите во нивната стандардна состојба (25 °C, 100 kPa)
Наводи

Миристинска киселина (име по МСЧПХ: тетрадеканоинска киселина) — заситена масна киселина со молекулска формула CH3(CH2)12COOH. Нејзините соли и естри се нарекуваат миристати или тетрадеканоати. Наречена е по научното име на морското оревче (Myristica fragrans), од кое за првпат е изолирана во 1841 г. од Лајон Плејфер.[11]

Застапеност

[уреди | уреди извор]
Плодот на морското оревче содржи миристинска киселина

Путерот од морското оревче содржи 75 % тримиристин, триглицеридот на миристинската киселина. Освен морското оревче, миристинската киселина се среќава во палмојаткиното масло, кокосовото масло, млечната маст, 8–14 % од кравјото млеко и 8,6 % од мајчиното млеко, но исто така и како важна составница во многу животински масти. Се среќава и во спермацетот, кристализираното масло од китот кашалот. Присутен е и во ризомите на перуниката, вклучувајќи го перуникиниот корен.[12][13]

Хемиско поведение

[уреди | уреди извор]

Миристинската киселина има дејство на липидна котва во биомембраните.[14]

Редукцијата на миристинската киселина дава миристил алдехид и миристил алкохол.

Здравствени ефекти

[уреди | уреди извор]

Внесувањето на оваа киселина го покачува малогустинскиот липобелковински холестерол.[15][16]

  1. ↑ Merck Index, XI издание, 6246
  2. 1 2 3 Bond, Andrew D. (2003). „On the crystal structures and melting point alternation of the n-alkyl carboxylic acids“ (PDF). RSC.org. Royal Society of Chemistry. Посетено на 17 јуни 2014.
  3. ↑ G., Chuah T.; D., Rozanna; A., Salmiah; Y., Thomas Choong S.; M., Sa'ari (2006). „Fatty Acids used as Phase Change Materials (PCMs) for Thermal Energy Storage in Building Material Applications“ (PDF). University Putra Malaysia. Архивирано од изворникот (PDF) на 2014-11-03. Посетено на 17 јуни 2014.
  4. 1 2 3 4 5 6 Lide, David R., уред. (2009). CRC Handbook of Chemistry and Physics (90. изд.). Boca Raton, Florida: CRC Press. ISBN 978-1-4200-9084-0.
  5. 1 2 3 4 5 6 7 Seidell, Atherton; Linke, William F. (1940). Solubilities of Inorganic and Organic Compounds (3. изд.). New York: D. Van Nostrand Company. стр. 762–763.
  6. 1 2 3 4 Tetradecanoic acid in Linstrom, Peter J.; Mallard, William G. (eds.); NIST Chemistry WebBook, NIST Standard Reference Database Number 69, National Institute of Standards and Technology, Gaithersburg (MD)
  7. ↑ Vargaftik, Natan B.; и др. (1993). Handbook of Thermal Conductivity of Liquids and Gases (илустрирано. изд.). CRC Press. стр. 305. ISBN 978-0-8493-9345-7.
  8. ↑ Yaws, Carl L. (2009). Transport Properties of Chemicals and Hydrocarbons. New York: William Andrew Inc. стр. 177. ISBN 978-0-8155-2039-9.
  9. 1 2 Sigma-Aldrich Co., Myristic acid.
  10. 1 2 3 „Myristic Acid“. ChemicalLand21.com. AroKor Holdings Inc. Посетено на 17 јуни 2014.
  11. ↑ Playfair, Lyon (2009). „XX. On a new fat acid in the butter of nutmegs“. Philosophical Magazine. Series 3. 18 (115): 102–113. doi:10.1080/14786444108650255. ISSN 1941-5966.
  12. ↑ Council of Europe, August 2007 Natural Sources of Flavourings, Volume 2, стр. 103, на Гугл Книги
  13. ↑ John Charles Sawer Odorographia a natural history of raw materials and drugs used in the perfume industry intended to serve growers, manufacturers and consumers, стр. 108, на Гугл Книги
  14. ↑ Cox, David L. Nelson, Michael M. (2005). Lehninger principles of biochemistry (4. изд.). New York: W.H. Freeman. ISBN 978-0716743392.
  15. ↑ Mensink, Ronald P. (2016). „Effects of saturated fatty acids on serum lipids and lipoproteins: a systematic review and regression analysis“ (PDF). World Health Organization.
  16. ↑ Schwingshackl L, Bogensberger B, Benčič A, Knüppel S, Boeing H, Hoffmann G. (2018). „Effects of oils and solid fats on blood lipids: a systematic review and network meta-analysis“. J Lipid Res. 59 (9): 1771–1782. doi:10.1194/jlr.P085522. PMID 30006369.CS1-одржување: повеќе имиња: список на автори (link)

Надворешни врски

[уреди | уреди извор]