Церебрална парализа

Од Википедија — слободната енциклопедија


    Ве молиме, обратете внимание на важното предупредување
во врска со темите поврзани од областа на медицината (здравјето).


Церебрална парализа
дете со церебрална парализа
СпецијалностПедијатрија, неврологија
Симптоминарушена координација, вкочанети мускули, ослабеност на мускулите, тремор[1]
Компликацииепилептични напади, интелектуални попречености[1]
Вообичаена појаварано детство[1]
Времетраењецел живот[1]
Причинителичесто непознати[1]
Ризик-факторипредвремено раѓање, близнаци, некои инфекции за време на бременост, тежок пораѓај[1]
Дијагностички методво зависност од развивањето на детето[1]
Третманфизикална терапија, работна терапија, говорна терапија, надворешни протези, хируршки[1]
Лековидијазепам, баклофен, ботулински токсин[1]
Честота2.1 на 1,000[2]

Церебрална парализа — група на нарушувања на движењата кои се појавуваат во првите години од животот, со варијабилни знаци и симптоми.[1] Чести симптоми се лоша координација, вкочанети мускули, слабост на мускулите и тремор, но исто така може да постојат сетилни проблеми, проблеми со видот, слушање, голтање и зборување.[1] Често бебињата со церебрална парализа не можат да седат, лазат или да одат како децата на нивна возраст.[1] Други симптоми може да бидат конвулзии и когнитивни проблеми, кои се јавуваат кај една третина од луѓето со церебрална парализа.[1] Иако симптомите се согледуваат најчесто после првата година, болеста не е прогредирачка.[1]

Церебралната парализа е предизвикана од абнормален развој или повреда на деловите на мозокот кои ги контролираат движењата, рамнотежата и држењето на телото.[1][3] Многу често проблемите се случуваат за време на бременоста, но исто така може да се случат за време на пораѓање или после раѓање.[1] Често причината е непозната.[1] Во ризични фактори спаѓаат предвремено раѓање, близначна бременост, некои инфекции за време на бременост како токсоплазмоза или рубела, изложување на метил жива за време на бременост, тежок пораѓај и повреда на главата во првите години од животот.[1] Околу 2% од случаите се поради генетски наследност.[4] Класифицирани се неколку поттипа во однос на специфичниот проблем кој се покажува: оние кои имаат вкочанети мускули имаат спастична церебрална парализа, тие кои имаат слаба координација имаат атаксична церебрална парализа, и оние кои имаат движења во вид на извиткување имаат атетоидна церебрална парализа.[1] Дијагнозата се поставува во однос на развојот на детето.[1] Крвни и имиџинг тестови може да се користат за да се исклучат други болести.[1]

Церебралната парализа е делумно може да се превенира преку имунизација на мајката и внимавање на повреди на глава кај деца преку зголемена безбедност.[1] Нема терапија која би ја излечила церебралната парализа, но одредени третмани, лекови и хируршки операции може да помогнат околу нејзино менаџирање.[1] Во нив спаѓаат физикална терапија, работна терапија, и говорна терапија, лекови како дијазепам, баклофен, и ботулинум токсинот кои можат да помогнат во релаксирање на вкочанетите мускули, и од страна на хирургијата помагаат операциите за издолжување на мускулите и сечење на премногу активните нерви.[1] Надворешни протези и друга асистивна технологија е често од помош.[1] Некои деца можат да достигнат нормален живот со соодветен третман.[1] Нема никаков доказ за користење на таканаречената комплементарна и алтернативна медицина (sCAM).[1]

Церебралната парализа е едно од најчестите нарушувања на движењата кај децата[5], кое се јавува кај 2.1 на 1000 родени.[2] Церебралната парализа е документирана во историјата со први сознанија и описи во времето на Хипократ, во 5 век п.н.е.[6] Екстензивни истражувања за болеста започнале во 19 век од Вилијам Џон Литл, по кој спастичната диплегија била наречена "Литл".[6] Вилијам Ослер е првиот кој ја нарекол "церебрална парализа" од германскиот "zerebrale Kinderlähmung" (церебрална детска парализа).[7] Различни потенцијални терапии се истражуваат, вклучувајќи ја и терапија со стем клетки,[1] но повеќе истражувања се потребни за да се одлучи нејзината делотворност и безбедност.[1]

Знаци и симптоми[уреди | уреди извор]

Церебралната парализа се дефинира како „група на нарушувања на развојот на движењата и држењето на телото, кои предизвикуваат лимитирачка активност и се причинети од непрогресивни нарушувања во мозокот на фетус или доенче“.[8] Иако проблемите со движењето се главните симптоми, тие се често придружени со потешкотии во мислење, учење, чувства, комуникација и однесување.[8] Епилепсија се јавува кај 28%, проблеми во комуникација кај 58%, најмалку 42% имаат проблеми со видот, и 23-56% проблеми со учење.[9] Мускулните контракции кај луѓе со церебрална парализа се мисли дека потекнуваат најчесто од преголема активација.[10]

Церебралната парализа е карактеризирана од абнормални рефлекси, мускулен тонус, моторен развој и координација, а може да постојат и деформитети и контрактури на коски и зглобови (трајно фиксирани, вкочанети мускули и зглобови). Класични симптоми се спастицитет, спазам и други неволни движења (пр. лицеви гестови), нестабилно одење, проблеми со рамнотежата, или намалена мускулна маса. Одење како ножички и одење на прсти се најчести кај луѓе со церебрална парализа кои можат да одат, но во целина, симптомите кај церебрална парализа се различни.[11] Моторната дисфункција може да биде претставена од обична несмасност при движење кај поблагиот крај на спектарот, сè до сериозни оштетувања што го прават координираното движење невозможно, на другиот крај од спектарот. Иако најголем дел од луѓето имаат проблеми со зголемен мускулен тонус, некои имаат нормален или намален мускулен тонус. Зголемен мускулен тонус може да биде поради спастицитет или дистонија.[12]

Деца родени со тешка форма на церебрална парализа имаат ирегуларно држење на телото, односно телото е премногу вкочането или лабаво. Дефекти при раѓање, како што се спинално искривување, мала вилица, или мала глава може да се јават кај церебрална парализа. Симптомите може да се јавуваат или исчезнуваат со растење на детето, а некои деца не покажуваат симптоми при раѓање.[13] Класично, церебралната парализа станува очигледна кога бебињата ќе ја достигнат развојната фаза на 6-9 месеци и почнуваат да се движат. Во овие месеци може да се забележи одложување на моторниот развојот и асиметрија.[11]

Лигавењето е често кај деца со церебрална парализа, што влијае и предизвикува социјално одбивање, абнормално зборување, инфекции во устата[14] и давење.[15]

Долно уринарни симптоми се присутни кај 55.5% од луѓето со церебрална парализа.[16]

Јазик и говор[уреди | уреди извор]

Говорни и јазични нарушувања се чести кај луѓе со церебрална парализа. Стапката на дизартрија е од 31% до 88%[17] и една четвртина од луѓето со церебрална парализа не можат да зборуваат.[18] Проблемите со говорот се асоцираат со слаба респираторна контрола, ларингеални дисфункции и нарушувања на оралната артикулација, поради ограничено движење на мускулите на лицето и устата. Има три главни типови на дизатрија кај церебрална парализа: спастична, дискинетичка(атетотична), и атаксична.[19]

Рано користење на аугментативен и алтернативен систем на комуникација може да му помогне на детето во развивање на вербални јазични способности.[18] Одложување на јазичните способности е асоцирано со интелектуална попреченост и глувост.

Скелет[уреди | уреди извор]

За коските да добијат нормална форма и големина, потребен им е стресот од нормалната мускулатура.[20] Луѓето со церебрална парализа имаат зголемен ризик за намалена минералност на коските.[21] Средните делови на коските (дијафизите) се тенки и стануваат уште потенки при растење, a метафизите често се зголемени (балонирање).[20] Поради поголем притисок на зголбовите предизвикан од мускуларни нерамнотежи, зглобната 'рскавица може да атрофира,[22]:46 при што доаѓа до намален простор во зглобовите. Луѓе со церебрална парализа се пониски во висина од просечен човек бидејќи нивните коски не го достигнуваат потенцијалот на растење.

Стапката на сколиоза кај деца со церебрална парализа е помеѓу 21% и 64%[23], кои може да ја развијат пред десеттата година. Сколиозата може хируршки да се корегира, но церебралната парализа ја зголемува стапката на компликации, дури и со подобрени хируршки техники.[23]

Болки и спиење[уреди | уреди извор]

Болките се чести и се асоцирани со затегнување и скратување на мускулите, абнормален став на телото, вкочанети зглобови и др. Исто така е зголемен ризикот од хронични пореметувања на спиењето, кои се јавуваат секундарно на физикалните и еколошките фактори.[24] Децата со церебрална парализа имаат значително поголем ризик на нарушувања на спиењето од типични деца во развој.[25]

Јадење[уреди | уреди извор]

Луѓето со церебрална парализаат може да имаат проблеми со џвакање и голтање на храната поради сетилни и моторни нарушувања. Доенче со церебрална парализа може да има проблеми со цицање, џвакање и голтање на храната.[26] Гастроезофагеален рефлукс е чест кај деца со церебрална парализа.[15] Пнеумонија е исто така честа кај оние што имаат проблеми со исхранување, причинета поради аспирација на храна или течности.[15]

Асоцијативни нарушувања[уреди | уреди извор]

Во асоцијативни нарушувања спаѓаат „интелектуални попречености, епилептични напади, мускулни контрактури, абнормален од, остеопороза, нарушувања на спиењето, и психички нарушувања како депресија и анксиозност“.[27] Возрастни со церебрална парализа може да имаат "исхемична болест на срцето, кардиоваскуларни болести, злоќудни неоплазми, и трауми" повеќе од оние кои не се зафатени со болеста.[28]

Причинители[уреди | уреди извор]

refer to caption
Микрографија која покажува фетална (плацентарна) венска тромбоза во случај на фетална тромботична васкулопатија. Таа е асоцирана со церебрална парализа и сугерира на хиперкоагулабилноста како причинител.

Церебралната парализа е предизвикана од абнормален развој или оштетување на мозокот во развој.[29] Овие оштетувања може да се случат за време на бременост, при пораѓај, во првиот месец по раѓање или поретко во раното детство.[29] Структурни проблеми во мозокот се согледуваат кај 80% од случаите, најчесто во белата материја.[29] Повеќе од три четвртини од случаите се случуваат за време на бременост.[29] Повеќето деца родени со церебрална парализа имаат повеќе од еден ризичен фактор асоциран со болеста.[30]

Иако кај некои случаи нема позната причина, типично причинителите се проблеми во развојот во матката (пр. изложување на зрачење, инфекција, спречено растење на фетус), хипоксија на мозокот (поради тромбоза, проблеми со плацентата), траума при пораѓање и компликации по пораѓање или за време на детство.[31][32]

Во Африка, асфиксија при пораѓање, висок билирубин и инфекции на централниот нервен систем се најчести причинители, па за тоа голем дел од случаите во Африка можат да се превенираат со подобри ресурси.[33]

Предвремено пораѓање[уреди | уреди извор]

Измеѓу 40% и 50% од сите деца кои развиваат церебрална парализа се предвремено родени.[34] Голем дел од случаите (75-90%) се мисли дека се поради проблеми за време или после раѓање.[29] Близнаците исто така имаат зголемен ризик за церебрална парализа,[35] а и тие почесто се раѓаат со помала тежина.

Церебрална парализа се јавува кај 6% од родените со тежина измеѓу 1 кг и 1.5 кг.[2] Оние коишто се родени пред 28ма гестациона недела имаат церебрална парализа во 11% од случаите.[2] Генетските фактори исто така се мисли дека играат важна улога во прематурност и генерално во церебрална парализа.[36]

На време родени[уреди | уреди извор]

Ризични фактори кај на време родени се: проблеми со плацентата, родени дефекти, мала тежина при раѓање, аспирирање мекониум во бели дорбови, пораѓање за кое е потребно царски рез или други инструменти, асфиксија при раѓање, епилептични напади по раѓање, респираторен дистрес синдром, ниска гликоза и инфекции.[37] Од 2013 не се знае колку точно асфиксијата придонесува како причинител,[38] а не се знае ни големината на улогата на плацентата во состојбата.[39]

Генетика[уреди | уреди извор]

Автосомно рецесивно наследување.

Околу 2% од сите случаи на церебрална парализа се наследни и глутамат декарбоксилаза-1 може да е еден од ензимите кои се вклучени.[4] Најголем дел од случаите се автосомно рецесивни.[4]

Рано детство[уреди | уреди извор]

По раѓање други причинители може да бидат токсини, тешка жолтица,[40] труење со олово, физичка повреда на мозокот, мозочен удар,[41] траума на главата поради злоупотреба, хипоксија на мозокот, енцефалитис или менингитис.[40]

Други[уреди | уреди извор]

Инфекции кај мајката, дури и инфекции кои се тешки за детекција, може трипати да го зголемат ризикот за нарушување на развој на детето.[42] Инфекции на феталните мембрани, односно хориамнионитис го зголемува ризикот.[43]

Интраутерини и неонатални инсулти (најмногу предизвикани од инфекција) исто така го зголемуваат ризикот.[44]

Дијагноза[уреди | уреди извор]

Дијагнозата на церебралната парализа се заснова на историјата и физикалниот преглед на пациентот. Мерење на опсегот на спонтаните движењата кај помали од 4 месеци дава најточни резултати.[45][46] Децата кои се потешко зафатени можат да се дијагностицираат порано. Абнормален мускулен тонус, одложен моторен развој и останување на примитивните рефлекси се чести рани знаци за церебрална парализа.[47] Симптомите и дијагнозата се поставува често до втората година,[48] иако кај деца со полесни форми на церебрална парализа тоа може да се случи и по петтата година, дури понекогаш и подоцна.[49] Кај церебралната парализа станува збор за попреченост на развојот.[45]

Кај пациенти дијагностицирани со церебрална парализа, не се задолжителни додатни дијагностички тестови. Невроимиџинг со CT or MRI се задолжителни кај пациентите кај кои не е откриена причината за церебрална парализа. CT и MRI исто така можат да откријат хидроцефалус, поренцефалија, артериовенска малформација, субдурален хематом, хигром или тумор на вермисот, кои може да се третираат.[50]

Возраста на која се дијагностицира церебралната парализа е важна, но има несогласувања на која возраст е најдобро да се направи дијагноза.[46] Што порано се дијагностицира церебралната парализа, толку се подобри ефектите на терапиите, како физикалната, но проблемот е што има поголем ризик болеста да биде помешана со некој друг проблем, особено кај деца помали од 18 месеци.[46] Доенчињата може да имаат привремени проблеми со тонусот и контролата и тоа да биде помешано со церебрална парализа, која е перманентна.[46] Метаболитички нарушувања или тумори може да наликуваат како церебрална парализа, особено метаболитичките нарушувања може да произведат проблеми во мозокот кои на магнетна резонанца би личеле на церебрална парализа.[1] Нарушувања кои ја намалуваат белата материја во мозокот и проблеми кои предизвикуваат спазми и слабости во нозете, кои може да се јават рано во животот, исто така можат да бидат помешани со церебрална парализа.[46] Разликата кај нив е тоа што тие се влошуваат со тек на време, а церебралната парализа останува иста[46] (иако може да се промени во карактерот).[1] Кај доенче тешко се разликуваат двете.[46] Во Велика Британија, неможност на самосотјно седење до 8 месеци се смета како клинички знак кој бара додатно пратење на случајот.[49] Фрагилен X Синдром (причинител за аутизам и интелектуална попреченост) и генерална интелектуална попреченост треба дијагностички да бидат исклучени.[46]

Класификација[уреди | уреди извор]

Видео кое ги објаснува трите примарни категории на церебрална парализа—спастична, дискинетична и атаксична.

Церебралната парализа се класифицира според типови на моторни пореметувања на екстремитети или органи и според степенот на попреченост на активности кај пациентот.[51] Системот за Класификација на грубата моторна функција (GMFCS) и Системот за класификација на мануелни способности се користат да ја опишат подвижноста и декстеритетот во рацете кај луѓе со церебрална парализа, а се користат и Системот за класификација на комуникациската функционалност и Системот за класификација на способноста на јадење и пиење.[52] Има три главни типови на церебрална парализа според моторно оштетување: сапстична, атаксична и атетоидна/дискинетична. Исто така има мешан тип, каде има комбинација од типовите.

Церебраланата парализа исто така се класифицира според топографската дистрибуција на мускулниот спазам.[53] Според овај метод постојат диплегична, (билатерални зафаќање на нозе или раце), хемиплегична (унилатерално зафаќање) и квадриплегична (билатерално зафаќање на раце и нозе).[53][54]

Спастична[уреди | уреди извор]

Спастичната церебрална парализа е тип на церебрална парализа каде спастицитетот е секогаш присутен и претставува најчест тип на церебрална парализа, која се јавува кај 70% од случаите.[55] Луѓето со овај тип на церебрална парализа се хипертонични и имаат невромускуларно нарушување на движењето (место хипотонија или парализа) поради лезија на горниот моторен неврон, како и кортикоспиналниот пат или моторниот кортекс. Ова оштетување ја нарушува можноста за некои моторни рецептори да се поврзи гама аминобутерна киселина (ГАБА) и доаѓа до хипертонија.

Атаксична[уреди | уреди извор]

Атаксичната церебрална парализа е тип на церебрална парализа која што се јавува кај 5-10% од сите случаи и тоа ја прави најреткиот тип на церебрална парализа.[56] Атаксичната церебрална парализа е предизвикана од оштетувања на структурите на малиот мозок.[57] Поради оштетувањата на малиот мозок, којшто е многу важен во координација на движење на мускулите и балансот, пациентите со атаксична церебрачна парализа имаат проблеми со координацијата, особено во рацете и нозете. Кај атаксичната церебрална парализа е намален мускулниот тонус.[58] Најчеста манифестација е интенциониот (акционен) тремор, што особено се согледува при правење на прецизни движења, како врзување на врвци од патики или пишување со пенкало. Како што дланката се доближува до завршување на целта, тресењето се зголемува, што го прави завршувањето на целта уште потешко.[54]

Атетоидна[уреди | уреди извор]

Атетоидната церебрална парализа или дискинетична церебрална парализа е поврзана со оштетување на базалните ганглии, во форма на лезии кои се случуваат за време на развивање на мозокот, поради билирубинска енцефалопатија and хипоксично-исхемична повреда на мозкот.[59] Таа се одликува со хипертонија и хипотонија, поради неможноста на контрола на мускулниот тонус .[54] Клиничката дијагноза се поставува во првите 18 месеци и се заснова на моторната функција и невроимиџинг техники.[60][61] Атетоидната дискинетична церебрална парализа не е спастична, и е екстрапирамидална форма на церебрална парализа.[62] Дискинетичната церебрална парализа може да се подели во две групи: хореоатетоидна and дистонична.[54] Хореоатетоидната церебрална парализа се одликува со неволни движења предоминантно на лице и екстремитети,[53] а дистоничната церебрална парализа се одликува со бавни и јаки контракции кои може да се појават локално или низ целото тело.[53]

Мешана[уреди | уреди извор]

Мешаната церебрална парализа има симптоми на атетоидна, атаксична и спастична церебрална парализа, кои се појавуваат заедно, со различен степен. Таа е најтешка за лекување поради нејзината хетерогеност и непредвидливи симптоми во текот на животот.

Превенција[уреди | уреди извор]

Магнезиум сулфат

Поради разновидноста на причините за церебрална парализа, направени се истражувања на многу превентивни мерки.[63]

Електронско фетално следење не помогнало во превенција на церебрална парализа и во 2014, Американскиот Колеџ на Акушери и Гинеколози, Австралискиот и Нов Зеландскиот Колеџ на Акушери и Гинеколози и Друштвото на Акушери и Гинеколози во Канада потврдуваат дека нема долгорочна придобивка од електронското фетално следење.[32]

Кај трудниците со зголемен ризик на предвремено раѓање, магнезиум сулфатот изгледа го намалува ризикот од церебрална парализа.[64] Не се знае дали му помага на оние кои раѓаат во термин.[65] Кај мајките кои примиле магнезиум сулфат може да се јават нус-ефекти како респираторна депресија и гадење.[66] Средно ниво на докази укажуваат на поврзаност на користењето на антибиотици за време на предвремено пораѓање кај мајките, пред пукање на нивниот водењак, со зголемен ризик на церебрална парализа кај роденото дете. Раѓањето пред термин, а неодложување на раѓањето, исто така има средни нивоа на докази за зголемен ризик на церебрална парализа кај детето.[67] Кортикостероидите кај трудни жени кои очекуваат предвремен пораѓај некогаш покажуваат невропротекција на нивното дете.[68] Користење на кортикостероиди за време на бременост не покажало корелација со развивање на церебрална парализа кај предвреме родени.[69]

Справување[уреди | уреди извор]

A girl wearing leg braces walks towards a woman. They are standing in a gym, and a treadmill is visible in the background.
Истражувачите развиваат електричен стимулациски уред специјално дизајниран за деца со церебрална парализа, кои имаат флацидно стапало, што резултира со проблеми при одењето.

Со текот на време, справувањето со церебралната парализа се префрлило од обиди на решавање на поединечни физикални проблеми, како спастичност на одреден екстремитет, до терапија која е дел од поголема цел на максимизирање на независноста на пациентот.[70]:886 Голем дел од терапијата во детството се цели кој подобрување на одот. 60% од луѓето со церебрална парализа може да одат самостонијно или со помош кога стануваат возрастни.[71]

Поради тоа што церебралната парализа има "варирачка тежина и комплексност" во текот на животот,[52] таа може да се гледа збир на состојби со цел подобро справување.[48] Се препорачува мултидисциплинарен пристап,[52] со фокусирање на "максимизирање на функцијата, изборот и независноста на поединецот", односно дел од целите на Интернацинална Класификација за Функционирање, Попреченост и Здравје.[49] Тимот би го сочинувал: педијатар, сестра, социјален работник, физиотерапевт, an простетичар, терапевт за говор и јазик, работен терапевт, наставник кој специјализира во помагање на деца со визуелни попречености, образовен психолог, ортопед, невролог и неврохирург.[72]

Различни форми на терапија се достапни за луѓето со церебрална парализа, нивните негуватели и родители. Во третманот спаѓаат: физикална терапија, работна терапија, говорна терапија, лекови за контролирање на епилептични напади или релаксација на мускулите (пр. бензодијазепини), хируршки операции за корегирање на анатомските абнормалности или затегнатите мускули, протези и други ортотички направи и комуникациски направи како компјутери или синтисајзери прикачени за гласните жици. Рецензија во Кохран во 2004 година укажува за придобивка од говорна и јазична терапија, но исто така дека се бара истражување од висок квалитет.[73] Во 2013 систематска рецензија се укажува дека многу од терапиите кои се користат за третирање на церебрална парализа немаат добар доказ, а терапиите со најдобар доказ се лековите (антиконвулзивни, ботулинум токсинот, босфосфонатни, дијазепам), терапии (бимануелен тренинг, терапија со ограничување на движењата, фокусирачка терапија, фитнес тренинг, целен тренинг, надзор на колк, домашни програми, работна терапија) и операции (селективна дорзална ризотомија).[70] Рецензија објавена во 2010 во Кохран кажува дека има докази од висок квалитет за ботулинум токсинот и неговото користење како додаток во работната терапија, со цел да се намали спастицитетот во рацете на децата со церебрална парализа,[74] но нема добри истражувања кои ги поврзуваат користењето на ботулинум токсинот и ублажувањето на спастицитетот во нозете или подобрување на одот.[75]

Прогноза[уреди | уреди извор]

Церебралната парализа не е прогресивно нарушување (што значи дека оштетувањето на мозокот не се влошува), но симптомите може да станат потешки со текот на времето. Кај лице со вакво нарушување може малку да се подобри состојбата во детството ако тоа лице добива екстензивна грижа, но со понатамошниот коскен и мускулен развој, може да биде потребна ортопедска хируршка интервенција. Целосниот интелектуален потенцијал на дете родено со церебрална парализа честопати не е видлив додека детето не започне со школување. Луѓето со церебрална парализа имаат поголема веројатност да имаат потешкотии во учењето, иако тие може да не се поврзани со IQ, вклучувајќи различни степени на интелектуална попреченост. Интелектуалното ниво меѓу луѓето со церебрална парализа варира од многу високо до многу ниско, како што тоа е и кај општата популација. Експертите изјавуваат дека е важно да не се потценуваат способностите на лице со церебрална парализа и да им се даде секоја можност за учење.[76]

Способноста за самостоен живот со церебрална парализа варира во голема мера. Истата зависи делумно од степенот на дисфункција кај лицето со церебрална парализа и неговата способност за самостојни, дневни активности. Постојат лица со церебрална парализа на кои им е потребна помош за сите секојдневни активности, додека на други им е потребна само делумна или воопшто никаква помош за извршување на дневните активности. Сепак, без разлика на попреченоста во физичкиот развој, поединечната способност на лицето со церебрална парализа да живее самостојно, примарно зависи од способноста на лицето да управува со физичките аспекти од својот живот самостојно. Пример, во некои случаи, лицата со церебрална парализа сами управуваат со лица за нивна, персонална грижа. Овие лица, им помагаат на лицата со церебрална парализа на тој начин што има овозможуваат да одржат контрола врз нивниот живот.

Пубертетот кај млади возрасни со церебрална парализа може да биде предвремен или задоцнет. Одложениот пубертет кај овие лица се смета дека настанува поради нутритивниот дефицит.[77] Засега не постојат докази дека церебралната парализа влијае врз репродуктивните способности на овие лица, меѓутоа е забележано дека влијае врз сексуалната желба.[78] Возрасните со церебрална парализа имале помала шанса за рутински скрининзи на репродуктивното здравје од 2005. Постои можност, гинеколошките прегледи да се вршат под анестезија поради спастицитетот на мускулатурата. Дополнително, опремата не е секогаш достапна. Самоиспитувањето на градите е отежнато, поради што парнерите или негувателите би требало да го извршат овој преглед во домашни услови. Во една студија, било утврдено дека кај женските лица со церебрална парализа имало повисок степен на спасцититет на мускулатурата и уринарна инконтиненција за време на менструацијата. Кај мажите пак, има повисок степен на крипторхизам на 21 годишна возраст.[77]

Церебралната парализа може значително да го намали животниот век на овие лица, што зависи од степенот на попреченост и квалитетот на негата која ја добиваат.[29][79] Околу 5-10% од децата со церебрална парализа умираат за време на детството, особено во случаите каде има изразени напади и интелектуална попреченост. Иако има многу варијации на тоа како церебралната парализа влијае врз животот на лицата, утврдено е дека високиот степен на мускулна активност го зголемува живониот век кај лицата со церебрална парализа.[80] Според “Австралиското Биро за Статистика“, во 2014 година, 104 жители на Австралија починале од церебрална парализа.[81] Најчеста причина за смртните случаи кај луѓето со церебрална парализа се респираторните проблеми, меѓутоа кон средината на животот кардиоваскуларните и наопластичните заболувања стануваат подоминантни.[82]

Епидемиолошки податоци[уреди | уреди извор]

Церебралната парализа се јавува кај околу 2.1 на 1000 родени деца.[2] Кај децата родени во термин, стапката е пониска и изнесува 1 на 1000 родени деца.[29] Стапките изгледаат слични меѓу земјите во развој и развиените земји.[29], а во рамките на популацијата почесто може да се појави кај посиромашни луѓе.[83] Стапката е повисока кај мажи отколку кај жени, односно во Европа е 1.3 пати почеста кај мажи.[84] Меѓу 1970-тите и 1990-тите имало "умерено, но значајно" зголемување во преваленцата на церебрална парализа, што се смета дека се должи на порастот на раѓање на новородени со ниска родилна тежина и зголемената стапка на нивно преживување.

Од 2005 година, напредокот што бил направен во згрижувањето на бремените жени и нивните бебиња не резултирало со значително намалување на церебралната парализа, што повторно се должи на зголемената стапка на преживување на предвремено родени бебиња. Само воведувањето на квалитетна медицинска нега на локации каде имало полоша медицинска нега покажало намалување на церебралната парализа. Инциденцата на церебрална парализа се зголемува кај предвремено родени бебиња или бебиња со многу ниска тежина, без разлика на квалитетот на нега.[85] Постои сугестија дека од 2016 година инциденцата и сериозноста на церебралната парализа се малку намалени, иако треба да се направат повеќе истражувања за дали оваа бројка е сигнификантна, и ако е, кои интервенции се причинители за намалувањето.[63]

Преваленцата на церебралната парализа најдобро се пресметува на воздраст за влез во училиште (6 години), што во САД се проценува дека е 2.4 на 1000 деца.[86]

Историја[уреди | уреди извор]

refer to caption
Случај на церебрална парализа во Европа во 1917 година

Церебралната парализа постоела уште во времето на антиката. На гроб кој датира од околу 15 до 14 век п.н.е. постои фигура со една мала нога и патерица, најверојатно поради церебрална парализа. Најверојатно најстариот физички доказ за состојбата доаѓа од мумијата на Сипта, кој бил Египетски фараон кој владеел од околу 1196 до 1190 п.н.е. и умрел на околу 20 години. Во делата на Хипократовото училиште (460 п.н.е. 370 пр.н.е.), особено во "За светата болест", се опишува група на проблеми кои се совпаѓаат со модерното разбирање на церебралната парализа. Римскиот цар Клавдиј (10 п.н.е.-54 н.е.) се претпоставува дека имал церебрална парализа, бидејќи историските записи опишуваат дека имал неколку физички проблеми во согласност со состојбата. Медицинските историчари нашле претстави на церебрална парализа во многу подоцнежната уметност. Неколку слики од 16 век, како и подоцна, покажуваат и поединци со проблеми што се во согласност со состојбата, како што е сликата "Деформирана нога" на Џузепе де Рибера од 1642 година.[6]

Современото разбирање на церебралната парализа како резултат на проблеми во мозокот, започнало во раните децении на 1800-тите години со бројни публикации за абнормалности на мозокот од Јохан Кристијан Реил, Клод Франсоа Лалеманд и Филипе Пинел. Лекарите подоцна ги искористиле овие истражувања за да ги поврзат проблемите во мозокот со специфичните симптоми. Англискиот хирург Вилијам Џон Литл (1810-1894) бил првиот човек кој интензивно ја проучувал церебралната парализа Во неговата докторска дисертација тој изјавил дека церебралната парализа е резултат на проблем околу времето на раѓање., а подоцна ги идентификувал тешкотиите при породување, предвременото породување и перинаталната асфиксија како битни ризични фактори. Спастичната диплегија, која е една од формите на церебрална парализа, била позната како Литл-ова болест.[6] Во тоа време, еден Германски хирург исто така работел на темата церебрална парализа и ја разликувал од полио.[87] Во 1880-тите, Британскиот невролог Вилијам Гоуерс ги надоградил проучувањата на Литл и ја поврзал парализата кај новороденчињата со тешкото раѓање. Тој го нарекол проблемот "парализа при раѓање" и ги класифицирал парализите во два вида: периферни и церебрални.[6]

Вилијам Ослер (1849-1919) кога работел во Пенсилванија во 1880-тите, ревидирал десетици случаи на церебрална парализа за да го подобри класифицирањето на нарушувањата според местото на проблемите на телото и според основната причина. Ослер со неговите понатамошни набљудувања ги поврзал проблемите околу времето на пораѓај со церебрална парализа и заклучил дека проблемите што предизвикуваат крварење во мозокот најверојатно биле основната причината. Ослер, исто така се посомневал дека причината за полиоенцефалитисот била заразна. Во текот на 1890-тите, научниците најчесто ја мешале церебралната парализа со детска парализа(Полио).[6]

Австрискиот невролог Сигмунд Фројд (1856-1939), пред да премини во психијатрија, направил подобрувања во класификацијата на нарушувањето. Тој го создал системот кој сè уште се користи денес. Системот на Фројд ги дели причините за нарушување во проблеми кои се присутни при раѓањето, проблеми што се јавуваат при раѓањето и проблеми по раѓањето. Фројд, исто така направил груба корелација помеѓу локацијата на проблемот во мозокот и локацијата на погодените екстремитети и ги документирал многуте видови на нарушување на движењето.[6]

Во почетокот на 20 век, вниманието на медицинската заедница генерално се оддалечило од церебралната парализа, сè додека ортопедскиот хирург Винтроп Фелпс не станал прв лекар кој го третирал ова нарушување. Тој ја гледал церебралната парализа од мускулоскелетна перспектива, наместо од невролошки перспектива. Фелпс развил хируршки техники за оперирање на мускулите за да одговори проблемите како што се спастичноста и мускулната ригидност. Унгарскиот експерт за физичка рехабилитација Андраш Пето, развил систем за учење на деца со церебрална парализа како да одат и да вршат други основни движења и тој систем широко се користи на деца со церебрална парализа денес. Во преостанатите децении фиикалната терапија за церебрална парализа еволурала и стана клучна компонента во програмата за справување со церебрална парализа.[6]

Во 1997 година Роберт Палисано и соработници го вовеле системот за класификација на грубата моторна функција (GMFCS) како подобрување во однос на претходната груба проценка на ограничување како лесна, умерена или тешка.[51] GMFCS ги оценува ограничување врз основа на владеењето на специфични основни вештини за подвижност, како што се седење, стоење и одење, и го зема предвид нивото на потреба од помагала како инвалидски колички или дубаци. GMFCS бил дополнително ревидиран и проширен во 2007 година.[51]

Наводи[уреди | уреди извор]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 „Cerebral Palsy: Hope Through Research“. National Institute of Neurological Disorders and Stroke. July 2013. Архивирано од изворникот на 21 February 2017. Посетено на 21 February 2017.
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 Oskoui, M; Coutinho, F; Dykeman, J; Jetté, N; Pringsheim, T (Jun 2013). „An update on the prevalence of cerebral palsy: a systematic review and meta-analysis“. Developmental Medicine & Child Neurology. 55 (6): 509–19. doi:10.1111/dmcn.12080. PMID 23346889.
  3. „Cerebral Palsy: Overview“. National Institutes of Health. Архивирано од изворникот на 15 February 2017. Посетено на 21 February 2017.
  4. 4,0 4,1 4,2 „CEREBRAL PALSY, SPASTIC QUADRIPLEGIC, 1; CPSQ1“. Online Mendelian Inheritance in Man. 28 June 2016. Посетено на 26 January 2018.
  5. „How many people are affected?“. National Institutes of Health. 5 September 2014. Архивирано од изворникот на 2 April 2015. Посетено на 4 March 2015.
  6. 6,0 6,1 6,2 6,3 6,4 6,5 6,6 6,7 Panteliadis, C; Panteliadis, P; Vassilyadi, F (Apr 2013). „Hallmarks in the history of cerebral palsy: from antiquity to mid-20th century“. Brain & Development. 35 (4): 285–92. doi:10.1016/j.braindev.2012.05.003. PMID 22658818.
  7. „What is cerebral palsy?“. The Cerebral Palsied Association of the Philippines Inc. Архивирано од изворникот на 20 December 2016.
  8. 8,0 8,1 Rosenbaum, P; Paneth, N; Leviton, A; Goldstein, M; Bax, M; Damiano, D; Dan, B; Jacobsson, B (2007). „A report: The definition and classification of cerebral palsy April 2006“. Developmental Medicine & Child Neurology Supplement. 109: 8–14. doi:10.1111/j.1469-8749.2007.tb12610.x. PMID 17370477.; Corrected in Rosenbaum, P; Paneth, N; Leviton, A; Goldstein, M; Bax, M; Damiano, D; Dan, B; Jacobsson, B (2007). „A report: The definition and classification of cerebral palsy April 2006“. Developmental Medicine & Child Neurology. 49: 480. doi:10.1111/j.1469-8749.2007.00480.x.
  9. Kent, Ruth (2013). Barnes MP, Good DC (уред.). Handbook of Clinical Neurology. Chapter 38: Cerebral Palsy. 3. 110. Elsevier. стр. 443–459. ISBN 978-0444529015.
  10. Mathewson, Margie A.; Lieber, Richard L. (February 2015). „Pathophysiology of Muscle Contractures in Cerebral Palsy“. Physical Medicine and Rehabilitation Clinics of North America. 26 (1): 57–67. doi:10.1016/j.pmr.2014.09.005. PMC 4258234. PMID 25479779.
  11. 11,0 11,1 Agarwal, Anil; Verma, Indreshwar (December 2012). „Cerebral palsy in children: An overview“. Journal of Clinical Orthopaedics and Trauma. 3 (2): 77–81. doi:10.1016/j.jcot.2012.09.001. PMC 3872805. PMID 26403442.
  12. Smith, Martin; Kurian, Manju A. (September 2016). „The medical management of cerebral palsy“. Paediatrics and Child Health. 26 (9): 378–382. doi:10.1016/j.paed.2016.04.013.
  13. „Symptoms of Cerebral palsy“. NHS Choices. NHS Gov.UK. 15 March 2017. Архивирано од изворникот на 7 April 2017. Посетено на 6 April 2017.
  14. Walshe, M; Smith, M; Pennington, L (14 November 2012). „Interventions for drooling in children with cerebral palsy“. The Cochrane Database of Systematic Reviews. 11: CD008624. doi:10.1002/14651858.CD008624.pub3. PMID 23152263.
  15. 15,0 15,1 15,2 Sewell, M. D.; Eastwood, D. M.; Wimalasundera, N. (25 September 2014). „Managing common symptoms of cerebral palsy in children“. The BMJ. 349 (sep25 7): g5474–g5474. doi:10.1136/bmj.g5474.
  16. Samijn, Bieke; Van Laecke, Erik; Renson, Catherine; Hoebeke, Piet; Plasschaert, Frank; Vande Walle, Johan; Van den Broeck, Christine (February 2016). „Lower urinary tract symptoms and urodynamic findings in children and adults with cerebral palsy: A systematic review“. Neurourology and Urodynamics: n/a–n/a. doi:10.1002/nau.22982. PMID 26894322.
  17. Hirsh Adam T.; Gallegos Juan C.; Gertz Kevin J.; Engel Joyce M.; Jensen Mark P. (2010). „Symptom Burden in Individuals with Cerebral Palsy“. Journal of Rehabilitation Research & Development. 47 (9): 863–67. doi:10.1682/jrrd.2010.03.0024. PMC 3158669. PMID 21174251.
  18. 18,0 18,1 Myrden, Andrew; Schudlo, Larissa; Weyand, Sabine; Zeyl, Timothy; Chau, Tom (August 2014). „Trends in Communicative Access Solutions for Children With Cerebral Palsy“. Journal of Child Neurology. 29 (8): 1108–1118. doi:10.1177/0883073814534320. PMID 24820337.
  19. Love, Russell J.; Webb, Wanda G. (2013). Neurology for the Speech-Language Pathologist (англиски) (2. изд.). Butterworth-Heinemann. стр. 250. ISBN 9781483141992.
  20. 20,0 20,1 Mughal, M. Zulf (26 June 2014). „Fractures in Children with Cerebral Palsy“. Current Osteoporosis Reports. 12 (3): 313–318. doi:10.1007/s11914-014-0224-1. PMID 24964775.
  21. Ozel, Sezgi; Switzer, Lauren; Macintosh, Alex; Fehlings, Darcy (September 2016). „Informing evidence-based clinical practice guidelines for children with cerebral palsy at risk of osteoporosis: an update“. Developmental Medicine & Child Neurology. 58 (9): 918–923. doi:10.1111/dmcn.13196. PMID 27435427.
  22. Kerkovich, D, & Aisen, M 2009, 'Chapter 4: Cerebral Palsy', Medical Management of Adults with Neurologic Disabilities pp. 41-53 n.p.: Demos Medical Publishing, LLC. ISBN 9781933864457
  23. 23,0 23,1 Cloake, Thomas; Gardner, Adrian (December 2016). „The management of scoliosis in children with cerebral palsy: a review“. Journal of Spine Surgery. 2 (4): 299–309. doi:10.21037/jss.2016.09.05. PMC 5233861. PMID 28097247.
  24. Newman C.J.; O'Regan M.; Hensey O. (2006). „Sleep disorders in children with cerebral palsy“. Developmental Medicine & Child Neurology. 48 (7): 564–8. doi:10.1017/S0012162206001198. PMID 16780625.
  25. Dutt, Risha; Roduta-Roberts, Mary; Brown, Cary (27 February 2015). „Sleep and Children with Cerebral Palsy: A Review of Current Evidence and Environmental Non-Pharmacological Interventions“. Children. 2 (1): 78–88. doi:10.3390/children2010078. PMC 4928749. PMID 27417351.
  26. Klingels, K.; De Cock, P.; Molenaers, G.; Desloovere, K.; Huenaerts, C.; Jaspers, E.; Feys, H. (2010). „Upper limb motor and sensory impairments in children with hemiplegic cerebral palsy. Can they be measured reliably?“. Disability & Rehabilitation. 32 (5): 409–416. doi:10.3109/09638280903171469. PMID 20095955.
  27. Jones, KB; Wilson, B; Weedon, D; Bilder, D (December 2015). „Care of Adults With Intellectual and Developmental Disabilities: Cerebral Palsy“. FP essentials. 439: 26–30. PMID 26669212.
  28. Krigger, KW (1 January 2006). „Cerebral palsy: an overview“. American Family Physician. 73 (1): 91–100. PMID 16417071.
  29. 29,0 29,1 29,2 29,3 29,4 29,5 29,6 29,7 John Yarnell (2013). Epidemiology and Disease Prevention: A Global Approach (02. изд.). Oxford University Press. стр. 190. ISBN 9780199660537.
  30. Eunson, Paul (September 2016). „Aetiology and epidemiology of cerebral palsy“. Paediatrics and Child Health. 26 (9): 367–372. doi:10.1016/j.paed.2016.04.011.
  31. Beukelman, David R.; Mirenda, Pat (1999). Augmentative and Alternative Communication: Management of severe communication disorders in children and adults (2. изд.). Baltimore: Paul H Brookes Publishing Co. стр. 246–249. doi:10.1080/07434619912331278735. ISBN 978-1-55766-333-7.
  32. 32,0 32,1 Nelson KB, Blair E. (3 September 2015). „Prenatal Factors in Singletons with Cerebral Palsy Born at or near Term“. The New England Journal of Medicine. 373 (10): 946–53. doi:10.1056/NEJMra1505261.
  33. Burton, Adrian (September 2015). „Fighting cerebral palsy in Africa“. The Lancet Neurology. 14 (9): 876–877. doi:10.1016/S1474-4422(15)00189-1.
  34. William B. Carey, уред. (2009). Developmental-behavioral pediatrics (4. изд.). Philadelphia, PA: Saunders/Elsevier. стр. 264. ISBN 9781416033707.
  35. Saunders, NR; Hellmann, J; Farine, D (Oct 2011). „Cerebral palsy and assisted conception“. Journal of Obstetrics and Gynaecology Canada. 33 (10): 1038–43. doi:10.1016/s1701-2163(16)35053-8. PMID 22014781.
  36. Hallman, M (Apr 2012). „Premature birth and diseases in premature infants: common genetic background?“. The Journal of Maternal-Fetal & Neonatal Medicine. 25 Suppl 1: 21–4. doi:10.3109/14767058.2012.667600. PMID 22385349.
  37. McIntyre, S; Taitz, D; Keogh, J; Goldsmith, S; Badawi, N; Blair, E (Jun 2013). „A systematic review of risk factors for cerebral palsy in children born at term in developed countries“. Developmental Medicine & Child Neurology. 55 (6): 499–508. doi:10.1111/dmcn.12017. PMID 23181910.
  38. Ellenberg, JH; Nelson, KB (Mar 2013). „The association of cerebral palsy with birth asphyxia: a definitional quagmire“. Developmental Medicine & Child Neurology. 55 (3): 210–6. doi:10.1111/dmcn.12016. PMID 23121164.
  39. Teng, J; Chang, T; Reyes, C; Nelson, KB (Oct 2012). „Placental weight and neurologic outcome in the infant: a review“. The Journal of Maternal-Fetal & Neonatal Medicine. 25 (10): 2082–7. doi:10.3109/14767058.2012.671871. PMID 22394270.
  40. 40,0 40,1 „Cerebral Palsy | NCBDDD | CDC“. Cerebral Palsy Home | NCBDDD | CDC (англиски). Архивирано од изворникот на 21 April 2017. Посетено на 2017-04-20.
  41. Kieffer, Sara. „Cerebral Palsy | Johns Hopkins Pediatric Neurosurgery“. Архивирано од изворникот на 30 September 2015. Посетено на 2015-09-18.
  42. „Infection in the Newborn as a Cause of Cerebral Palsy, 12/2004“. United Cerebral Palsy Research and Education Foundation (U.S.). Архивирано од изворникот на 2007-07-29. Посетено на 2007-07-05.
  43. Bersani, I; Thomas, W; Speer, CP (Apr 2012). „Chorioamnionitis--the good or the evil for neonatal outcome?“. The Journal of Maternal-Fetal & Neonatal Medicine. 25 Suppl 1: 12–6. doi:10.3109/14767058.2012.663161. PMID 22309119.
  44. Mwaniki, MK; Atieno, M; Lawn, JE; Newton, CR (4 Feb 2012). „Long-term neurodevelopmental outcomes after intrauterine and neonatal insults: a systematic review“. The Lancet. 379 (9814): 445–52. doi:10.1016/s0140-6736(11)61577-8. PMC 3273721. PMID 22244654.
  45. 45,0 45,1 McIntyre, S; Morgan, C; Walker, K; Novak, I (Nov 2011). „Cerebral palsy--don't delay“. Developmental Disabilities Research Reviews. 17 (2): 114–29. doi:10.1002/ddrr.1106. PMID 23362031.
  46. 46,0 46,1 46,2 46,3 46,4 46,5 46,6 46,7 Bosanquet, M; Copeland, L; Ware, R; Boyd, R (May 2013). „A systematic review of tests to predict cerebral palsy in young children“. Developmental Medicine & Child Neurology. 55 (5): 418–26. doi:10.1111/dmcn.12140. PMID 23574478.
  47. Robin C. Meyers; Steven J. Bachrach; Virginia A. Stallings (2017). Shirley W. Ekvall; Valli K. Ekvall (уред.). Pediatric and Adult Nutrition in Chronic Diseases, Developmental Disabilities, and Hereditary Metabolic Disorders: Prevention, Assessment, and Treatment. Cerebral Palsy (англиски). Oxford Scholarship Online. doi:10.1093/acprof:oso/9780199398911.003.0009. ISBN 9780199398911. Архивирано од изворникот на 1 August 2017. Посетено на 1 August 2017.
  48. 48,0 48,1 Lungu, Codrin; Hirtz, Deborah; Damiano, Diane; Gross, Paul; Mink, Jonathan W. (20 September 2016). „Report of a workshop on research gaps in the treatment of cerebral palsy“. Neurology. 87 (12): 1293–1298. doi:10.1212/WNL.0000000000003116. PMC 5035982. PMID 27558377.
  49. 49,0 49,1 49,2 National Guideline Alliance (UK) (January 2017). Cerebral Palsy in Under 25s: Assessment and Management (PDF). London: National Institute for Health and Care Excellence (UK). ISBN 978-1-4731-2272-7. Архивирано од изворникот (PDF) на 10 September 2017. Посетено на 5 February 2017.
  50. Kolawole TM, Patel PJ, Mahdi AH (1989). „Computed tomographic (CT) scans in cerebral palsy (CP)“. Pediatric Radiology. 20 (1–2): 23–27. doi:10.1007/BF02010628. PMID 2602010.
  51. 51,0 51,1 51,2 Rethlefsen, SA.; Ryan, DD.; Kay, RM. (Oct 2010). „Classification systems in cerebral palsy“. Orthop Clin North Am. 41 (4): 457–67. doi:10.1016/j.ocl.2010.06.005. PMID 20868878.
  52. 52,0 52,1 52,2 Trabacca, Antonio; Vespino, Teresa; Di Liddo, Antonella; Russo, Luigi (September 2016). „Multidisciplinary rehabilitation for patients with cerebral palsy: improving long-term care“. Journal of Multidisciplinary Healthcare. 9: 455–462. doi:10.2147/JMDH.S88782. PMC 5036581. PMID 27703369.
  53. 53,0 53,1 53,2 53,3 Becher, JG (2002). „Pediatric rehabilitation in children with cerebral palsy: general management, classification of motor disorders“. American Academy of Orthotists and Prosthetists. 14 (4): 143–149. doi:10.1097/00008526-200212000-00004. Архивирано од изворникот на 2 February 2017. Посетено на 29 January 2017.
  54. 54,0 54,1 54,2 54,3 O’Shea, TM (2008). „Diagnosis, Treatment, and Prevention of Cerebral Palsy“. Clinical Obstet Gynecol. 51 (4): 816–28. doi:10.1097/GRF.0b013e3181870ba7. PMC 3051278. PMID 18981805.
  55. Stanley F, Blair E, Alberman E. Cerebral Palsies: Epidemiology and Causal Pathways. London, United Kingdom: MacKeith Press; 2000.
  56. McHale, DP; Jackson, A P; Campbell, D A; Levene, M I; Corry, P; Woods, C G; Lench, N J; Mueller, R F; Markham, A F (2000). „A gene for ataxic cerebral palsy maps to chromosome 9p12-q12“. European Journal of Human Genetics. 8 (4): 267–272. doi:10.1038/sj.ejhg.5200445. PMID 10854109.
  57. Cheney, PD (1997). „Pathophysiology of the corticospinal system and basal ganglia in cerebral palsy“. Mental Retardation and Developmental Disabilities Research Reviews. 3 (2): 153–167. doi:10.1002/(SICI)1098-2779(1997)3:2<153::AID-MRDD7>3.0.CO;2-S.
  58. Straub, Kathryn.; Obrzut, John E. (2009). „Effects of cerebral palsy on neurophsyological function“. Journal of Developmental and Physical Disabilities. 21 (2): 153–167. doi:10.1007/s10882-009-9130-3.
  59. Hou, M; Zhao, J; Yu, R (2006). „Recent advances in dyskinetic cerebral palsy“ (PDF). World J Pediatr. 2 (1): 23–28. Архивирано од изворникот (PDF) на 4 March 2016.
  60. „Athetoid Dyskinetic“. Swope, Rodante P.A. Архивирано од изворникот на 2 July 2013. Посетено на 31 October 2012.
  61. Krägeloh-Mann, I; Horber, V (2007). „The role of magnetic resonance imaging in elucidating the pathogenesis of cerebral palsy: a systematic review“. Developmental Medicine & Child Neurology. 49 (2): 144–151. doi:10.1111/j.1469-8749.2007.00144.x. ISSN 0012-1622. PMID 17254004.
  62. Jones, MW; Morgan, E; Shelton, JE (2007). „Cerebral palsy: introduction and diagnosis (part I)“. Journal of Pediatric Health Care. 21 (3): 146–152. doi:10.1016/j.pedhc.2006.06.007. PMID 17478303.
  63. 63,0 63,1 Shepherd, Emily; Middleton, Philippa; Makrides, Maria; McIntyre, Sarah; Badawi, Nadia; Crowther, Caroline A (25 October 2016). „Neonatal interventions for preventing cerebral palsy: an overview of Cochrane systematic reviews“. Cochrane Database of Systematic Reviews (англиски). doi:10.1002/14651858.CD012409.
  64. Crowther, CA; Middleton, PF; Voysey, M; Askie, L; Duley, L; Pryde, PG; Marret, S; Doyle, LW; AMICABLE, Group. (October 2017). „Assessing the neuroprotective benefits for babies of antenatal magnesium sulphate: An individual participant data meta-analysis“. PLOS Medicine. 14 (10): e1002398. doi:10.1371/journal.pmed.1002398. PMC 5627896. PMID 28976987.
  65. Nguyen, TM; Crowther, CA; Wilkinson, D; Bain, E (28 Feb 2013). „Magnesium sulphate for women at term for neuroprotection of the fetus“. The Cochrane Database of Systematic Reviews. 2 (2): CD009395. doi:10.1002/14651858.cd009395.pub2. PMID 23450601.
  66. Zeng, Xianling; Xue, Yan; Tian, Quan; Sun, Rong; An, Ruifang (January 2016). „Effects and Safety of Magnesium Sulfate on Neuroprotection“. Medicine. 95 (1): e2451. doi:10.1097/MD.0000000000002451. PMC 4706271. PMID 26735551.
  67. Shepherd, Emily; Salam, Rehana A; Middleton, Philippa; Makrides, Maria; McIntyre, Sarah; Badawi, Nadia; Crowther, Caroline A (8 August 2017). „Antenatal and intrapartum interventions for preventing cerebral palsy: an overview of Cochrane systematic reviews“. Cochrane Database of Systematic Reviews. 8: CD012077. doi:10.1002/14651858.CD012077.pub2. PMID 28786098.
  68. Chang, Eugene (20 January 2015). „Preterm birth and the role of neuroprotection“. BMJ (англиски). 350: g6661. doi:10.1136/bmj.g6661. ISSN 1756-1833. PMID 25646630.
  69. Shepherd, Emily; Salam, Rehana A.; Middleton, Philippa; Makrides, Maria; McIntyre, Sarah; Badawi, Nadia; Crowther, Caroline A. (2017). „Antenatal and intrapartum interventions for preventing cerebral palsy: an overview of Cochrane systematic reviews“. The Cochrane Database of Systematic Reviews. 8: CD012077. doi:10.1002/14651858.CD012077.pub2. ISSN 1469-493X. PMID 28786098.
  70. 70,0 70,1 Novak, Iona; Mcintyre, Sarah; Morgan, Catherine; Campbell, Lanie; Dark, Leigha; Morton, Natalie; Stumbles, Elise; Wilson, Salli-Ann; Goldsmith, Shona (October 2013). „A systematic review of interventions for children with cerebral palsy: state of the evidence“. Developmental Medicine & Child Neurology. 55 (10): 885–910. doi:10.1111/dmcn.12246. PMID 23962350.
  71. McGinley, Jennifer L.; Pogrebnoy, Dina; Morgan, Prue (2014). Švraka, Emira (уред.). Cerebral Palsy - Challenges for the Future. Mobility in Ambulant Adults with Cerebral Palsy — Challenges for the Future. doi:10.5772/58344. ISBN 978-953-51-1234-1. отворен пристап — бесплатно за читање
  72. „Cerebral palsy - Treatment“. www.nhs.uk (англиски). NHS Choices. Архивирано од изворникот на 6 February 2017. Посетено на 6 February 2017.
  73. Pennington L, Goldbart J, Marshall J (2004). „Speech and language therapy to improve the communication skills of children with cerebral palsy“. Cochrane Database Syst Rev (2): CD003466. doi:10.1002/14651858.CD003466.pub2. PMID 15106204.
  74. Hoare, Brian J.; Wallen, Margaret A.; Imms, Christine; Villanueva, Elmer; Rawicki, Hyam Barry; Carey, Leeanne (20 January 2010). „Botulinum toxin A as an adjunct to treatment in the management of the upper limb in children with spastic cerebral palsy (UPDATE)“. The Cochrane Database of Systematic Reviews (1): CD003469. doi:10.1002/14651858.CD003469.pub4. ISSN 1469-493X. PMID 20091546.
  75. Ade-Hall, R. A.; Moore, A. P. (2000). „Botulinum toxin type A in the treatment of lower limb spasticity in cerebral palsy“. The Cochrane Database of Systematic Reviews (2): CD001408. doi:10.1002/14651858.CD001408. ISSN 1469-493X. PMID 10796784.
  76. Jenks KM, de Moor J, van Lieshout EC, Maathuis KG, Keus I, Gorter JW (2007). „The effect of cerebral palsy on arithmetic accuracy is mediated by working memory, intelligence, early numeracy, and instruction time“. Dev Neuropsychol. 32 (3): 861–79. doi:10.1080/87565640701539758. PMID 17956186.
  77. 77,0 77,1 Zaffuto-Sforza, Celeste D. (February 2005). „Aging with cerebral palsy“. Physical Medicine and Rehabilitation Clinics of North America. 16 (1): 235–249. doi:10.1016/j.pmr.2004.06.014.
  78. Wiegerink, Diana; Roebroeck, Marij; Bender, Jim; Stam, Henk; Cohen-Kettenis, Peggy & Transition Research Group South West Netherlands (June 2011). „Sexuality of Young Adults with Cerebral Palsy: Experienced Limitations and Needs“. Sexuality and Disability. 29 (2): 119–128. doi:10.1007/s11195-010-9180-6.
  79. Hutton, Jane L. (June 2006). „Cerebral Palsy Life Expectancy“. Clinics in Perinatology. 33 (2): 545–555. doi:10.1016/j.clp.2006.03.016. PMID 16765736.
  80. Day, Steven M; Reynolds, Robert J; Kush, Scott J (December 2015). „Extrapolating published survival curves to obtain evidence-based estimates of life expectancy in cerebral palsy“. Developmental Medicine & Child Neurology. 57 (12): 1105–1118. doi:10.1111/dmcn.12849.
  81. Australian Bureau of Statistics 2014, 3303.0 - Causes of Death, Australia - 1. Underlying causes of death (Australia), 2014, data cube: Excel spreadsheet, http://abs.gov.au/AUSSTATS/abs@.nsf/DetailsPage/3303.02014?OpenDocument Архивирано на 12 септември 2016 г.
  82. Kent, Ruth M. (2012). Barnes, Michael; Good, David (уред.). Neurological Rehabilitation Handbook of Clinical Neurology. Cerebral palsy. Oxford: Elsevier Science. стр. 443–459. ISBN 9780444595843.
  83. Odding, E; Roebroeck, ME; Stam, HJ (28 February 2006). „The epidemiology of cerebral palsy: incidence, impairments and risk factors“. Disability and Rehabilitation. 28 (4): 183–91. doi:10.1080/09638280500158422. PMID 16467053.
  84. Johnson, Ann (2002). „Prevalence and characteristics of children with cerebral palsy in Europe“. Developmental Medicine & Child Neurology. 44 (9): 633–40. doi:10.1111/j.1469-8749.2002.tb00848.x. PMID 12227618.
  85. Bax Martin; Goldstein Murray; Rosenbaum Peter; Leviton Alan; Paneth Nigel; Dan Bernard; Jacobsson Bo; Damiano Diane (2005). „Developmental Medicine & Child Neurology“. Cambridge Journal. 47 (8): 571–76.
  86. Hirtz D, Thurman DJ, Gwinn-Hardy K, Mohamed M, Chaudhuri AR, Zalutsky R (2007). „How common are the "common" neurologic disorders?“. Neurology. 68 (5): 326–337. doi:10.1212/01.wnl.0000252807.38124.a3. PMID 17261678.
  87. „The Definition and Classification of Cerebral Palsy“. Developmental Medicine & Child Neurology. 49: 1–44. 28 June 2008. doi:10.1111/j.1469-8749.2007.00201.x.

Надворешни врски[уреди | уреди извор]

Класификација
П · Р · П
Надворешни извори