Прејди на содржината

Стравопочит

Од Википедија — слободната енциклопедија
painting of a man staring at an awe-inspiring mountain landscape
Уништувањето на Тир од Џон Мартин.

Стравопочиттаемоција споредлива со чудење[1] но помалку радосна. На тркалото на емоциите на Роберт Плачик[2] стравопочитта е моделирана како комбинација од изненадување и страв.

Една дефиниција во речник е „огромно чувство на почит, восхит, страв итн., произведено од она што е величествено, возвишено, исклучително моќно или слично: во стравопочит кон Бога; во стравопочит кон големите политички фигури“.[3] Друга дефиниција за речник е „мешана емоција на почит, почит, страв и чудење вдахната од авторитет, генијалност, голема убавина, возвишеност или моќ: почувствувавме стравопочит кога размислувавме за делата на Бах. Набљудувачите биле во страв од уништувачката моќ на новото оружје.“[4]

Општо земено, стравопочитта е насочена кон објекти кои се сметаат за помоќни од субјектот, како што се Големата пирамида во Гиза, Големиот Кањон, пространоста на космосот или божеството.[5][6]

Дефиниции

[уреди | уреди извор]

Тешко е да се дефинира стравопочит, а значењето на зборот се менува со текот на времето. Поврзани концепти се чудо, восхит, воздигнување и возвишено. Во Стравопочит: задоволствата и опасностите од нашата единаесетта емоција, невропсихологот и гуру по позитивна психологија Пол Пирсал претставува феноменолошка студија за стравопочит. Тој ја дефинира стравопочитта како „огромно и збунувачко чувство на поврзаност со зачудувачки универзум кој обично е далеку подалеку од тесниот опсег на нашата свест“. Пирсал гледа стравопочит како 11-та емоција, надвор од оние што сега се научно прифатени (т.е. љубов, страв, тага, срам, љубопитност, гордост, уживање, очај, вина и гнев ).“[7] Повеќето дефиниции дозволуваат стравопочитта да биде позитивно или негативно искуство, но кога ќе се побара да се опишат настани што предизвикуваат стравопочит, повеќето луѓе наведуваат само позитивни искуства.[8]

Дополнителна книжевност

[уреди | уреди извор]
  • Pearsall, Paul (2007). Awe: The Delights and Dangers of Our Eleventh Emotion. Health Communications, Inc.
  • de Botton, Alain (2013). Religion for Atheists: A Non-believer's Guide to the Uses of Religion. Vintage.
  • Schneider, Kirk J. (2009). Awakening to Awe: Personal Stories of Profound Transformation. Jason Aronson, Inc.
  • Schneider, Kirk J. (2004). Rediscovery of Awe: Splendor, Mystery and the Fluid Center of Life. Paragon House.

Поврзано

[уреди | уреди извор]
  1. Keltner, D.; Haidt, J. (2003). „Approaching awe, a moral, spiritual, and aesthetic emotion. Cognition and Emotion“ (PDF) (17): 297–314. Наводот journal бара |journal= (help)
  2. Plutchik, R. „The Nature of Emotions“. American Scientist. Архивирано од изворникот на 16 јули 2001. Посетено на 2 ноември 2021.
  3. „Awe zw228“. Dictionary. Reference.com.
  4. „Awe“. TheFreeDictionary.com.
  5. Russell, James A. (30 октомври 2017). Pleasure. Psychology Press. ISBN 9781841699363. Посетено на 30 October 2017 преку Google Books.
  6. Greidanus, Sidney (3 мај 2010). Preaching Christ from Ecclesiastes: Foundations for Expository Sermons. Wm. B. Eerdmans Publishing. ISBN 9780802865359. Посетено на 2 ноември 2021 преку Google Books.
  7. Pearsall, Paul (2007). Awe: The Delights and Dangers of Our Eleventh Emotion. Health Communications, Inc. ISBN 978-0757305856.
  8. Shiota, Michelle; Keltner, Dacher; Mossman, Amanda (2007). „The nature of awe: Elicitors, appraisals, and effects on self-concept“. Cognition and Emotion. 21 (5): 944–963. doi:10.1080/02699930600923668.