Амонијак: Разлика помеѓу преработките
[проверена преработка] | [проверена преработка] |
с r2.7.2+) (Робот: Додава ext:Almoniacu |
с r2.7.3) (Робот: Ја менувам ne:अमोनिया во ne:तिक्ताति |
||
Ред 124: | Ред 124: | ||
[[ms:Ammonia]] |
[[ms:Ammonia]] |
||
[[nl:Ammoniak]] |
[[nl:Ammoniak]] |
||
[[ne: |
[[ne:तिक्ताति]] |
||
[[ja:アンモニア]] |
[[ja:アンモニア]] |
||
[[no:Ammoniakk]] |
[[no:Ammoniakk]] |
Преработка од 23:44, 6 јануари 2013
| |||
Назив според МСЧПХ Амонијак Азан | |||
Назнаки | |||
---|---|---|---|
7664-41-7 | |||
ChemSpider | 217 | ||
EC-број | 231-635-3 | ||
| |||
PubChem | 222 | ||
RTECS-бр. | BO0875000 (безводен) BQ9625000 (раствор) | ||
ОН-бр. | 1005 (anhydrous) 2672, 2073, 3318 (раствор) | ||
Својства | |||
Хемиска формула | |||
Моларна маса | 0 g mol−1 | ||
Изглед | Безбоен гас со интензивен иритирачки мирис | ||
Густина | 0,86 kg/m3 (1,013 бари, при вриење) 0,73 kg/m3 (1,013 бари, при 15 °C) 681,9 kg/m3 при −33,3 °C (течност)[1] 820 kg/m3 at -80 °C (кристална цврста супстанца)[2] 817 kg/m3 при -80 °C (транспарентна цврста супстанца)[3] | ||
Точка на топење | |||
Точка на вриење | |||
1176 g/100 mL (0 °C) 702 g/100 mL (20 °C) 88 g/100 mL (100 °C) | |||
Киселост (pKa) | 9,75 | ||
Константа на базицитет (pKb) | 4,75 | ||
Структура | |||
Геометрија на молекулата | Тригонално пирамидална | ||
Диполен момент | 1,42 D | ||
Опасност | |||
NFPA 704 | |||
Температура на запалување | {{{value}}} | ||
Граници на запалливост | 15–28% | ||
NIOSH (здравствени граници во САД): | |||
PEL (дозволива)
|
50 ppm | ||
Слични супстанци | |||
Други катјони | Фосфин Арсин Стибин | ||
Слични nitrogen hydrides | Хидразин хидразонска киселина | ||
Слични супстанци | Амониум хидроксид | ||
Дополнителни податоци | |||
Освен ако не е поинаку укажано, податоците се однесуваат на материјалите во нивната стандардна состојба (25 °C, 100 kPa) | |||
Наводи |
Амонијакот е соединение на азотот и водородот со хемиска формула NH3. При стандардни услови амонијакот е гас. Тој е отровен и корозивен за некои материјали и има карактеристичен мирис.
Молекулата на амонијакот има форма на компресиран тетраедар, попознат како тригонална пирамида. Оваа форма и дава на молекулата голем диполен момент и ја прави молекула поради што амонијакот се раствора во вода. Азотниот атом во молекулата има еден електронски пар, па амонијакот се однесува како база. Во кисел или неутрален воден раствор амонијакот може да се сврзи со хидрониум јон (H3O+), при што ја испушта водна молекула (H2O) и формира позитивно наелектризиран амониум јон (NH4+) кој има форма на правилен тетраедар. Формирањето на амониум јонот зависи од pH на растворот.
Амонијакот се употребува во производството на ѓубрива, експлозиви и полимери. Тој е и состојка во одредени детергенти за стакло. Исто така, се наоѓа во мали количества во атмосферата, а потекнува од распаѓањето на животинска или растителна материја. Амонијакот и амониумовите соли се присутни и во дождовницата, додека амониум хлоридот и амониум сулфатот се најдени во вулканските области на Земјата. Кристали на амониум бикарбонат се најдени во фецесот на некои патагониски морски птици и лилјаци (гуано). Амониумовите соли се среќаваат и во плодната почва и морска вода. Супстанциите кои содржат амонијак или се слични на него се нарекуваат амонијакални супстанции.
Литература
Надворешни врски
- International Chemical Safety Card 0414 (anhydrous ammonia)
- International Chemical Safety Card 0215 (aqueous solutions)
- National Pollutant Inventory - Ammonia
- CID 222 from PubChem
- Emergency Response to Ammonia Fertilizer Releases (Spills) for the Minnesota Department of Agriculture
- National Institute for Occupational Safety and Health - Ammonia Page