Снотра

Од Википедија — слободната енциклопедија

Во нордиската митологија, Снотра (старонордиски „умна“)[1] - божица поврзана со мудроста. Снотра е спомената и во „Прозна Еда“, напишана во 13 век од страна на Снори Стурлусон, а во сагата „Гауктрекс“, каде што таа е мајка на Гаутрек синот на Гаути, истоимената предок на Геатите и Готите, син на Один како Цар на Свитјот. Научниците предложиле теории за импликациите на божицата.

Споменувања[уреди | уреди извор]

Во глава 35 од книгата „Прозна Еда“ во „Гилфагининг“ (Gylfaginning), Високиот дава кратки описи на 16 асии. Високата ја наведува Снотра како тринаесетта и вели дека Снотра „е мудра и учтива“. Покрај тоа, Високиот додава дека, по името на Снотра, паметен маж или жена може да се нарече „снотр“.[2] Во книгата „Прозна Еда“ во „Скалдскапармал“ (Skáldskaparmál), Снотра е вклучена меѓу листа од 27 имиња на асии.[3] Освен овие два извори, Снотра е инаку неспомената.[4]

Прием[уреди | уреди извор]

Енди Орчард и Рудолф Симек наведуваат дека, бидејќи Снотра е неспомената надвор од „Прозна Еда“, Снотра може да биде творба на Снори.[5] Орбар теоретизира дека, во спротивно, Снори можеби имала пристап до изгубен извор и дека малите информации што Снори ги прикажува може да потекнуваат од значењето на нејзиното име.[1]

Авторот на Беовулф го употребил зборот „снотра“ за „мудар“, „претпазлив“[6]

Симек вели дека Снори можеби ја измислил Снотра од стариот нордиски збор снотр („умен“) и „ја поставил [покрај неа] покрај другите незначајни божици“.[4] Сепак, Симек исто така пишува дека божиците Снотра, Сага, Хлин, Сјофн, Вар и Вер треба да се сметаат за нејасно дефинирани фигури на кои „треба да се гледа како на женски заштитнички божици“ кои се одговорни за „специфичните области на приватната сфера и сепак биле направени јасни разлики меѓу нив, така што тие на многу начини се слични на матроните“.[7]

Наводи[уреди | уреди извор]

  1. 1,0 1,1 Orchard (1997:152).
  2. Faulkes (1995:30).
  3. Faulkes (1995:157).
  4. 4,0 4,1 Simek (2007:296).
  5. Orchard (1997:152) and Simek (2007:296).
  6. Beowulf; a heroic poem of the 8th century, with tr., note and appendix by T. Arnold, 1876, p. 195.
  7. Simek (2007:274).

Библиографија[уреди | уреди извор]

 * Faulkes, Anthony (Trans.) (1995). Edda. Everyman's Library. ISBN 0-460-87616-3

  • Orchard, Andy (1997). Dictionary of Norse Myth and Legend. Orion Publishing Group. ISBN 0-304-34520-2
  • Simek, Rudolf (2007) translated by Angela Hall. Dictionary of Northern Mythology. Boydell & Brewer|. ISBN 0-85991-513-1