Чај од хибискус

Од Википедија — слободната енциклопедија
Чај од хибискус
Исушени чашки од хибискус

Чајот од хибискус е билен чај направен како инфузија од темноцрвена или длабока магента-обоена чашка (чашкино ливче) на цветот розела (Hibiscus sabdariffa). Се консумира и топло и ладно. Има вкус кој што наликува на вкусот на брусницата.

Потрошувачка[уреди | уреди извор]

Африка[уреди | уреди извор]

Хибискусот од розела користен за правење чај се претпоставува дека потекнува од континентот Африка.[1] Чајот од хибискус, во Африка најчесто може да се најде на пазарите, а сувите цветови може да се најдат низ Западна и Источна Африка. Различни варијации на пијалакот се популарни низ Западна Африка и во некои делови од Централна Африка. Во Сенегал, бисапот е познат и како „национален пијалак на Сенегал“. Чајот од хибискус често се зачинува со нане или ѓумбир во Западна Африка. Во Гана е познат како „соболо“, а во Нигерија „зобо“.

Каркаде се служи топло или може да се разлади со мраз. Се консумира во некои делови на Северна Африка, особено во Египет и Судан.[2] Во Египет и Судан, свадбените прослави традиционално се наздравуваат со чаша чај од хибискус. На типична улица во центарот на Каиро, многу продавачи и кафулиња на отворено го продаваат пијалакот.[2]

Во Судан, луѓето користат чај од хибискус, или каркаде, во народната медицина за да лекуваат разни здравствени состојби. Фармацевтските истражувачи кои проучувале примероци од Судан изјавуваат дека неговата ефикасност веројатно е поради неговите антоцијанини, хемикалии кои можат да ги зајакнат имунолошките реакции и да се борат против воспалението, дијабетесот, ракот и вирусните инфекции.[3][4]

Америка[уреди | уреди извор]

Чаша ладна агва де флор де Јамајка во ресторан во Куернавака
Торба со флор де Јамајка калиси од Мексико

Агва де флор де Јамајка, исто така наречена агва де Јамајка и роза од Јамајка, е популарна во Мексико, Централна Америка и делови од Јужна Америка и Карибите. Тоа е една од неколкуте вообичаени агва фрески, евтини пијалоци најчесто направени од свежи сокови или екстракти. Јамајка и други агва фрески обично се наоѓаат во такериите или други мексикански ресторани. Обично се подготвува со киснење на чашките, во зовриена вода, процедување на смесата, притискање на чашките (за да се исцеди целиот сок), додавање на шеќер и мешање. Се служи разладено, а во Јамајка овој пијалак е традиција на Божиќ, кога чајот се служи со овошен колач или пудинг од сладок компир.[5]

Во Панама, и цвеќињата и пијалакот се нарекуваат сарил (дериват на англискиот збор киселица). Се подготвува со берење и варење на чашките заедно со сечкан ѓумбир, шеќер, каранфилче, цимет и морско оревче. Традиционално се пие околу Божиќ и кинеската Нова година, исклучувајќи ги Мексико и Централна Америка, и голем број на други кои се во согласност со Карибите, поради силното западноиндиско влијание врз панамската култура особено во градот Панама и поголемиот дел од карипскиот брег на Панама.

На англиските говорни подрачја на Карибите, пијалакот наречен киселица, се прави од чашките и се смета за составен дел на божиќните прослави. Карибиан Девелопмент Компани, пиварница во Тринидад и Тобаго, произведува киселица шанди во кој чајот се комбинира со пиво.

Во американската кујна со душа, чајот од хибискус се вклува во категоријата „црвени пијалоци“, кои се поврзани со Западна Африка.[6] Ваквите црвени пијалоци, сега обично газирани безалкохолни пијалоци, најчесто се служат во ресторани за сородна храна и на афро-американски социјални настани.[6]

Југоисточна Азија[уреди | уреди извор]

Во Тајланд, често, розелата се подготвува како ладен пијалак, силно засладена, и се прелива со мраз, слично на засладен овошен сок. Пластични кеси исполнети со мраз и засладен „граџеб“ може да се најдат пред повеќето училишта и на локалните пазари. Поретко се прави во вино, некогаш и комбинирано со листови од кинески чај, во сооднос од 4:1, по тежина (15). пијалакот се консумира и во Малезија, Камбоџа и Индонезија.

Европа[уреди | уреди извор]

Во Италија, чајот од хибискус, познат како каркаде, најчесто се консумира топол, често со додавање на шеќер и сок од лимон. Првпат бил претставен во Еритреја, и бил широко користен како замена за чај кога земјата била погодена од трговски санкции поради нејзината инвазија на Абисинија. Во другите европски земји, често се користи како состојка во мешаниот билен чај (особено со цветови од малва или шипка во мешавината, за подобрување на бојата), и таков, почесто се користи отколку што се препознава.

Истражување[уреди | уреди извор]

Критиките заклучиле дека потрошувачката на чај од хибискус се чини дека скромно го намалува крвниот притисок кај луѓето со висок крвен притисок.[7][8][9] Чајот од хибискус бил генерално добро толериран и не влијаеше негативно на функцијата на црниот дроб или бубрезите при пониски дози, но може да биде хепатотоксичен при високи дози.[7]

Наводи[уреди | уреди извор]

  1. „Roselle - plant“. Encyclopedia Britannica. 24 September 2023.
  2. 2,0 2,1 Feeney, John (September–October 2001). „The Red Tea of Egypt“. Saudi Aramco World. Saudi Aramco. Посетено на 2008-06-01.
  3. Cahliková, Lucie; Ali, Badreldin; Blunden, Gerald (2015). „Anthocyanins of Hibiscus sabdiffera Calyces from Sudan“. Natural Product Communications. 10 (1): 77–79. doi:10.1177/1934578X1501000120. PMID 25920224.
  4. Khoo, Hock Eng; Azlan, Azrina; Tang, Sou Teng; Lim, See Meng (2017-08-13). „Anthocyanidins and anthocyanins: colored pigments as food, pharmaceutical ingredients, and the potential health benefits“. Food & Nutrition Research (англиски). 61 (1). doi:10.1080/16546628.2017.1361779. ISSN 1654-661X. PMC 5613902. PMID 28970777.
  5. „Sorrel recipe“. jamaicatravelandculture.com.
  6. 6,0 6,1 Adrian Miller (23 June 2015). „In Praise of Red Drink: The Origin Story Behind Soul Food's Most Iconic Beverage“. First We Feast. Архивирано од изворникот на 2 August 2020. Посетено на 15 May 2024.
  7. 7,0 7,1 Hopkins, A. L.; Lamm, M. G.; Funk, J. L.; Ritenbaugh, C. (2013). Hibiscus sabdariffa L. In the treatment of hypertension and hyperlipidemia: A comprehensive review of animal and human studies“. Fitoterapia. 85: 84–94. doi:10.1016/j.fitote.2013.01.003. PMC 3593772. PMID 23333908.
  8. Serban, C; Sahebkar, A; Ursoniu, S; Andrica, F; Banach, M (June 2015). „Effect of Sour Tea (Hibiscus sabdariffa L.) on Arterial Hypertension: A Systematic Review and Meta-Analysis of Randomized Controlled Trials“. Journal of Hypertension. 33 (6): 1119–27. doi:10.1097/HJH.0000000000000585. PMID 25875025.
  9. Boushehri, SN; Karimbeiki, R; Ghasempour, S; и др. (February 2020). „The Efficacy of Sour Tea (Hibiscus sabdariffa L.) on Selected Cardiovascular Disease Risk Factors: A Systematic Review and Meta-Analysis of Randomized Clinical Trials“. Phytotherapy Research. 34 (2): 329–39. doi:10.1002/ptr.6541. PMID 31943427.

Надворешни врски[уреди | уреди извор]