Нове Замки

Координати: 47°59′08″N 18°09′28″E / 47.98556° СГШ; 18.15778° ИГД / 47.98556; 18.15778
Од Википедија — слободната енциклопедија
Нове Замки
Nové Zámky
Érsekújvár
Паланка
Главниот плоштад во Нове Замки
Главниот плоштад во Нове Замки
Знаме на Нове ЗамкиГрб на Нове Замки
Држава Словачка
КрајНитра
ОкругНове Замки
Основан1573
Управа
 • ГрадоначалникОтокар Клајн
Површина
 • Вкупна72,56[1] км2 (28,02[1] ми2)
Надм. вис.{{Пб/Грешка во изразот: Непрепознаен интерпункциски знак „“
 |1=Грешка во изразот: Непрепознаен интерпункциски знак „“
}}
114[2] м
Население (2021)
 • Вкупно37,270[3]
Часовен појасСЕВ (UTC+1)
 • Лете (ЛСВ)СЕЛВ (UTC+2)
Поштенски број940 01[2]
Повик. бр.+421 35[2]
Регистарски табличкиNZ
Мреж. местоwww.novezamky.sk

Нове Замки (словачки: Nové Zámky изговор; унгарски: Érsekújvár, Ершекујвар; германски: Neuhäus[e]l, Нојхаус(е)л; латински: Novum Castrum; турски: Uyvar) ― гратче во Округот Нове Замки во Нитрански Крај во југозападна Словачка.

Историја[уреди | уреди извор]

Праисторија[уреди | уреди извор]

Околината на Нове Замки во периодот околу 1580 година.
Нове Замки
I. замок
Олахујвар
II. замок
Бајч
Двори над Житава
Бешенов
Банов
Андовце
Ањала
Влканово
Гуг
Лек
Њархид
Ѓорок
Житава
Хреновска

Областа на градот веќе била населена во Младото камена доба. На нејзината територија биле пронајдени археолошки наоди на керамика од желиезовски вид. Жителите на оваа населба се занимавале со земјоделство и одгледување домашни животни. При археолошките истражувања биле пронајдени и гробови од бронзеното време. Во гробовите биле пронајдени и различен накит и алатки.

Во делот на селото Бајч-Рагоња има наоди од железното време, од 5 век – 3 век п.н.е. Тоа се претежно скитско- тракиски гробови, во кои биле чувани и повеќе железни предмети. Римските надгробни споменици потекнуваат од 2 век п.н.е., кои биле вградени во мелницата на семејството Клајн заедно со тули со римски ознаки.

Среден век - доаѓање на Словените[уреди | уреди извор]

Словенска населба со словенска гробница од 6 век се наоѓала во близина на Нови Замки, во делот на каналите на селскиот крај Бајч-Меѕи. Грубите парчиња сведочат дека Словените дошле во мочуриштата на денешен Бајч за време на еден од првите бранови на колонизација.[5]

Во југозападниот дел на градот се откриени најголемите аварско-словенски гробишта од VII-IX век. Тука биле пронајдени вкупно 528 гробови, од кои 12 се коњанички гробови. Во гробовите биле пронајдени и ѓердани, прстени, бронзени обетки, керамика и животински коски. Населбата најверојатно била од занаетчиско-комерцијален карактер и се наоѓала на трасата на историскиот пат Бохемски пат (Вија Бохемика, подоцна наречен Виа Магна (Голем пат)). Уште едно откритие за словенска населба и гробница во градот потекнува од периодот на Велика Моравија.

Њархид, Лек, Гуг и Ѓерок[уреди | уреди извор]

Во 10 век, на оваа територија дошле старите Унгарци (откривање на старо унгарско гробно место), кои за првпат се населиле овде дури во 11-13 век. Откривањето на словачка гробница исто така датира од 11 век. Откриени се четири од овие рани населби: Њархид, Лек, Гуг, Ѓерок.

Во средниот век градот сè уште не постоел. Според тоа, нејзината историја е слична со историјата на споменатите четири населби сместени во нејзините сегашни делови. Населбите биле поврзани со градот дури во 1691 година.

Поврзано[уреди | уреди извор]

Наводи[уреди | уреди извор]

  1. 1,0 1,1 „Hustota obyvateľstva - obce [om7014rr_ukaz: Rozloha (Štvorcový meter)]“. www.statistics.sk (словачки). Statistical Office of the Slovak Republic. 31 март 2022. Посетено на 19 октомври 2022.
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 „Základná charakteristika“. www.statistics.sk (словачки). Statistical Office of the Slovak Republic. 2015-04-17. Посетено на 19 октомври 2022.
  3. „Počet obyvateľov podľa pohlavia - obce (ročne)“. www.statistics.sk (словачки). Statistical Office of the Slovak Republic. 31 март 2022. Посетено на 19 октомври 2022.
  4. 4,0 4,1 „Hustota obyvateľstva - obce“. www.statistics.sk (словачки). Statistical Office of the Slovak Republic. 2022-03-31. Посетено на 19 октомври 2022.
  5. Павел Дворжак пишува за ова во својата книга Траги од античкото минато 3 – Раѓањето на една нација, Поглавје 1 – Ловци на историјата.)

Дополнителна книжевност[уреди | уреди извор]

  • Strba Sándor: Érsekújvár története képekben 1545-1691 (História Nových Zámkov v obrazoch), Нове Замки, 1991
  • Strba Sándor: Nové Zámky album, Érsekújvári album, Album of Nové Zámky, Agentúra 22, Нове Замки, 2006
  • Strba Katalin, Strba Sándor: Érsekújvár az irodalom tükrében (Nové Zámky v zrkadle literatúry), Комарно, 2006
  • Strba Sándor - Lang Tamás: Az érsekújvári zsidóság története (História novozámockých Židov), KALLIGRAM, Братислава, 2005;
  • Lang Tomáš - Sándor Strba: Holokaust na Južnom Slovensku (na pozadí histórie novozámockých Židov), 604 s., KALLIGRAM, Братислава 2007;
  • Jozef Blaskovics: Érsekújvár és vidéke a török hódoltság korában (Nové Zámky v čase osmanskej ríše), Будимпешта, 1989
  • János Fábián: Az esztergomi érsekség Uj vára 1545-1580 (Nový hrad ostrihomského arcibiskupstva 1545-1580), Острихом, 1896
  • Dr. Kálmán Haiczl: Érsekújvár múltjából (Z minulosti Nových Zámkov), Нове Замки, 1932
  • Kopčan-Blaskovics: Érsekújvár a török megszállás alatt 1663–1685 (Nové Zámky počas tureckej okupácie 1663-1685), Нове Замки
  • Michal Matunák: Érsekújvár a török uralom alatt 1663–1685 (Nové Zámky počas tureckej nadvlády 1663-1685), Нитра, 1901
  • Sasko Kázmér: Érsekújvár krónikája 1545-1948 (Kronika Nových Zámkov 1545-1948), Нове Замки, 1969
  • Kočiš: Nové Zámky v minulosti a súčasnosti, Нове Замки, 1967
  • Okres Nové Zámky (1945 – 1975)
  • Johann Müllauer, Jozef Ivan: Nové Zámky – Mesto meniace sa v čase, Osram, Нове Замки, 2006
  • Valéria Chládeková: Nové Zámky – Hlavné námestie – Malá vlastivedná knižnica 97., Komárňanské tlačiarne, Комарно, 1997

Надворешни врски[уреди | уреди извор]