Ингмар Бергман

Од Википедија — слободната енциклопедија
Ингмар Бергман
Ingmar Bergman
Ингмар Бергман на снимањето на „Диви јагоди“ (1957)
Роден(а)Ернст Ингмар Бергман
14 јули 1918(1918-07-14)
Упсала, Шведска
Починал(а)30 јули 2007(2007-07-30) (возр. 89)
Форе, Шведска
Занимањережисер, продуцент, сценарист
Активен период1944–2005
Влијанија одАугуст Стриндберг[1]
Виктор Шестрем[2]
Акира Куросава[2]
Федерико Фелини[2]
Марсел Карне[2]
СопружникЕле Фишер (1943–45)
Елен Лундстрем (1945–50)
Гун Грут (1951–59)
Кеби Ларетеј (1959–69)
Ингрид фон Розен (1971–95)
НаградиГетеова награда

Ернст Ингмар Бергман (шведски: Ernst Ingmar Bergman, 14 јули 191830 јули 2007) — шведски филмски и театарски режисер и сценарист. Според Вуди Ален, Бергман е еден од најголемите и најзначајните имиња во историјата на филмот. Режирал повеќе од шеесет играни и документарни филмови. Неговите дела често се занимаваат со смртта, болеста, верата, предавството, песимизмот и лудилото. Неговиот филм „Седмиот печат“ останува запаметен како едно од големите филмски ремек-дела.

Рано детство[уреди | уреди извор]

Ингмар Бергман е роден во Упсала, Шведска. Син на Ерик Бергман, лутерански поп и Карин, медицинска сестра. Израснал со неговиот постар брат Даг и сестра Маргарета, опкружен со религија. Неговиот татко бил конзервативен и со строги родителски концепти. Ингмар бил затворан во темни плакари за „престапи“ како мокрење во креветот.

Наводи[уреди | уреди извор]

  1. „Bergman and literature: August Strindberg“. Ingmar Bergman Face to Face. Ingmar Bergman Foundation. Архивирано од изворникот на 2011-09-29. Посетено на 26 May 2011. Strindberg has followed me all of my life: I have loved him, hated him and thrown his books in the wall, but rid of him, I cannot get.
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 Aghed, Jan (30 јули 2002). „När Bergman går på bio“. Sydsvenska Dagbladet (шведски). Посетено на 26 May 2011. If we talk about filmmakers who have given me fundamental experiences and impulses we have to begin with Victor Sjöström, him first and most of all. And then Marcel Carné and Kurosawa and of course Fellini. No order of precedence between them, it's just that I have a special relationship to them in particular.