Ираклиј II

Од Википедија — слободната енциклопедија
Ираклиј
Цар на Византија
Ираклиј со неговиот татко, Ираклиј I и брат, Константин III
На престолфевруари 641 – септември 641
ПретходникКонстантин III
НаследникКонстанс II
Починал(а)641 (на 15 години)
Полно име
Флавиј Константин Ираклиј
ДинастијаИраклиева династија
ТаткоИраклиј I
МајкаМартина
Ираклиева династија
Хронологија
Ираклиј I 610–641
со Константин III совладетел, 613–641
Константин III 641
со Ираклиј II совладетел
Ираклиј II 641
Констанс II 641–668
со Константин IV (654–668), Ираклиј и Тибериј (659–668) совладетели
Константин IV 668–685
со Ираклиј и Тибериј (668–681), и Јустинијан II (681–685) совладетели
Јустинијан II 685–695, 705–711
со Тибериј совладетел, 706–711
Наследување
Претходела
Јустинијанова династија и Фока
Следи
Дваесетгодишна анархија


Константин Ираклиј (626–641), попознат по демунитивната форма Ираклие или пак ретко како, Ираклиј II,[1] — син на Ираклиј I и неговата внука Мартина, и бил византиски цар во кус период меѓу февруари и септември 641 година.

Тој бил крстен и официјално владеел како флавиј Конатантин Ираклиј, нов о историските извори и византиските пишани текстови се користи името Ираклиј.

Ираклиј најверојатно се родил во Лазика каде неговиот татко бил во поход против Хозрој II од Сасанидското Царство. Тој најверојатно бил четвртиот син на Мартина и Ираклиј, но првиот кој бил без физички деформитет и бил способен да владее.

Кон крајот на владеењето на Ираклиј тој преку влијанието на својата мајка се стекнал со титулата Аввгуст на 4 јули, 638 година, и по смртта на неговиот татко тој бил прогласен за совладетел заедно со неговиот постар полубрат Константин III.

Прераната смрт на Константин III, во мај 641 година, го направила Ираклиј единствен владетел. Но сомнежот дека тој и Мартина го убиле Константин наскоро довело до бунт на војсководачот Валентин, кој го присилил Ираклиј да го прифати неговиот млад внук Констанс II како совладетел. Мартина се обидела да го реши ова со крунисување на нејиниот помлад син Цезар Давид (Тибериј) како цар.

Но ва само ги налутило поддржувачите на Констанс II, и Валентин раширил гласини дека Мартина и Ираклиј имале намера да го отстранат Констанс и неговите поддржувачи. Бунтот кој следел довел до соборување на Мартина и Ираклиј, кои биле подложени на сакатење и биле протерани. Ова било прввладетел да биде подложен на сакатење, практика која најверојатно била превемена од персијците, при што во овој случај бил исечен јазикот на Мартина и носот на Ираклиј. Ништо повеќе не се знае за Ираклиј по неговото соборување и протерување на Родос. Се претпоставува дека умрел подоцна истата година. Констанс II, синот на Константин III, станал единствен владетел.

Наводи[уреди | уреди извор]

  1. Bellinger, Alfred Raymond; Grierson, Philip, уред. (1992). Catalogue of the Byzantine Coins in the Dumbarton Oaks Collection and in the Whittemore Collection: Phocas to Theodosius III, 602-717. Part 1. Phocas and Heraclius (602-641). Dumbarton Oaks. стр. 389. ISBN 9780884020240.

Извори[уреди | уреди извор]

  • The Oxford Dictionary of Byzantium, Oxford University Press, 1991.
  • Public Domain Оваа статија вклучуват текст од дело кое сега е во јавна сопственостChisholm, Hugh, уред. (1911). Encyclopædia Britannica (11. изд.). Cambridge University Press. Отсутно или празно |title= (help)CS1-одржување: ref=harv (link)

Надворешни врски[уреди | уреди извор]

Ираклиј II
Роден(а): 626 Починал(а): по 641
Владејачки титули
Претходник
Константин III,
Ираклиј I
Византиски цар
641
со Константин III
Наследник
Констанс II