Јазици во Боливија

Од Википедија — слободната енциклопедија
Боливија Јазици во Боливија Боливија
Официјален јазикшпански јазик, ајмарски јазик, араонајски јазик, баурејски јазик, чикитански јазик, каничански јазик, кавинењски јазик, кајувавски јазик, чакопски јазик, чимански јазик, есе-еханки јазик, гварански јазик, гварасувејски јазик, гварајуански јазик, итонамајски јазик, лекоански јазик, калавајски јазик, мачинерски јазик, рејесански јазик, мохењо-тринитарио, мохењо-игнасијано, морејски јазик, мосетенски јазик, мовимајски јазик, пакаварски јазик, пукински јазик, кечуански јазик, сирионски јазик, такански јазик, тапиетејски јазик, торомонски јазик, уруански јазик, венајечки јазик, јаминавски јазик, јукиски јазик, јуракарејски јазик и ајореојански јазик
Демографија на Боливија

Јазиците во Боливија е поим со кој се опфаќаат сите јазици кои се зборуваат на територијата на Републиката. Сите староседелски јазици, заедно со шпанскиот, се службени јазици во државата, односно 37 јазика.[1] Најдоминантни јазици се шпанскиот, ајмарскиот, кечуанскиот и гваранскиот јазик. Сите службени јазици се изучуваат низ училиштата.

Шпанскиот јазик го зборуваат 60.7% од населението, кечуанскиот го зборуваат 21.2% од населението и ајмарскиот јазик го зборуваат 14.6% од населението. Според Националниот институт за статистика од 2007, 28.1% од населението на Боливија зборува како мајчин јазик еден од староседелските јазици. Оваа бројка се зголемила на 29.4% во 2008 година.

Службени јазици[уреди | уреди извор]

Според уставот од 2009 година, службени јазици во Боливија се: шпански јазик, ајмарски јазик, араонајски јазик, баурејски јазик, чикитански јазик, каничански јазик, кавинењски јазик, кајувавски јазик, чакопски јазик, чимански јазик, есе-еханки јазик, гварански јазик, гварасувејски јазик, гварајуански јазик, итонамајски јазик, лекоански јазик, калавајски јазик, мачинерски јазик, рејесански јазик, мохењо-тринитарио, мохењо-игнасијано, морејски јазик, мосетенски јазик, мовимајски јазик, пакаварски јазик, пукински јазик, кечуански јазик, сирионски јазик, такански јазик, тапиетејски јазик, торомонски јазик, уруански јазик, венајечки јазик, јаминавски јазик, јукиски јазик, јуракарејски јазик и ајореојански јазик[1][2]

Демографија[уреди | уреди извор]

јазик народ процент
кечуански 2,281,198 25.08%
ајмарски 1,525,321 16.77%
гварански 62,575 0.69%
други староседелски 49,432 0.54%
шпански 6,821,626 75.01%
странски 250,754 2.76%
само староседелски 960,491 10.56%
староседелски и шпански 2,739,407 30.12%
шпански и странски 4,115,751 45.25%
само шпански 4,082,219 44.89%
сите староседелски 3,918,526 43.09%

Наводи[уреди | уреди извор]

  1. 1,0 1,1 Устав на Боливија, Член 5-I: Son idiomas oficiales del Estado el castellano y todos los idiomas de las naciones y pueblos indígena originario campesinos, que son el aymara, araona, baure, bésiro, canichana, cavineño, cayubaba, chácobo, chimán, ese ejja, Guaraní, guarasu'we, guarayu, itonama, leco, machajuyai-kallawaya, machineri, maropa, mojeño-trinitario, mojeño-ignaciano, moré, mosetén, movima, pacawara, puquina, quechua, sirionó, tacana, tapieté, toromona, uru-chipaya, weenhayek, yawanawa, yuki, yuracaré y zamuco.
  2. „Kids Encyclopedia“. Kids.britannica.com. 8 February 2009. Посетено на 30 August 2010.

Поврзано[уреди | уреди извор]

Надворешни врски[уреди | уреди извор]