Кристијан Хајгенс: Разлика помеѓу преработките

Од Википедија — слободната енциклопедија
[проверена преработка][проверена преработка]
Избришана содржина Додадена содржина
JuTa (разговор | придонеси)
Ред 1: Ред 1:
{{Infobox scientist
{{Infobox scientist
| name = Кристијан Хајгенс
| name = Кристијан Хајгенс
| image = Christiaan Huygens.jpg
| image = Christiaan Huygens-painting.jpeg
| image_size = 200px
| image_size = 200px
| caption = портрет на Кристијан Хајгенс
| caption = портрет на Кристијан Хајгенс

Преработка од 22:22, 15 февруари 2018

Кристијан Хајгенс
портрет на Кристијан Хајгенс
Роден(а)14 април 1629(1629-04-14)
Хаг, Холандска република
Починал(а)8 јули 1695(1695-07-08) (возр. 66)
Хаг, Холандска република
ЖивеалиштеХоландија, Франција
НационалностХоланѓанец
ПолињаФизика
Математика
Астрономија
Хорологија
УстановиКралско друштво на Лондон
Француска академија на науките
ОбразованиеУниверзитет Лиден
Анжевски Универзитет
Познат поТитан
Објаснување на прстените на Сатурн
Центрифугална сила
Сударна формула
Механички часовник
Хајгенс-Френелов принцип
Бранова теорија
Бирефрингенција
Еволута
Окулар
Влијание одГалилео Галилеј
Рене Декарт
Франс фон Шутен
Влијаел врзГотфрид Вилхелм Лајбниц
Исак Њутн[1][2]

Кристијан Хајгенс (холандски: Christiaan Huygens; 14 април 1625 - 8 јули 1695) — холандски математичар, астроном, физичар и хоролог.

Хајгенс бил син на богат холандски трговец. Францускиот филозоф Рене Декарт го насочил во првите проучувања, а студирал право и математика на Универзитетот во Лајден пред да се посвети на науката. Освен инзвонредната теорија за светлината, тој е познат и по значајниот научен придонес, на пример, развојот на начинот на пресметување и првата книга за теоријата на веројатноста. Тој ги конструирал најсовршените телескопи во тоа време, го открил најголемиот сателит на Сатурн и го открил часовникот со клатно.

Извор

  • Дејвис, Адам Харт, уред. (2011). Општа наука: енциклопедија за секое семејство и дом. прев. Сашо Христовски и др. Скопје: Младинска книга. ISBN 978-608-4500-27-8. (библ.)

Наводи

  1. I. Bernard Cohen; George E. Smith (25 April 2002). The Cambridge Companion to Newton. Cambridge University Press. стр. 69. ISBN 978-0-521-65696-2. Посетено на 15 May 2013.
  2. Niccolò Guicciardini (2009). Isaac Newton on mathematical certainty and method. MIT Press. стр. 344. ISBN 978-0-262-01317-8. Посетено на 15 May 2013.