Предлошка:Табела за релативна диелектрична константа

Од Википедија — слободната енциклопедија
Прејди на прегледникот Прејди на пребарувањето
Релативна диелектрична константа на некои материјали на собна температура под фреквенција од 1 kHz
Материјал εr
Вакуум 1 (по дефиниција)
Воздух 1,00058986 ± 0,00000050
(на собна температура, за 0,9 MHz),[1]
ПТФЕ/Тефлон 2,1
Полиетилен 2,25
Полиамид 3,4
Полипропилен 2,2–2,36
Полистирен 2,4–2,7
Јаглероден дисулфид 2,6
Мајлар 3,1[2]
Хартија 3,85
Електроактивни полимери 2–12
Микашист 3-6[2]
Силициум диоксид 3,9 [3]
Сафир 8,9–11,1 (анизотропна) [4]
Бетон 4,5
Пирекс (Стакло) 4,7 (3,7–10)
Неопрен 6,7[2]
Гума 7
Дијамант 5,5–10
Сол 3–15
Графит 10–15
Силициум 11,68
Силициум нитрид 7–8 (поликристален, 1 MHz)[5][6]
Амонијак 26, 22, 20, 17
(−80, −40, 0, +20 °C)
Метанол 30
Етилен гликол 37
Фурфурал 42
Глицерол 41,2, 47, 42,5
(0, 20, 25 °C)
Вода 88, 80,1, 55,3, 34,5
(0, 20, 100, 200 °C)
за видлива светлина: 1,77
Флуороводородна киселина 175, 134, 111, 83,6
−73 °C, −42 °C, −27 °C, 0 °C),
Хидразин 52,0 (20 °C),
Формамид 84,0 (20 °C)
Сулфурна киселина 84–100
(20–25 °C)
Водороден пероксид 128 воден раствор–60
(−30–25 °C)
Цијановодородна киселина 158,0–2,3
(0–21 °C)
Титан диоксид 86–173
Стронциум титанат 310
Бариум стронциум титанат 500
Бариум титанат[7] 1200–10.000
(20–120 °C)
Олово цирконат титанат 500–6000
Конјугирани полимери 1,8–6 up to 100.000[8]
Калциум бакар титанат >250.000[9]

Наводи[уреди извор]

  1. Hector, L. G.; Schultz, H. L. (1936). „The Dielectric Constant of Air at Radiofrequencies“. Physics. 7 (4): 133–136. Bibcode:1936Physi...7..133H. doi:10.1063/1.1745374.
  2. 2,0 2,1 2,2 Young, H. D.; Freedman, R. A.; Lewis, A. L. (2012). University Physics with Modern Physics (изд. 13th.). Addison-Wesley. стр. 801. ISBN 978-0-321-69686-1.
  3. Gray, P. R.; Hurst, P. J.; Lewis, S. H.; Meyer, R. G. (2009). Analysis and Design of Analog Integrated Circuits (изд. 5th.). Wiley. стр. 40. ISBN 978-0-470-24599-6.
  4. Harman, A. K.; Ninomiya, S.; Adachi, S. (1994). „Optical constants of sapphire (α‐Al2O3) single crystals“. Journal of Applied Physics. 76 (12): 8032–8036. Bibcode:1994JAP....76.8032H. doi:10.1063/1.357922.
  5. „Fine Ceramics“ (PDF). Toshiba Materials.
  6. „Material Properties Charts“ (PDF). Ceramic Industry. 2013.
  7. „Permittivity“. schools.matter.org.uk. Архивирано од изворникот на 2016-03-11.
  8. Pohl, H. A. (1986). „Giant polarization in high polymers“. Journal of Electronic Materials. 15 (4): 201. Bibcode:1986JEMat..15..201P. doi:10.1007/BF02659632.
  9. Guillemet-Fritsch, S.; Lebey, T.; Boulos, M.; Durand, B. (2006). „Dielectric properties of CaCu3Ti4O12 based multiphased ceramics“ (PDF). Journal of the European Ceramic Society. 26 (7): 1245. doi:10.1016/j.jeurceramsoc.2005.01.055.