Обична ѕвингалка

Од Википедија — слободната енциклопедија
Обична ѕвингалка
Мажјак Пеење
Научна класификација
Царство: Животни
Колено: Хордови
Класа: Птици
Ред: Врапчевидни
Семејство: Ѕвингалки
Род: Fringilla
Вид: Обична ѕвингалка
Научен назив
Fringilla coelebs
Linnaeus, 1758

     Лето      Постојан жител      Зима      Населен
     canariensis      spodiogenys[б 1]

Обична ѕвингалка или снегар (науч. Fringilla coelebs) — честа и широкораспространета мала врапчевидна птица од семејството на ѕвингалките (Fringillidae). Распространета е низ цела Европа, вклучувајќи ја и Македонија, низ Азија до Сибир и во северна Африка.

Таксономија и систематизација[уреди | уреди извор]

Оваа птица за првпат е опишана од Linnaeus, 1758, во десеттото издание на неговата „Систем на природата“ под нејзиното сегашно научно име. Fringilla е латински збор за ѕвингалка, а coelebs значи неженет или самец. Се издвојуваат поголем број подвидови во зависност од шарките и разликите во боите. Тие се поделени во три поголеми групи: coelebs групата, со птици во Европа и Азија; spondiogenys групата - во северна Африка и canariensis групата - на Канарски Острови.

Мажјак
coelebs групата:
spondiogenys групата:
  • F. c. africana, J. Levaillant, 1850[11], Мароко до северозападен Тунис и Либија;
  • F. c. spodiogenys, Bonaparte, 1841[12], источен Тунис и северозападна Либија;
canariensis групата

Опис[уреди | уреди извор]

Женка

Обичната ѕвингалка е долга околу 14.5 см, има распон на крилјата 24.5-28.5 см и тежи околу 18-29 грама. Возрасниот мажјак има црно чело и синосива круна и тил. Над опашката е светломаслинавозелен, а грбот е кафеав. Страните на главата, грлото и градите се бледа ’рѓацрвена боја која преоѓа во светла кремаворозова на стомакот. Опашката е темносивоцрна. На црните крилја има бела лента, а секундарните пердуви се црни, но обрабени со кремавобело.

Возрасните женки се многу побледи од мажјаците. Главата и поголемиот дел одозгора е сивкавокафеав, а долните делови се посветли. Над опашката и долниот дел од грбот се бледомаслинавозелени. Младенчињата се слични со женките.

Песната на обичната ѕвингалка е моќна и позната. Мажјакот обично има 2-3 различни типа песни, а постојат и различни типови во зависност од областа.[18]

Мажјак јаде гесеница
Fringilla coelebs moreletti - Јајца

Британецот Вилијам Торп, во својата влијателна студија, ги утврдувал влијанијата врз пеењето на овие птици. Па, така, заклучил дека ако младенчињата во еден критичен период од животот не научат од повозрасен да пеат, тие никогаш нема да ја научат песната соодветно. Исто така, го утврдил и влијанието на тестостеронот. Без него (со кастрација) птицата воопшто не пее, а со вбризгување дополнителна количина, таа пее и во ноември, кога вообичаено не го прави тоа.[19][20]

Поведение[уреди | уреди извор]

Обичната ѕвингалка се размножува во шумите каде летните температури во јули се меѓу 12 и 30 °C. Таа не е преселница во поумерените области на нејзиниот опсег, но од посеверните, сепак, зиме се движи понајуг. Формира мали и непостојани јата вон сезоната на парење, понекогаш мешани со планинската ѕвингалка.

Основната храна на оваа птица се семињата, но за разлика од другите ѕвингалки, младенчињата ги хранат исклучиво со инсекти, како и возрасните за време на сезоната на парење.

Размножување[уреди | уреди извор]

Полова зрелост достигнуваат на едногодишна возраст. Претежно се моногамни. Почетокот на сезоната на парење зависи од температурите, и започнува порано понајуг, а подоцна понасевер. Гнездото го гради само женката и обично го сместува на чатал од грмушката или дрвото на неколку метри од земја. Тоа е длабока чашка направена од гранчиња и тревки, однадвор со мов и трева, па лишаи и пајаживи, а внатре послано со ситни коренчиња и пердувчиња. Леглото има најчесто 4-5 јајца, нежни и сјајни и во многу различни бои. Од светлосинозелени до светлоцрвени со виолетовокафеави точки, линии и дамки. Ги инкубира само женката во период од 10 до 16 дена. Потоа ги грее уште 6 дена додека не почнат да се оперјуваат и за тоа време ги хранат обата родитела, најмногу со гасеници. Уште три недели зависат од родителите кои им носат храна. Овие птици ретко имаат второ легло, но ако го имаат, тоа е во ново гнездо.

Статус[уреди | уреди извор]

Обичната ѕвингалка е широкораспространета на околу 7 милиони км². Само во Европа има околу 130-240 милиони пара, а вкупната популација изнесува околу 530 - 1.400 милиони единки. Нема показатели дека таа опаѓа. Затоа, според Црвениот список на МСЗП ова е вид со најмала загриженост од изумирање.[21]

Наводи[уреди | уреди извор]

  1. BirdLife International (2012). Fringilla coelebs. IUCN Red List. Version 2012.1. International Union for Conservation of Nature. Посетено на 16 July 2012.
  2. Snow & Perrins (1998), стр. 1540.
  3. 3,0 3,1 Zarudny, Nikolai (1916). Izvestia Turkestanskovo otdela Russkovo geographeechescovo obshestva Tashkent (руски). 12: 228. Отсутно или празно |title= (help)
  4. von Jordans, A. (1923). „Neue Vogelrassen von den Balearen“. Falco (германски). 19 Sonderheft (Special issue): 4.
  5. Kleinschmidt, O. (1909). „Fringilla caelebs gengleri, form. nov“. Falco (германски). 5: 13.
  6. Rapine, J. (1925). Revue Française d'Ornithologie (француски). 9: 333. Отсутно или празно |title= (help)
  7. Stresemann, Erwin (1925). „Neue formen aus Kreta“. Journal für Ornithologie (германски). 73: 658.
  8. Menzbier, M.; Suschkin, P. (1913). „Fringilla coelebs solomkoi n. subsp“. Ornithologische Monatsberichte (германски). 21: 192.
  9. Harrison, J M (1946). „Three new races of Fringilla coelebs Linnaeus from the Mediterranean region“. Bulletin of the British Ornithologists' Club. 66 (Session 1945-1946): 4–7.
  10. Schiebel, Guido (1910). „Neue Vogelformen aus Corsica“. Ornithologisches Jahrbuch (германски). 21: 102.
  11. Levaillant, J. (1850?). Loche, Victor (уред.). Exploration scientifique de l'Algérie: Histoire naturelle des oiseaux, Atlas (француски). Paris: Imprimerie Royale. pl. 7 figs. 1, 1a. Проверете ги датумските вредности во: |year= (help)
  12. Bonaparte, Charles-Lucien (1841). „Notes sur deux oiseaux nouveaux du Musée de Marseille“. Revue Zoologique par la Société Cuvierienne (француски): 146.
  13. Vieillot, L J P. (1817). Nouveau Dictionnaire d'Histoire Naturelle, Tome 12 (француски). Paris: Deterville. стр. 232.
  14. Sharpe, R. Bowdler (1888). „Fringilla maderensis“. Catalogue of Birds in the British Museum, Volume 12. London: British Museum. стр. 175-176.
  15. Pucheran, M. (1859). „Observations sur deux espèces de passereaux originaires des Açores“. Revue et Magasin de Zoologie Pure et Appliquée. 2 (француски). 11: 412.
  16. Hartert, Ernst (1913). „Fringilla coelebs ambriosa“. Bulletin of the British Ornithologists' Club. 33: 78.
  17. Tristam, Henry Baker (1889). „On a new species of Chaffinch“. Annals and Magazine of Natural History. Series 6. 3: 489.
  18. Metzmacher, M. & Mairy, F. 1972. Variations géographiques de la figure finale du chant du Pinson des arbres (Fringilla c. coelebs L.). Le Gerfaut 62 : 215 – 244.
  19. Thorpe, W (1958). „The learning of song patterns by birds, with special reference to the song of the Chaffinch, Fringilla coelebs“. Ibis. 100: 535–570. doi:10.1111/j.1474-919X.1958.tb07960.x.
  20. Metzmacher, M (1995). „La transmission du chant chez le Pinson des arbres (Fringilla c. coelebs): phase sensible et rôle des tuteurs chez les oiseaux captifs“. Alauda (француски и англиски). 63 (2): 123–134.
  21. „Eurasian Chaffinch Fringilla coelebs. Species factsheet. BirdLife International. Посетено на 6 September 2013.

Надворешни врски[уреди | уреди извор]


Грешка во наводот: Има ознаки <ref> за група именувана како „б“, но нема соодветна ознака <references group="б"/>.