Прејди на содржината

Концентрационен логор Бухенвалд

Од Википедија — слободната енциклопедија

 

Логорот Бухенвалд во 1945 г
Американскиот сенатор Албен В. Баркли (демократ од Кентаки) го следи ослободувањето на Бухенвалд.
„Сирачињата од поранешните затвореници од Бухенвалд се враќаат дома. Погледи од воздух, седиште и логори (1945)“ – филм од Националниот архив на САД

Бухенвалд бил германски нацистички концентрационен логор основан на ридот на Тириншката Котлина во близина на Вајмар, Германија, во јули 1937 година. Тој бил еден од првите и најголемите концентрациони логори во рамките на териториите на Стариот Рајх. Меѓу првите затвореници имало голем број комунисти.

Затворениците биле од цела Европа како и одСоветскиот Сојуз, а меѓу нив имало Евреи, Полјаци и други Словени, ментално болни и инвалиди, политички затвореници, Роми, слободни ѕидари и воени заробеници. Исто така, имало обични криминалци и оние кои нацистичкиот режим ги сметал за сексуално девијантни. Сите затвореници принудно работеле во локалните фабрики за оружје. Недоволната храна и лошите услови, како и намерните егзекуции, довеле до 56.545 смртни случаи во Бухенвалд од 280.000 затвореници.[1]

Кампот стекнал озлогласеност кога бил ослободен од Армијата на Соединетите Американски Држави во април 1945 година. Двајт Д. Ајзенхауер го посетил како командир.

Од август 1945 до март 1950 година, логорот го користеле советските власти како логор за интернација, каде што биле држени 28.455 затвореници, од кои 7.127 починале. Денес, остатоците од Бухенвалд служат како спомен-обележје и музеј. 

  1. „Buchenwald Concentration Camp, 1937–1945“. Посетено на 15 April 2023.

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Книге, Волхард и Ричер, Бодо: Тотенбух. Speziallager Buchenwald 1945–1950, Вајмарска: Stiftung Gedenkstätten Buchenwald und Mittelbau Dora, 2003 година.
  • Тилак-Граф, Ен-Кетлин: Erinnerungspolitik der DDR. Dargestellt an der Berichterstattung der Tageszeitung „Neues Deutschland“ über die Nationalen Mahn- und Gedenkstätten Buchenwald, Ravensbrück und Sachsenhausen. Питер Ланг, Франкфурт на Мајна 2012 година, ISBN 978-3-631-63678-7.

Надворешни врски

[уреди | уреди извор]