Сидеријан

Од Википедија — слободната енциклопедија
Сидеријан
2500 – 2300 милиони години
Сидеријанска формација на свиткано железо во клисурата Дејлс, Западна Австралија
Уметнички приказ на Земјата за време на хјуронската глацијација, почнувајќи од средниот сидеријан
Хронологија
Настати во Сидеријан
п • р • у
-2500 —
-2480 —
-2460 —
-2440 —
-2420 —
-2400 —
-2380 —
-2360 —
-2340 —
-2320 —
-2300 —
Настани во сидеријанскиот период.
Скала: пред милиони години.
Предложено предефинирањепред 2630–2420 милиони години
Градстајн и други
Предложен содржателНеоархеј
Градстајн и други
Етимологија
Формалитет на имеФормален
Корисна информација
Небесно телоЗемја
Регионална употребаШирум светот (МКС)
Искористени временски скалиВременска скала на МКС
Дефиниција
Хронолошка единицаПериод
Стратиграфска единицаСистем
Формалитет на временски опсегФормален
Дефиниција на долна границаДефинирана хронометриски
Долна граница на ССДТнеодредена
Ратификуван ССДТнеодреден
Дефиниција на горна границаДефиниран хронометриски
Горна граница на ССДТнеодредена
Ратификуван ССДТнеодреден
Атмосферски и климатски податоци

Сидерискиот период, (грчки: σίδηρος, што значи „железо“) ― првиот геолошки период во палеопротерозојската ера и траел од 2500 Ma до 2300 Ma (пред милиони години). Наместо да се засноваат на стратиграфија, овие датуми се дефинираат хронометриски.

Таложењето на формации на свиткано железо го достигнале својот врв, рано во овој период. Овие формации богати со железо биле создадени како анаеробни цијанобактерии при произведен отпаден кислород кој се комбинирал со железо, формирајќи магнетит (Fe3O4, железен оксид). Овој процес го отстранил железото од океаните на Земјата, претпоставувајќи дека зелените мориња станале проѕирни. На крајот, без преостанато железо во океаните, да служи како истек на кислород, процесот овозможил создавање атмосфера богата со кислород. Овој втор, последователен настан е познат како кислородна катастрофа, за која, според некои геолози, била активирана хјуронската глацијација.[1] [2]

Од временскиот период од пред 2420 до 2250 милиони години е добро дефиниран од долниот раб на наталожените слоеви со железо, алтернативниот период со име Оксигенијан, заснован на стратиграфија наместо хронометрија, бил предложен во еден преглед во „Геолошката временска скала 2012“.[3]

Наводи[уреди | уреди извор]

  1. Kasting, James F.; Ono, Shuehi (2006). „Paleoclimates: The First Two Billion Years“. Philosophical Transactions: Biological Sciences. 361 (1470): 917–929. doi:10.1098/rstb.2006.1839. JSTOR 20209693. PMC 1868609. PMID 16754607.
  2. Kopp, Robert E.; Kirschvink, Joseph L.; Hilburn, Isaac A.; Nash, Cody Z. (2005). „The Paleoproterozoic Snowball Earth: A climate disaster triggered by the evolution of oxygenic photosynthesis“ (PDF). PNAS. 102 (32): 11131–11136. doi:10.1073/pnas.0504878102. PMC 1183582. PMID 16061801.
  3. Gradstein, F. M.; и др., уред. (2012). The Geologic Time Scale 2012. 1. Elsevier. стр. 361–365. ISBN 978-0-44-459390-0.