Хосе Леандро Андраде

Од Википедија — слободната енциклопедија
Хосе Леандро Андраде

Хосе Леандро Андраде (22 ноември 1901 - 5 октомври 1957) бил уругвајски фудбалер кој играл на крилните позиции . Го добил прекарот „Црното чудо“ ( maravilla negra ). За време на негововата кариера кога била во врвот, тој се сметал за еден од најдобрите фудбалери во светот,[1] придонесувајќи за доминацијата на фудбалската репрезентација на Уругвај во меѓународниот фудбал во текот на 1920-тите, освојувајќи два последователни олимписки златни медали, а потоа и првиот Светски куп на ФИФА.

Раниот живот[уреди | уреди извор]

Андраде (зад шанкот) им послужува пијачка на соиграчите од Уругвај во Амстердам (1928)

Андраде е роден во Салто во 1901 година од мајка му која била Аргентинка. Хосе Игнасио Андраде, за кој се верува дека му бил татко, бил наведен во изводот на родените како сведок. Постариот Андраде, кој имал 98 години во времето на раѓањето на Хосе Леандро Андраде, бил експерт за африканска магија и се верува дека бил роб роден во Африка, кој избегал од Бразил .[2]

На рана возраст Андраде се преселил во бариото на Палермо во Монтевидео каде живеел со тетка му.[3]

Пред воведувањето на професионалниот фудбал во Уругвај, тој работел на повеќе работни места. Едно време работел како карневалски музичар свирејќи на тапани, виолина и тамбура,[4][5][6], а дел од останатото време ја предводел корпорацијата за тапани за карневалската компарса Либертадорес де Африка .[7] Во различни периоди од животот работел и како чевлар и продавач на весници.[3][5]

Играчка кариера[уреди | уреди извор]

Клупска кариера[уреди | уреди извор]

Како тинејџер Андраде играл за клубот од Монтевидео Мисионес .

Во раните 1920-ти Андраде потпишал за клубот Бела Виста, каде што одиграл 71 натпревар и постигнал седум гола. Тогсш од клубот Бела Виста првпат бил избран за играч за државната репрезентација.[3][8]

Андраде подоцна се преселил во Национал каде што освоил четири првенства на Уругвај и три национални купови.[9]

Андраде преминал во Пењарол во 1930 година каде одиграл 88 натпревари во следните неколку години. Тој тренирал со Пењарол како тинејџер, но не бил тогаш примен.[10]

Од средината на 1930-тите играл за голем број тимови во Аргентина, вклучувајќи ги Атланта и Ланус - Талерес . Тој исто така имал краток престој со Вондерерс во Уругвај.

Меѓународна кариера[уреди | уреди извор]

Андраде заработил 34 настапи со Селесте Олимпика постигнувајќи еден гол помеѓу 1923 и 1930 година [11]

Јужноамериканско првенство[уреди | уреди извор]

Андраде играл во победничките тимови од Јужноамериканското првенство (сега познато како Копа Америка ) во 1923, 1924 и 1926 година [12][13][14]

Олимпијада 1924 година[уреди | уреди извор]

Андраде го освоил својот прв олимписки златен медал на Олимпискиот фудбалски турнир во Париз во 1924 година.[15] Тој бил признат како првиот црн интернационален фудбалер кој играл олимписки фудбал.[16] Тој го добил прекарот Црното чудо и Црниот бисер, вториот име подоцна користен за да потсетува на Пеле .[17]

Како реакција на победата на Олимпијадата во 1924 година, уругвајскиот тим беше предизвикан на серија од два меча со Аргентина . На вториот натпревар на стадионотЕстадио Спортиво Баракас во Буенос Аирес, Андраде бил гаѓан со камења од аргентинската публика на што Андраде и остатокот од уругвајскиот тим одговорија фрлајќи ги камењата назад. Во бунтот кој следел, член на неговиот тим бил уапсен, а Уругвајците одбија да го одиграат остатокот од натпреварот.[5]

Олимпијада 1928 година[уреди | уреди извор]

Во 1928 година Андраде го освои својот втор олимписки златен медал на Олимписките игри во 1928 година во Амстердам. За време на полуфиналниот натпревар против Италија, Андраде се судрил во стативата од голот, при што тешко го повредил окото. Тоа подоцна му се влошило до тој степен што тој станал слеп на тоа око.[10]

Светско првенство на ФИФА 1930 година[уреди | уреди извор]

И покрај тоа што не бил на својот врв од кариерата, тој успеал да биде еден од најдобрите играчи на Уругвај бидејќи го освоиле Светското првенство во 1930 година . На крајот на турнирот бил избран во Ол-стар тимот.[8][18][19] Во 1994 година, тој бил избран од Франс Фудбал како број десет во Топ-100 на Светскиот куп.[20]

Плакета била поставена на Естадио Сентенарио во чест на неговите достигнувања.[21]

Стил на играње[уреди | уреди извор]

Андраде исто така бил заслужен за интелигентен и искрен играч кој никогаш не ги прославувал своите голови. Тој бил динамичен, брз и многу технички играч кој можел да доминира на теренот без физичката способност на многу негови соиграчи.[2][10]

Подоцнежниот живот[уреди | уреди извор]

По турнеите во девет европски земји со уругвајскиот клуб Национал на Андраде, во 1925 година, тие привлекле над 800.000 гледачи. Андраде одиграл половина од таа турнеја кога докторот во Брисел му кажал дека се заразил со сифилис . Тој исчезнал во Париз откако ја слушнал веста. Андраде се вратил во Монтевидео дури два месеци подоцна; таму еден репортер објавил дека ослабел и изгледал во состојба на депресија. Потоа Андраде поминал курс на лекување. Андраде го изгуби малку темпото, но ништо од неговата вештина и продолжил да обезбеди меѓународни титули за Уругвај. Се зборувало дека ослепел на едното око по полуфиналето против Италија, Андраде налетал на стативата и се шпекулираше дека повредата е толку сериозна што подоцна го заслепил едното око. Други рекле дека неговото слепило и влошеното здравје биле предизвикани од сифилис.

Андраде бил гостин на Светското првенство во фудбал во 1950 година кога Уругвај го освоил своето второ светско првенство. Неговиот внук Виктор Родригес Андраде, член на тимот од 1950 година, го усвоил Андраде како негово второ презиме во чест на Андраде. Во 1956 година германскиот новинар Фриц Хак шест дена го барал Андраде во Монтевидео. Го нашол како живее во страшни услови во подрум од стан. Андраде бил премногу опиен за да ги разбере прашањата на Хек. За една година, Андраде умрел, без пари и алкохоличар, во азил во Монтевидео на 55-годишна возраст.[22]

Почести[уреди | уреди извор]

Клубски[уреди | уреди извор]

  • Национал
    • Примера дивизион Уругвај
      • Победник: 1924 година
      • Вицешампион: 1929 година
  • Пењарол
    • Примера дивизион Уругвај
      • Победник: 1932, 1935 година
      • Вицешампион: 1933, 1934 година

Меѓународни[уреди | уреди извор]

Индивидуални[уреди | уреди извор]

Наводи[уреди | уреди извор]

  1. „Continental AG - Homepage“ (англиски). Посетено на 7 June 2018.
  2. 2,0 2,1 Gumbrecht, Hans Ulrich (2006). In praise of athletic beauty. Harvard University Press. стр. 249–251. ISBN 0-674-02172-X.
  3. 3,0 3,1 3,2 Abalos, Miguel. „José Leandro Andrade“ (шпански). espaciolatino.com. Архивирано од изворникот на 2011-07-10. Посетено на 8 September 2009.
  4. Vickery, Tim (23 February 2009). „Music meets football in South America“. BBC Online. Посетено на 8 September 2009.
  5. 5,0 5,1 5,2 Goldblatt, David (28 September 2006). „The Rules of the Game: International Football and International Politics, 1900–1934“. The Ball is Round: A Global History of Football. Viking. стр. 244–247. ISBN 0-670-91480-0.
  6. Galeano, Edward (2006). El fútbol a sol y sombra (шпански). Siglo XXI. стр. 51, 53, 54. ISBN 968-23-2530-7.
  7. Andrews, George Reid. „Rhythm Nation“. ReVista - Harvard Review of Latin America. David Rockefeller Center for Latin American Studies (Winter 2003).
  8. 8,0 8,1 „JOSÉ ANDRADE“. World Football Legends. Архивирано од изворникот на 7 December 2009. Посетено на 7 September 2009.
  9. Pannain, Guilherme (4 November 2008). „Andrade, a "Maravilha Negra" (португалски). Trivela.com. Архивирано од изворникот на 22 February 2009. Посетено на 9 September 2009.
  10. 10,0 10,1 10,2 „FIFA World Cup Star 1930: Jose Leandro Andrade“. ContiSoccerWorld. Continental. Посетено на 7 September 2009.
  11. „Appearances for Uruguay National Team“. RSSSF. Архивирано од изворникот на 28 June 2011. Посетено на 8 September 2009.
  12. „Southamerican Championship 1923“. RSSSF. Посетено на 8 September 2009.
  13. „Southamerican Championship 1924“. RSSSF. Посетено на 8 September 2009.
  14. „Southamerican Championship 1926“. RSSSF. Посетено на 8 September 2009.
  15. „José Leandro Andrade“. Olympedia. Посетено на 18 August 2021.
  16. Findling, John E.; Pelle, Kimberly D. (2004). Encyclopedia of the modern Olympic movement. Greenwood Publishing Group. стр. 84. ISBN 0-313-32278-3.
  17. „Tournaments - Paris, 1924“. FIFA. Архивирано од изворникот на 15 June 2010. Посетено на 7 September 2009.
  18. „FIFA Player Statistics: Jose Andrade“. FIFA. Архивирано од изворникот на 9 August 2008. Посетено на 7 September 2009.
  19. „José Leandro Andrade“. Sports-Reference.com. Архивирано од изворникот на 18 April 2020. Посетено на 7 September 2009.
  20. „France Football's World Cup Top-100 1930–1990“. RSSSF. Архивирано од изворникот на 6 October 2009. Посетено на 9 September 2009.
  21. Murray, Bill; Murray, William J (1998). The world's game: a history of soccer. University of Illinois Press. ISBN 0-252-06718-5.
  22. Oliver, Brian (25 May 2014). „Before Pelé there was Andrade“. The Guardian (Online new site). Посетено на 4 September 2016.