Туризам во Кипар

Од Википедија — слободната енциклопедија
Петра ту Ромиу, местото кое според легендата, Афродита, грчката божица на убовта, излегла од морето
Клисура Авакас во Акамас
Плажа Протарас во лето
Песочните плажи често се користат како живеалишта за зелени желки

Туризмот на Кипар зазема доминантна позиција во економијата на земјата,[1][2] и значително влијае на неговата култура и мултикултурен развој низ годините.[3][4] Во 2006 година, туристичката индустрија сочинувала 10,7% од БДП на земјата, а вкупната вработеност во туристичката индустрија се проценува на 113,000 работни места.[5] Со вообичаен минимум околу 4 милиони туристички пристигнувања годишно,[6] тоа е 40-та најпопуларна дестинација во светот [7][8] и 6-та по популарност по глава на жител на месното население.[9] Кипар е полноправна членка на Светската туристичка организација од 1975 година.[10]

Историја[уреди | уреди извор]

Вароша некогаш била една од најпопуларните дестинации во светот, посетувана од холивудски sвезди како Мерилин Монро, сè до турската инвазија на Кипар во 1974 година. Денеска е напуштен и мнозинството го чуваат вооружени трупи.[11]

Пристигнувања по земја[уреди | уреди извор]

Карпата (во позадина) со Сараценската карпа во преден план
Плажа Аја Текла

Поголемиот дел од пристигнувањата на туристите се од друго место во Европа. Над 80% од посетителите доаѓаат од Северна, Западна и Источна Европа, а британските туристи остануваат најбројни. Неколку фактори придонесуваат за ова, вклучително и широко зборуваниот англиски јазик, како и историјата на британскиот колонијализам и присуството на британските воени бази во Акротири и Декелија. Падот на британската економија кон крајот на 2000-тите години се рефлектирало со пад на пристигнувањата на туристите, истакнувајќи ја преголемата потпора на кипарската туристичка индустрија на еден пазар. Во 2009 година, во тек биле напори за зголемување на пристигнувањата од други земји.[12] Во согласност со современиот геополитички развој, руските туристи станале втора по големина група според пристигнувањата; ова започнало кон крајот на 2000-тите и оттогаш рапидно се зголемува.[13][14][15]

Вкупниот број на туристи во Кипар за сезоната 2018 изнесувал 3,93 милиони. Повеќето посетители кои пристигнале на краткорочна основа биле од следниве земји:[16]

Ранг Земја 2016 2017 2018
1  Обединето Кралство 1.157.978 1.253.839 1.327.805
2  Русија 781.634 824.494 783.631
3  Израел 148.739 261.966 232.561
4  Германија 124.030 188.826 189.200
5  Грција 160.254 169.712 186.370
6  Шведска 115.019 136.725 153.769
7  Полска 42.683 56.665 89.508
8  Швајцаријаи Лихтенштајн 46.602 57.540 74.216
9  Украина 62.292 48.190 69.619
10  Романија 28.741 49.304 66.969

Конкурентност[уреди | уреди извор]

Според Извештајот за конкурентност на патувањето и туризмот на Светскиот економски форум за 2013 година, туристичката индустрија на Кипар е на 29-то место во светот според вкупната конкурентност. Во однос на туристичката инфраструктура, во однос на туристичката индустрија Кипар е на 1-то место во светот.[17] Со некои од најпопуларните [18] и најчисти плажи во Европа,[19] голем дел од туристичката индустрија се потпира на „морското сонце и песок“ за да привлече туристи.[20] Ова се рефлектира во сезонската дистрибуција на пристигнувања на туристи со непропорционален број што пристигнува во текот на летните месеци.[21] Додека повеќето источни одморалишта како Протарас и Аја Напа привлекуваат најголем дел од туристичките острови во текот на март до ноември, западот на островот останува отворен за туризам со промовирање на кипарската историја и специјализирани спортови како голф и качување има поширока дистрибуција.

Инвестиции[уреди | уреди извор]

Извештајот на Светскиот совет за патувања и туризам 2016 на островот истакнува дека вкупната инвестиција во индустријата за патувања и туризам во 2015 година изнесува 273,7 милиони евра, или 14,0% од вкупните инвестиции. Проектира пораст од 5,3% во 2016 година и 2,9% годишно во текот на следните десет години до 384,6 милиони во 2026 година.[22]

Сини знамиња[уреди | уреди извор]

Според последниот извештај на КПМГ, Кипар има најгуста концентрација на плажи со сино знаме, од кои најмногу на источниот дел, најмногу плажи со сино знаме по крајбрежје и најмногу сини знамиња по глава на жител во светот.[23]

Јазик и услуга[уреди | уреди извор]

Англискиот е универзален јазик бидејќи островот има меѓународен изглед.[24] Рускиот јазик се зборува и во туристичката индустрија.[25] Грчки и турски јазик остануваат главните јазици што ги зборуваат грчко-кипарските и турско-кипарските заедници, соодветно.[26]

Персонал и образование[уреди | уреди извор]

Во 2012 година, Еуростат објавил дека Кипар е најобразованата земја во Европа по Ирска, бидејќи 49,9% од жителите на Кипар имаат дипломи.[27] Во 2013 година, само три други земји-членки на ЕУ инвестирале повеќе јавни средства во образованието отколку Кипар, мерено според учеството на БДП (6,5% во споредба со 5,0% просек во ЕУ).[28]

Кипарска туристичка организација (CTO)[уреди | уреди извор]

Кипарската туристичка организација, обично скратено како КТО, и позната како грчкиот КОТ, била полувладина организација задолжена за надгледување на индустриските практики и промовирање на островот како туристичка дестинација во странство. Во 2007 година, CTO потрошил 20 милиони евра за промоција.[29] Во 2019 година, CTO бил заменет со владино министерство, заменик-министер за туризам, кој ги презел средствата и одговорностите на CTO.[30]

Наводи[уреди | уреди извор]

  1. „Cyprus Travel & Tourism - Climbing to new heights“. Accenture. World Travel and Tourism Council. 2006. Архивирано од изворникот (PDF) на February 12, 2012. Посетено на 2007-03-02.
  2. „Cyprus Profile: Cruising to Growth“. www.cyprusprofile.com (англиски). Посетено на 2020-11-09.
  3. Ayres, Ron (2000-01-01). „Tourism as a passport to development in small states: reflections on Cyprus“. International Journal of Social Economics. 27 (2): 114–133. doi:10.1108/03068290010308992. ISSN 0306-8293.
  4. „Opening the vault of tourism in Cyprus“ (PDF). PwC Cyprus team. July 2013. Архивирано од изворникот (PDF) на 2016-08-17. Посетено на 2021-04-22.
  5. „Cyprus – Tourism – Asppen Overseas“ (англиски). Посетено на 2020-11-09.
  6. „Historic number of tourist arrivals in 2018 with 3.93m visitors“. 2019-01-17.
  7. „Moody's: Cypriot banks benefit from strong tourism in 2016“. www.cna.org.cy. Посетено на 2020-11-09.
  8. Christou, Jean. „CTO eyes nearly three million tourists in 2016 | Cyprus Mail“. Cyprus mail (англиски). Посетено на 2020-11-09.
  9. „Economy Statistics - Tourist arrivals (per capita) (most recent) by country“. Nationmaster. Посетено на 2010-01-29.
  10. „UNWTO member states“. World Tourism Organization (UNWTO). Архивирано од изворникот на 2006-06-20. Посетено на 2007-03-02.
  11. shalw (2020-07-31). „The abandoned town in Cyprus where celebrities used to frolic“. Sound Health and Lasting Wealth (англиски). Посетено на 2020-11-09.
  12. „Cyprus taps new markets amid decline in tourist arrivals“. Xinhua. March 23, 2009. Посетено на 2009-03-23.
  13. „SigmaLive: Russian tourism: Cyprus and Greece in top choices“. www.sigmalive.com. Посетено на 2020-11-09.
  14. „Russian Tourism: Increase in Demand for Holidays in Cyprus and Greece“. www.goldnews.com.cy. Архивирано од изворникот на 2020-01-03. Посетено на 2020-11-09.
  15. „Why do Russians choose Cyprus? | Cyprus Inorm | Cyprus inform“. www.kiprinform.com. Посетено на 2020-11-09.
  16. „Statistical Service - Services - Tourism - Key Figures“. www.mof.gov.cy. Посетено на 2020-11-09.
  17. „Travel and Tourism Competitiveness Index“. World Economic Forum. 2011. Посетено на 2011-06-01.
  18. „Revealed: Europe's best beach getaways“. The Independent. London. 2011-04-05. Архивирано од изворникот на 2011-08-08. Посетено на 2021-04-22.
  19. „EU bathing water continues to improve, says report“. BBC News. 2013-05-21.
  20. Habegger, Larry (2007-06-10). „World Watch - European Clean Beaches“. Chicago Tribune. Посетено на 2007-06-11.[мртва врска][мртва врска]
  21. „Cyprus Tourism GP Citizenship“. www.gp-citizenship.com. Посетено на 2020-11-09.
  22. „World Travel and Tourism Council: Travel & Tourism - Economic Impact 2016 Cyprus. Documents download module“. ec.europa.eu. Посетено на 2020-11-09.
  23. „Insights - KPMG Cyprus“. KPMG (англиски). 2020-11-04. Посетено на 2020-11-09.
  24. „Cyprus: Important Phrases - Tripadvisor“. www.tripadvisor.com (англиски). Посетено на 2020-11-09.
  25. „The Cypriot language | Cyprus Inorm | Cyprus inform“. www.kiprinform.com. Посетено на 2020-11-09.
  26. Hadjioannou, Xenia; Tsiplakou, Stavroula; Kappler, with a contribution by Matthias (2011-11-01). „Language policy and language planning in Cyprus“. Current Issues in Language Planning. 12 (4): 503–569. doi:10.1080/14664208.2011.629113. ISSN 1466-4208. |hdl-access= бара |hdl= (help)
  27. „Ireland the most educated country in EU, says Eurostat“. University World News. Посетено на 2020-11-09.
  28. „Education and Training“. Education and Training - European Commission (англиски). Посетено на 2020-11-09.
  29. „Cyprus to spend a mere EUR 20 mln to promote tourism in 2008“. Financial Mirror. 2007-08-17. Архивирано од изворникот на 2007-09-28. Посетено на 2007-08-19.
  30. „how many tourists visited cyprus in 2019“. www.calcautomacao.com.br. Посетено на 2020-11-09.

Надворешни врски[уреди | уреди извор]