Волфганг Амадеус Моцарт

Од Википедија — слободната енциклопедија
Волфганг Амадеус Моцарт

Волфганг Амадеус Моцарт (германски: Wolfgang Amadeus Mozart; Салцбург, 27 јануари 17565 декември 1791[1] во Виена) — австриски композитор, автор на 179 музички дела кој се смета за еден од најголемите композитори на европската класична музика.[2] Тој создал неверојатно големо дело на камерни, симфониски, религиозни и оперски дела за различни соло инструменти, особено за пијано.

Биографија[уреди | уреди извор]

Куќата во која е роден Моцарт

Детство[уреди | уреди извор]

Вофганг Амадеус Моцарт е роден на 27 јануари 1756 година од татко Леополд Моцарт (1719–1787) и мајка Ана Марија, моминско презиме Пертл (1720–1778), во Салцбург.[3]

На денот на погребот, Виена не му се оддолжила на човекот кој нејзиното име го прославил низ целиот свет. Моцарт бил погребан во заедничката гробница за сиромашни, а неговиот сандак никој не го испратил, освен неговото куче. Негови најпознати дела се оперите „Волшебната флејта“, „Свадбата на Фигаро“ и „Дон Жуан“.[4]

Влијание и значење[уреди | уреди извор]

Гете имал високо мислење за творештвото на Моцарт кого го сметал за гениј. Според него, сите Моцартови дела имаат трајна вредност чија творечка сила ќе се пренесува од поколение на поколени и веројатно никогаш нема да се потроши.[5]

Моцарт како тема во уметноста и во популарната култура[уреди | уреди извор]

Моцарт се јавува како вдахновение или тема во разни гранки на уметноста и во популарната култура, како на пример:

Наводи[уреди | уреди извор]

  1. „Mozart's final year and death—1791“. Classic FM (UK). Архивирано од изворникот на 19 December 2017. Посетено на 17 December 2017.
  2. Buch, David (2017). „Wolfgang Amadeus Mozart“. Oxford Bibliographies: Music. Oxford: Oxford University Press. doi:10.1093/OBO/9780199757824-0193.(бара претплата)
  3. Arnold, Rosemarie; Taylor, Robert; Eisenschmid, Rainer (2009). Austria. Baedeker. ISBN 978-3-8297-6613-5. OCLC 416424772.
  4. Landon 1990, стр. 171
  5. J. P. Ekerman, Razgovori sa Geteom: Poslednjih godina njegova života. Beograd: Rad, 1960, стр. 21.
  6. „Izabrana bibliografija Jaroslava Sajferta“ во: Jaroslav Sajfert, Stub kuge. Beograd: Mali vrt, 2014, стр. 93-94.