Митрофан II Цариградски

Од Википедија — слободната енциклопедија

Митрофан II Цариградскиепископ Кизички во Мала Азија кога бил повикан да се вклучи во делегацијата бна епископи кои ќе присуствуваат на Фиренскиот собор. Тој бил назначен од царот Јован VIII Во мај 1440 година како наследник на Јосиф II по неговата смрт подоцна во Фиренца. Царот бил желен да ја обезбеди помошта од папата Евген IV за да се справи со турската агресија, па тој го присилил патријархот и сите останати епископи да се потчинат на авторитетот на папата. Само еден епископ не се покорил: Марко Евгеник, митрополит Ефески, и без неговиот потпис документот за унија меѓу истокот и западот. За неговата покорност кон унијатството, го добил прекарот Митрофанос (мајко убиец), сменет од граѓанско востание тој побегнал во папскиот дворец во Рим.

Митрофан II починал во Цариград на 1 август 1443 година.

Дополнителна литература[уреди | уреди извор]

  • Louis Bréhier, Life and Death of Byzantium, republication Abin Michel, Paris, 1969.
  • Ivan Djuric, Twilight of Byzantium, Maisonneuve & Larose, Paris, 1996 (ISBN 2-7068-1097-1).
  • Venantius Grumel, Treaty of Byzantine Studies, vol. I: The Chronology, Presses Universitaires de France, Paris, 1958.
  • Donald MacGillivray Nicol, The last centuries of Byzantium, 1261-1453, Texto reissue Les Belles Lettres, 2005 (ISBN 978-2-84734-527-8).
  • Nicolas Viton de Saint-Allais, The art of verifying dates, Volume I, Paris, 1818, p. 493.