Сицилијанска пица

Од Википедија — слободната енциклопедија

 Сицилијанската пица е пица подготвена на начин кој потекнува од Сицилија, Италија. Сицилијанската пица е позната и како сфинтшоне, сфинтцуни или фокача со додатоци.[1] Овој тип на пица станало популарно јадење во западна Сицилија до средината на 19 век и била тип на пица што обично се консумирала во Сицилија до 1860-тите.[2] На крајот стигнала до Северна Америка во малку изменета форма, со подебела кора и правоаголна форма.[3][1]

Традиционалната сицилијанска пица често е со густа кора и правоаголна, но може да биде и тркалезна и слична на неаполската пица. Често се прелива со кромид, домати, билки и силно сирење. Другите верзии не вклучуваат сирење.[4]

Сицилијанските методи за правење пица се поврзани со локалната култура и традициите на земјата,[5] така што постојат разлики во подготовката на пицата меѓу сицилијанските региони Палермо, Катанија, Сиракуза и Месина.

Варијации[уреди | уреди извор]

Сфинтшоне е многу честа сорта на пица која потекнува од провинцијата Палермо. За разлика од неаполската пица, типично е правоаголна, со повеќе тесто, сос и сирење. Еден автентичен рецепт често бара билки, кромид, сос од домати, силно сирење и аншоа. Сосот понекогаш се става на врвот на преливите за да се спречи да се впие во густото тесто.[3]

Сиракуза[уреди | уреди извор]

Пицолу од провинцијата Сиракуза

Во провинцијата Сиракуза, особено во Соларино и Сортино, пицолу е вид на тркалезна пополнета пица.[6]

Катанија[уреди | уреди извор]

Во провинцијата Катанија, традиционалната скачата се прави на два различни начини: првиот слој направен од тесто покриено, во градот, со локално сирење (тума) и аншоа или, во регионот околу Катанија, со компири, колбаси, брокула и доматен сос. Во двата случаи, вториот слој тесто е премачкан со јајца кои покриваат сè. Исто така, во регионот на Катанија, во Заферана Етнеа и во Виагранде типична пица сицилијана е пржено калзоне полнето со сирење и аншоа.

Месина[уреди | уреди извор]

Во провинцијата Месина, традиционалните пидуни се еден вид калцоне полнети со ендиви, домати, и аншоа.

Соединети Држави[уреди | уреди извор]

Во Соединетите Американски Држави, „сицилијанската пица“ се користи за да се опише типично квадратна пица со сирење[4] [7] со дебело тесто, крцкава основа и воздушеста внатрешност.[8] Воведена е во САД од првите италијански (сицилијански) имигранти. Пицата во сицилијански стил е популарна во италијанско-американските енклави низ североисточниот дел на Соединетите држави,[1] вклучувајќи ги Масачусетс, Род Ајленд, Конектикат, Њујорк, Њу Џерси, Пенсилванија, а исто така и Мичиген. Во некои делови на крајбрежните Масачусетс и Њу Хемпшир, таа е позната и како „пица на плажа“. [9]

Галерија[уреди | уреди извор]

Наводи[уреди | уреди извор]

  1. 1,0 1,1 1,2 Barrett, L. (2014). Pizza: A Slice of American History. Voyageur Press. стр. 63. ISBN 978-1-62788-382-5. Посетено на December 11, 2017.
  2. Lombardo, Francesca (2007). „Sfincione“. Best of Sicily Magazine. Посетено на 2017-12-02.
  3. 3,0 3,1 Powell, Welliam (November 2011). „Pantheon of Pies“. Cincinnati. 45 (2): 63. Архивирано од изворникот на 2015-01-11. Посетено на 14 April 2013.
  4. 4,0 4,1 Hulin, B. (2007). The Everything Pizza Cookbook. Adams Media. стр. 25. ISBN 978-1-60550-258-8. Посетено на December 11, 2017.
  5. Magida, Phyllis (November 3, 1983). „From Mama Sara: what makes delectable pizza of Sicily differ from all the others“. Lakeland Ledger. Посетено на 2 January 2016.
  6. article on unafinestrasusortino.it Архивирано на 11 јануари 2013 г.
  7. Kavin, K. (2010). The Everything Travel Guide to Italy: A complete guide to Venice, Florence, Rome, and Capri - and all the breathtaking places in between. Everything. F+W Media. стр. 262. ISBN 978-1-4405-0180-7. Посетено на December 9, 2017.[мртва врска]
  8. Barrett, Liz (2014). Pizza: A Slice of American History. Minneapolis, MN: Voyageur Press. стр. 63. ISBN 9780760345603.
  9. Selinger, H., "New England Beach Pizza Is Not Very Good. Everyone Should Try It", Eater, retrieved 23 Jan 2020

Надворешни врски[уреди | уреди извор]