Список на супернови

Од Википедија — слободната енциклопедија
Остаток од SN 1054Раковидната Магглина.

Ова е список на супернови од историско значење. Тука спаѓаат оние забележани пред појавувањето на фотографијата, како и поединечни настани кои биле предмет на нучно проучување и придонеле кон теоријата за суперновите.

Целосен и тековен список на супернови има во Отворенот каталог на супернови Архивирано на 3 март 2016 г..

Список[уреди | уреди извор]

Во највеќето случаи, годината на забележување на суперновата е дел од ознаката (првиот столб).

Ознака
(година)
Соѕвездие Привидна
величина
Оддалеченост
(сг)
Тип Галаксија Забелешки
SN 185 Кентаур −4 (?) [1] 9.100[2] Ia (?) Млечен Пат Денес преостануваат само делумни сведошва; современите проценки за најголема привидна величина се движат од +4 до −8. Остатокот е веројатно RCW 86, оддалечен 8200 сг,[3] со што е споредливо со SN 1572. Некои истражувачи велат дека може да се работи за комета, а не супернова.[4][5]
SN 386 Стрелец +1,5 14.700 II Млечен Пат Кандидатот за нејзин остаток е G11.2-0.3.[6][7]
SN 393 Скорпија –0 34.000 II/Ib Млечен Пат  
SN 1006 Волк –7,5[8] 7.200 Ia Млечен Пат Нашироко забележана на Земјата; во привидна величина претставува најсјајниот ѕвезден настан во запишаната историја.[9]
SN 1054 Бик –6 6.500 II Млечен Пат Остатокот е Раковидната Маглина со нејзиниот пулсар (неутронска ѕвезда)
SN 1181 Касиопеја 0 8.500   Млечен Пат  
SN 1572 Касиопеја –4,0 8.000 Ia Млечен Пат Тихова Нова
SN 1604 Змијоносец –3 14.000 Ia Млечен Пат Кеплерова Ѕвезда; наскорешна лесно видлива супернова во Млечниот Пат
Cas A,
о. 1680 г.
Касиопеја +5 9.000 IIb Млечен Пат Никогаш не била лесно видлива поради меѓуѕвездената прашина; но остатокот — Cas A — е најсјаниот вонсончев радиоизвор на небото
SNR G1.9+0.3,
о. 1868 г.
Стрелец 25.000 Млечен Пат „Посмртно“ откриена во 1985 г.; староста ѝ е одредена во 2008 г.
SN 1885A Андромеда +7 2.500.000 Ipec Андромеда Прва забележана вонгалактичка супернова
SN 1895B Кентаур +8,0[10] 10.900.000 Ia NGC 5253  
SN 1937C Ловечки Кучиња +8,4[10] 13.000.000 Ia IC 4182  
SN 1939C Кефеј +13 25.200.000 I Огномет  
SN 1940B Береникина Коса +12,8 38.000.000 II-P NGC 4725  
SN 1961V Персеј +12,5 30.000.000 II? NGC 1058 Потенцијална лажна супернова[11]
SN 1972E Кентаур +8,7 [12] 10.900.000 Ia NGC 5253 Следена преку една година; станала супернова од типот Ia
SN 1983N Водна Змија +11,8 15.000.000 Ib Месје 83 Прва забележана супернова од типот Ib
SN 1986J Андромеда +18,4 30.000.000 IIn NGC 891 Сјајна во радиочестотен опсег
SN 1987A Златна Рипка +2,9 160.000 IIpec Голем Магеланов Облак Силно зрачење дошло до Земјата на 23 февруари 1987 г. во 7:35:35 ч. UT. Забележителна по архивските фотографии на ѕвездата-предок и пронаоѓањето на неутрина од супернова. Најскорешна супернова од Месната Група
SN 1993J Голема Мечка +10,8 11.000.000 IIb M81 Една од најсјајните супернови на северното небо од 1954 г. наваму
SN 1994D Девица +15,2 50.000.000 Ia NGC 4526
SN 1998bw Телескоп ? 140.000.000 Ic ESO 184-G82 Поврзана со GRB 980425, кога за првпат едно гама-распрснување е доведено во врска со супернова.
SN 1999eh Рис +18,3 +/- 0,3 84.000.000 I NGC 2770 Први супернови во оваа галаксија, каде подоцна се откриени уште три.
SN 2002bj Волк +14,7 160.000.000 IIn NGC 1821 распрснување од типот на AM Ловечки Кучиња.[13]
SN 2003fg Воловар 4.000.000.000 Ia непозната галаксија Наречена и „шампањска супернова“
SN 2004dj Жирафа 8.000.000 II-P NGC 2403 NGC 2403 е оддалечен член на групата M81
SN 2005ap Береникина Коса 4.700.000.000 II ? Прогласена во 2007 г. за најсјајната супернова во дотогашната историја.
SN 2005gj Кит 865.000.000 Ia/II-n ? Забележителна бидејќи има особини и од типот Ia и од типот IIn.
SN 2005gl Риби +16,5 200.000.000 II-n NGC 266 На стари слики се гледа ѕвезда.[14]
SN 2006gy Персеј +15 240.000.000 IIn (*) NGC 1260 Забележана од НАСА,
*со максимум од преку 70 дена, можеби нов тип.
SN 2007bi Девица +18,3 Ia непозната џуџеста галаксија Крајно сјајна и долготрајна, прв добро забележан пример за моделот за парнонестабилна супернова, претпоставен за ѕвезди со маса преку 140 сончеви маси (подобра од SN 2006gy). Претходникот се проценува на 200 сончеви маси, слично на првите ѕвезди во раната вселена.[15]\
SN 2007uy Рис +16,8 84.000.000 Ibc NGC 2770 Засенета од SN 2008D.
SN 2008D Рис 88.000.000 Ibc NGC 2770 Прва супернова забележана при експлозија.
MENeaC Ејбел399.3.14.0 Овен +28,7 1.000.000.000
(z=0,0613)
Ia непознато црвено збиено јато поврзано со непозната црвена елиптична галаксија во јатото Ејбел 399 Забележана во 2009 г. Супернова поврзана со збиено ѕвездено јато [16][17]
SN 2009ip Јужна Риба 66.000.000 IIn NGC 7259 Во 2009 г. е прогласена за супернова. Подоцна е утврдено дека се работи за лажна супернова, всушност сјајна сина променлива ѕвезда.[18] Во септември 2012 г. класификувана како млад тип на IIn.[19]
SN 2010lt Жирафа +17,0 240.000.000 Ia (потсјаен) UGC 3378 Откриена од десетгодишно девојче — најмладиот откривач на супернова.
SN 2011fe Голема Мечка +10,0 21.000.000 Ia M101 Една од многу малку вонгалактички супернови видливи со 50-милиметарски двоглед.
SN 2014J Голема Мечка +10,5 11.500.000 Ia M82 Најблиска супернова по избувот на SN 2004dj во NGC 2403.
ASASSN-15lh SN 2015L Индијанец +16,9 3.800.000.000 Ic APMUKS(BJ) B215839.70−615403.9 Насјајна забележана хипернова во историјата.
IPTF14hls Голема Мечка +17,7 509.000.000 непознат ? (џуџеста галаксија) Необична супернова
SN 2016aps Змеј 3.600.000.000 SLSB-II ? Најсјаен досега забележан настан налик на супернова.

Наводи[уреди | уреди извор]

  1. Современите проценки во голема мера се разликуваат; погл. SN 185 за повеќе информации.
  2. Ksenofontov, L. T.; Berezhko, E. G.; Völk, H. J. (2005-04-01). „Magnetic field amplification in Tycho and other shell-type supernova remnants“. Astronomy & Astrophysics (англиски). 433 (1): 229–240. arXiv:astro-ph/0409453. Bibcode:2005A&A...433..229V. doi:10.1051/0004-6361:20042015. ISSN 0004-6361. S2CID 16726273.
  3. "New evidence links stellar remains to oldest recorded supernova" Chandra X-ray Observatory, released 2006-09-18, revised 2009-02-20, retrieved 2010-02-26.
  4. Chin YN, Huang YL (1994). „Identification of the Guest Star of AD 185 as a comet rather than a supernova“. Nature. 371 (6496): 398–399. Bibcode:1994Natur.371..398C. doi:10.1038/371398a0. S2CID 4240119. Архивирано од изворникот на 2013-11-05.
  5. Zhao FY, Strom RG, Jiang SY (2006). „The Guest Star of AD185 Must Have Been a Supernova“. Chinese J Astron Astrophys. 6 (5): 635–40. Bibcode:2006ChJAA...6..635Z. doi:10.1088/1009-9271/6/5/17.
  6. SEDS. „Supernova 386“.
  7. National Radio Astronomy Observatory (NRAO). „The Supernova of 386 AD“. Архивирано од изворникот на 2018-10-06. Посетено на 2012-09-02.
  8. Winkler, P. Frank; Gupta, Gaurav; Long, Knox S. (2003). „The SN 1006 Remnant: Optical Proper Motions, Deep Imaging, Distance, and Brightness at Maximum“. The Astrophysical Journal. 585 (1): 324–335. arXiv:astro-ph/0208415. Bibcode:2003ApJ...585..324W. doi:10.1086/345985. S2CID 1626564.
  9. National Optical Astronomy Observatory (5 март 2003). "Astronomers Peg Brightness of History's Brightest Star". Соопштение за печат. „архивски примерок“. Архивирано од изворникот на 2003-04-02. Посетено на 2021-04-27.CS1-одржување: бот: непознат статус на изворната URL (link)
  10. 10,0 10,1 http://www.cbat.eps.harvard.edu/lists/Supernovae.html
  11. Voisey, Jon (5 November 2010). „What was SN 1961V?“. Universe Today. Посетено на 1 August 2011.
  12. Ardeberg, A.; de Groot, M. (1973). „The 1972 supernova in NGC 5253. Photometric results from the first observing season“. Astronomy & Astrophysics. 28: 295–304. Bibcode:1973A&A....28..295A.
  13. Sanders, Robert. „Rapid supernova could be new class of exploding star“. UC Newsroom. University of California, Berkeley. Архивирано од изворникот на 2011-06-13. Посетено на 2009-11-06.
  14. David Bishop (2005). „Supernova 2005gl in NGC 266“. Central Bureau Electronic Telegrams. Rochester Academy of Science. 250: 1. Bibcode:2005CBET..250....1P. Посетено на 26 August 2012.
  15. Science Daily, "Superbright Supernova Is First of Its Kind", 5 December 2009 (accessed 2009-12-15)
  16. Melissa L. Graham; David J. Sand; Dennis Zaritsky; Chris J. Pritchet (13 May 2015). „Confirmation of Hostless Type Ia Supernovae Using Hubble Space Telescope Imaging“. The Astrophysical Journal. 807 (1): 83. arXiv:1505.03407. Bibcode:2015ApJ...807...83G. doi:10.1088/0004-637X/807/1/83. S2CID 118555601.
  17. Robert Sanders (4 June 2015). „Exiled stars explode far from home“. UC Berkeley News Center.
  18. „Supernova impostor explodes for real“. www.newscientist.com. Посетено на November 29, 2017.
  19. Maza, J.; Hamuy, M.; Antezana, R.; Gonzalez, L.; Lopez, P.; Silva, S.; Folatelli, G.; Iturra, D.; Cartier, R.; Forster, F.; Marchi, S.; Rojas, A.; Pignata, G.; Conuel, B.; Reichart, D.; Ivarsen, K.; Haislip, J.; Crain, A.; Foster, D.; Nysewander, M.; Lacluyze, A. (2009). „Supernova 2009ip in NGC 7259“. Central Bureau Electronic Telegrams. 1928: 1. Bibcode:2009CBET.1928....1M. Архивирано од изворникот на September 11, 2016. Посетено на November 29, 2017.

Поврзано[уреди | уреди извор]

Надворешни врски[уреди | уреди извор]