Ормуриски јазик

Од Википедија — слободната енциклопедија
Име на јазикот
Зборуван во: Пакистан, Авганистан 
Регион: Логар
Вкупно говорници: 6000 (2004)[1]
Јазично семејство: Индоевропски
 Индоирански
  Ирански
   Источноирански
    Ормуриски
     
Јазични кодови
ISO 639-1: нема
ISO 639-2:
ISO 639-3: id=oru oru

Ормуриски јазик (пашту : ارموری ژبه; персиски: زبان ارموری ) познат и како Баракиски, Ормурски, Ормујски или Баргистски ― источноирански јазик што е зборуван во Југоисточен Авганистан и Вазиристан. Тоа првенствено го зборуваат Бурците во градот Канигурам во Јужен Вазиристан и Логар, Авганистан. Јазикот припаѓа на групата источно-ирански јазици. Исклучително малиот број на говорници го прави ормурискиот јазик загрозен јазик кој се смета дека е во „загрозена“ состојба.

Ормурискиот е познат по својот необичен звучен инвентар, кој вклучува безгласен алвеоларен трепет кој не постои во околниот паштунски јазик. Ормурискиот, исто така, има безгласни и гласни алвеоло-палатални фрикативи (безгласниот е спротивен со почестиот бегласен палато-алвеоларен фрикатив), кои исто така постојат во вазиристанскиот дијалект на паштунскиот, но можеле да бидат усвоени од ормурискиот поради неговата непосредна близина.[2]

Класификација[уреди | уреди извор]

Ормурискиот е класифициран под индоевропски, индо-ирански, ирански, источноирански, југоисточноирански и ормуриско-парачиските јазични групи.[3][4]

Јазичен статус[уреди | уреди извор]

Според Проектот за загрозени јазици, ормурискиот јазик е многу загрозен. Јазикот се користи за општење лице-в-лице, но сепак губи корисници.[3][5]

Историја[уреди | уреди извор]

Ормурискиот јазик е користен племето Ормурци/Бараки во делови од долината Канигурам во Вазиристан, Пакистан. Јазикот се користи и во мал дел од покраината Логар, Авганистан.[6]

Ормурци[уреди | уреди извор]

Алтернативно име што е користено од Ормурците е Бараки. Се верува дека имало осум до десет илјади семејства во областа на Логар на почетокот на 19 век и приближно четири до петстотини семејства во Канигурам на почетокот на 20 век. Ормурците не зазема етнички хомогена територија. Во Авганистан, Ормурците живее во мешани заедници и со Таџикистанци и со Паштунци. Додека во Пакистан, Ормурците живеат само со Паштунците.[5]

Раната историја на племето може да се следи во книгата на Херодот. Персискиот император Дариј Хистасп; Гувернерот на Египет ги освоил грчките колонии Барса и Кирена во Либија и ги одвел во Египет при нивното враќање од експедиција. Во тоа време, кралот се вратил од својот скитски поход во неговиот главен град Суза. На Бараките им било дадено село во Бактрија да живеат, подоцна наречено Барке. По две илјади и триста и педесет години, селото се уште било населено во 1891 година на истата територија.[2]

Ормуриски јазик[уреди | уреди извор]

Името „ормур“ (мфа: orməṛ) првично било изведено од паштунскиот (што значи оган). Првиот човек кој го спомнал баракискиот бил Бабар, во неговата книга Бабурнама. Ормурискиот, исто така наречен Бирки во тоа време, бил еден од единаесет до дванаесет јазици што ги забележал Бабар додека бил во регионот на Кабул. Познато е дека многу од говорителите на ормурискиот се барем двојазични или тријазични, зборувајќи други племенски јазици како што се паштунски, персиски, дари или каболиски.[2]

Пир Рошан (Бајазид Кан) бил еден од првите познати паштунски прозаисти и композитори на паштунски азбуки кој употребил неколку ормуриски зборови во својата книга „Кајрул-бајан“. Неколку од зборовите што се употребени во неговата книга се налати (свињи), нмандзак оф маздак (џамија), тештан (сопственик), бургу (пропуст), харамунај (болнороден) итн.

Истражување[уреди | уреди извор]

Делото „Историско испитување на ормурискот“ (на паштунски јазик).

Хикматјар Бурки, исто така, има завршено магистрант за Ормури и го објавил своот труд преку Паштунската академија.[7]

Географска распространетост[уреди | уреди извор]

Ормурискиот е зборуван првенствено во градот Канигурам во Јужен Вазиристан, Пакистан. Мало население го зборува и во градот Бараки Барак во покраината Логар, Авганистан.[2] Јазикот го одржуваат речиси педесет приврзаници во Авганистан и околу пет до шест илјади говорители во Пакистан.[5]

Окрузи на покраината Логар. Оваа слика не го вклучува округот Азра, кој се наоѓа источно од окрузите Коши и Мохамад Ага.
Северен (виолетова) и Јужен (син) Вазиристан и околните федерално администрирани племенски окрузи и покраини.

Дијалекти[уреди | уреди извор]

Постојат два дијалекти на ормурискиот; едниот е зборуван во Канигурам, Вазиристан, кој е поархаичен дијалект, а другиот во Бараки-Барак, Логар. Канигурамскиот дијалект не се разбира во Бараки-Барак. Јазичарот Георг Морстине напишал:

Додека канигурамскиот слободно позајмувал од вазирскиот паштунски, речникот на логарскиот бил под влијание на другите паштунски дијалекти и, во уште поголема мера, на персискиот.[8]


Кангурамскиот дијалект моментално е силен, зборуван од релативно просперитетна заедница на Ормурците во изолиран дел од грубите ридови на Вазиристан. Сепак, положбата на баракибарачкиот дијалект не е силна. Морстине напишал дека му било кажано дека:

Ормурискиот повеќе не се зборувал во Бараки Барак, античкото седиште на Ормурците. Дури и еден човек за кој се вели дека е од ова село негирал постоење на друг јазик освен персиски и пашту во неговото родно место.[8]


Име МФА Транслитерација Контекстуални облици Isolated Latin Unicode(Hex)
Знак Краен Среден Почетен
alif [ɑ] ā ـا ـا آ, ا آ, ا Ā ā U+0627,

U+0622

be [b] b ـب ـبـ بـ ب B b U+0628
pe [p] p ـپ ـپـ پـ پ P p U+067E
te [t̪] t ـت ـتـ تـ ت T t U+062A
ṭe [ʈ] ـټ ـټـ ټـ ټ Ṭ ṭ U+067C
se [s] s ـث ـثـ ثـ ث S s U+062B
jim [d͡ʒ] j ـج ـجـ جـ ج J j U+062C
če [t͡ʃ] č ـچ ـچـ چـ چ Č č U+0686
he [h]3 h ـح ـحـ حـ ح H h U+062D
xe [x] x ـخ ـخـ خـ خ X x U+062E
tse [t͡s] ts ـڅ ـڅـ څـ څ Ts ts U+0685
dzim [d͡z] dz ـځ ـځـ ځـ ځ Dz dz U+0681
dāl [d̪] d ـد ـد د د D d U+062F
ḍāl [ɖ] ـډ ـډ ډ ډ Ḍ ḍ U+0689
zāl [z] z ـذ ـذ ذ ذ Z z U+0630
re [r] r ـر ـر ر ر R r U+0631
xře [r̝] ř ـڒ ـڒ ڒ ڒ Ř ř U+0692
ṛe [ɽ] ـړ ـړ ړ ړ Ṛ ṛ U+0693
ze [z] z ـز ـز ز ز Z z U+0632
že [ʒ] ž ـژ ـژ ژ ژ Ž ž U+0698
źe [ʑ] ź ـݫ ـݫ ݫ ݫ Ź ź U+076B
sin [s] s ـس ـسـ سـ س S s U+0633
šin [ʃ] š ـش ـشـ شـ ش Š š U+0634
śin [ɕ] ś ـݭ ـݭـ ݭـ ݭ Ś ś U+076D
swād [s] s ـص ـصـ صـ ص S s U+0635
zwād [z] z ـض ـضـ ضـ ض Z z U+0636
twe [t] t ـط ـطـ طـ ط T t U+0637
zwe [z] z ـظ ـظـ ظـ ظ Z z U+0638
ayn [ɑ] ā ـع ـعـ عـ ع Ā ā U+0639
ğayn [ɣ] ğ ـغ ـغـ غـ غ Ğ ğ U+063A
fe [f] f ـف ـفـ فـ ف F f U+0641
qāp [q] / [k] q ـق ـقـ قـ ق Q q U+0642
kāp [k] k ـک ـکـ کـ ک K k U+06A9
gāp [ɡ] g ـګ ـګـ ګـ ګ G g U+06AB
lām [l] l ـل ـلـ لـ ل L l U+0644
mim [m] m ـم ـمـ مـ م M m U+0645
nun [n] n ـن ـنـ نـ ن N n U+0646
ṇun [ɳ] ـڼ ـڼـ ڼـ ڼ Ṇ ṇ U+06BC
nūn ğunna [ ̃] ̃

(over vowel)

ں ـنـ نـ ں N n U+06BA
wāw [w], [u], [o] w, u, o ـو ـو و و W w, U u, O o U+0648
he [h], [a] h, a ـه ـهـ هـ ه H h, A a U+0647
kajīra he [ə] ə ـۀ ۀ Ə ə U+06C0
ye [j], [i] y, i ـي ـيـ يـ ي Y y, I i U+064A
ye [e] e ـې ـېـ ېـ ې E e U+06D0
ye [ai], [j] ay, y ـی ـ ـ ی Ay ay, Y y U+06CC
ye [əi] əi ـئ ـئـ ئـ ئ Əi əi, Y y U+0626

Ресурси[уреди | уреди извор]

Поврзано[уреди | уреди извор]

Наводи[уреди | уреди извор]

  1. Lewis, M. Paul, Gary F. Simons, & Charles D. Fennig, уред. (2015). Ethnologue: Languages of the World (18th. изд.). Dallas, Texas: SIL International.CS1-одржување: повеќе имиња: список на уредници (link)
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 "Dying Languages; Special Focus on Ormuri".
  3. 3,0 3,1 Endangered Languages Project
  4. Ethnologue
  5. 5,0 5,1 5,2 V.A., Efimov (2011) [1986 original Russian edition]. The Ormuri Language in Past and Present. Преведено од Baart, Joan L.G. Islamabad: Forum for Language Initiatives. ISBN 978-969-9437-02-1.
  6. Scott, D. A. (1984). „Zoroastrian Traces along the Upper Amu Darya (Oxus)“. Journal of the Royal Asiatic Society of Great Britain and Ireland. 116 (2): 217–228. doi:10.1017/S0035869X00163567. JSTOR 25211708.
  7. „Pashto Academy Peshawar :: پښتو اکېډمي پېښور“. khyber.org. Архивирано од изворникот на 2022-11-22. Посетено на 22 ноември 2022.
  8. 8,0 8,1 Daniel G. Hallberg (1992) Pashto, Waneci, Ormuri (Sociolinguistic Survey of Northern Pakistan, 4). National Institute of Pakistani Studies, 176 pp. ISBN 969-8023-14-3.

Надворешни врски[уреди | уреди извор]