Фински Роми

Од Википедија — слободната енциклопедија
Фински Роми
Подрачја со значајно население
 Финска13.000[1]
 Шведска4.500[2]
Јазици
Фински, шведски и фински ромски
Вероисповед
Лутеранство и пентекостално христијанство
Сродни народи
Роми

Фински Роми (ромски: Kàlo; шведски: Kalé; фински: Kaale, исто така Suomen romanit — „фински Роми“, или Mustalainen — буквално „Цигани“, често се смета за навредлив) — група Роми што живеат првенствено во Финска и Шведска. Нивни главни јазици се финскиот, шведскиот и финскиот ромски. Кало/Кале е заедничко име за чергарите во Финска, Англија и Шпанија.[3]

Историја[уреди | уреди извор]

Три Фински Ромки во 1930-тите

Изворните фински Роми биле чергари кои дошле во Финска преку Шведска откако биле присилно иселени од Шведска во 17 век. Предците на финските, шведските и норвешките Роми се англиските и шкотските Роми, кои биле прогонети од кралствата Шкотска и Англија.[4][5] Во 1637 година, сите ромски групи биле прогласени за одметници кои можеле да бидат обесени без судење. Оваа практика била прекината во 1748 година.[6] Кога Финска прогласила независност во 1917 година, сите Роми добиле целосно државјанство и права. За време на Зимската војна и Продолжената војна, околу илјада Роми служеле во финската војска.[7]

Култура[уреди | уреди извор]

Облека[уреди | уреди извор]

Традиционалната женска облека на финските Ромки потекнува од традиционалната облека што ја носат етничките Финкинки. До почетокот на 20 век, Ромките и Финкинките се облекувале слично, во блузи, долги здолништа и престилки на половината.[8] Со текот на времето и со зголемениот стандард, облеката на Ромките постојано сè повеќе е украсена. Облеката се одликува со тешко црно кадифено здолниште кое се носи релативно високо на половината, поткрепено со баласт и надуена блуза, често со истакнати набори и тантели, изработена од украсена ткаенина како што се светки или метален сјај.

Музика[уреди | уреди извор]

Таисто Тами во 1960 година

Музиката е главен дел од културата на финските Кале, секојдневната забава и домашниот живот. Во Финска, Кале се познати особено по нивниот придонес во финското танго и шлагерската музика. Мажите од Кале се витален дел од сцената на Шлагер од почетокот на популарноста на жанрот во Финска по Втората светска војна. Отпрвин, Кале пејачите се соочиле со непосредна дискриминација, а на пример им беше забрането да настапуваат во одредени установи или на принцип или следејќи го недоличното однесување на публиката на Кале. Таисто Тами и Маркус Алан биле двајцата најважни изведувачи на почетокот. Обајцата усвоиле уметнички псевдоними за да го намалат вниманието на нивната етничка припадност.[9]

Согледани проблеми на Кале во Финска[уреди | уреди извор]

Социоекономска состојба[уреди | уреди извор]

Кале традиционално биле занаетчии, но во модерните времиња занаетите изгубиле од важност, што довело до значителен пораст на невработеноста во групата.[10] Во трудот објавен од Министерството за труд се наведува дека „Според материјалот од регистарот на клиенти на администрацијата за труд, 70% од Ромите кои бараат работа имале основно или ниско средно образование“. Според истиот труд: „Образованието е задолжително во Финска и оваа обврска важи подеднакво за Ромите како и за другите граѓани, но напуштањето на основното образование сè уште е вообичаено кај младите Роми, додека кај редовната популација тоа е исклучително невообичаено“. [11]

Насилство и криминал[уреди | уреди извор]

Во 2007 година, полицаецот и боксер Рику Лумберг (од ромско потекло) напишал отворено писмо до својот народ, барајќи крај на „варварската традиција на крвна одмазда“ во заедницата.[12] Ромската уметница Киба Лумберг го кажа следново за културата во која пораснала: „Крвната одмазда и насилството што постои во ромската култура не може да се расправа во Финска. Не можеме да прифатиме дека некои групи се кријат за културата за да ги правдаат нарушувањта на човековите права и слободата на говорот“, и „проблемот е во тоа што кога Циганот ќе се осмели јавно да зборува за негативните работи што се случуваат во нивното племе, тие се соочуваат со смртни закани. Ако бело лице ја отвори устата, тие се обвинети на расизам“.[13]

Финското Министерство за правда укажало дека во 2005 година, лицата со ромско потекло (кои сочинуваат помалку од 0,2% од вкупното население на Финска) извршиле 18% од разрешените улични грабежи во Финска. За споредба, малку поголемата сомалиска популација (14.769 наспроти околу 10.000) е одговорна за 12%, додека етничките Финци се одговорни за близу 51%.[14] Според извештајот од 2003 година на Финското поправно одделение, во финскиот затворски систем имало околу 120–140 Роми. Извештајот ги разгледува начините за борба против институционалниот расизам и дискриминација во затворскиот систем, како и начините за подобрување на рехабилитацијата на затворениците Роми преку, на пример, образовни програми и подобра соработка со ромската заедница во целина.[15]

Фински Роми во Шведска[уреди | уреди извор]

Од 1950-тите, Финските Роми се преселиле во Шведска, главно поради подобрите можности за работа и помалата дискриминација.[16] Во Шведска живеат околу 4.500 Фински Роми. Тие се единствената ромска група во Шведска која ја носи нивната традиционална облека. Во Шведска на Финските Роми им е полесно да добијат работа и стан поради повеќе шведски звучни презимиња, како и долгата традиција на мултикултурализам во Шведска.[17]

Познати луѓе со Кале потекло[уреди | уреди извор]

Поврзано[уреди | уреди извор]

Наводи[уреди | уреди извор]

  1. „Julkaisut“. Sosiaali- ja terveysministeriö.
  2. „Suomen romanit ovat yli 4 000 ihmisen tuplavähemmistö Ruotsissa: "Suomi on meidänkin maamme". www.iltalehti.fi. Посетено на 12 December 2023.
  3. „Factsheet. Kaale in Finland“. rm.coe.int. Посетено на 12 December 2023.
  4. „Romani, Kalo Finnish“. Посетено на 12 December 2023.
  5. Eltzler.
  6. „Finnish Romani“ (PDF). spraakdata.gu.se.
  7. „Mansetori.fi“. mansetori.fi.
  8. „Tie romanien elämään“ (фински). Suomen käsityön museo. Архивирано од изворникот на 2016-03-05. Посетено на 2024-04-09.
  9. „Music of the Finnish Romani: roaming and singing“. FMQ. 21 August 2017. Посетено на 12 December 2023.
  10. „Romanit Suomessa Suomen Romanifoorumi“. Архивирано од изворникот на 2011-07-20. Посетено на 2010-03-22.
  11. „Heikko koulutus pitää romanit poissa työelämästä“ [Low level of education keeps Romani out of employment]. Keskisuomalainen (фински). 11 September 2008. Архивирано од изворникот на 16 July 2011. Посетено на 29 May 2010.
  12. Lumberg, Riku (19 August 2007). „Riku Lumbergin avoin kirje romaniyhteisölle“ [Riku Lumberg's open letter to the Romani community]. Helsingin Sanomat (фински). Helsinki. Посетено на 1 November 2009.
  13. Varpula, Sari (16 August 2007). „Taiteilija Kiba Lumberg: Sieluni ei mahdu mustalaishameeseen“. Sana (фински). Helsinki. Архивирано од изворникот на March 23, 2008. Посетено на 1 November 2009.
  14. Lehti, Martti (14 February 2008). Ryöstörikoskatsaus 2007 [Robbery Crime Report 2007] (PDF). OPTL:n tutkimustiedonantoja 83 (фински). Helsinki: Oikeuspoliittinen tutkimuslaitos. стр. 36–7. ISBN 978-951-704-350-2. Архивирано од изворникот (PDF) на 2011-07-20. Посетено на 21 February 2010.
  15. Romanien asema ja olosuhteet vankiloissa sekä yhdyskuntaseuraamusten suorittajina: Työryhmän raportti [On the status of the Roma and the conditions of prisons and community penalties performed: Task Force Report] (PDF). Rikosseuraamusviraston monisteita 2/2003 (фински). Helsinki: Rikosseuraamusvirastolle. 20 January 2003. Архивирано од изворникот (PDF) на 2011-07-27. Посетено на 21 February 2010.
  16. „2. Romer i Sverige“.
  17. „Tuhannet Suomen romanit löysivät pysyvän kodin Ruotsista – monien mielestä elämä on parempaa Pohjanlahden takana“.
  18. Rantala, Risto, уред. (1998). Kuka kukin on: Henkilötietoja nykypolven suomalaisista 1998 (фински). Helsinki: Otava. стр. 18. ISBN 951-1-14344-1.