Ромска дијаспора

Од Википедија — слободната енциклопедија
Земји со значително ромско население според неслужбени проценки.
  + 1,000,000
  + 100,000
  + 10,000

Ромите имаат неколку различни населенија, од кои најголеми се типичните Роми и ибериските Кале или Кало, кои стигнале до Анадолија и на Балканот на почетокот на 12 век, од преселбата надвор од Индискиот потконтинент, почнувајќи од околу 1 век - 2 век н.е.[1][2] Тие се населиле во областите на денешна Турција, Грција, Србија, Романија, Хрватска, Молдавија, Бугарија, Македонија, Унгарија, Албанија, Косово, Босна и Херцеговина, Чешка, Словенија и Словачка, по редослед на обемот, и Шпанија. Од Балканот, тие се преселиле низ Европа, а во деветнаесеттиот и подоцнежниот век во Америка. Ромското население во Соединетите Држави се проценува на повеќе од еден милион.[3]

Не постои службена или доверлива бројка на ромско население ширум светот.[4] Многу Роми одбиваат да го регистрираат својот етнички идентитет на службените пописи поради страв од дискриминација.[5] Други се потомци на мешаните бракови со месното население и повеќе не се идентификуваат само како мешани Роми, или воопшто не се идентификуваат како Роми.

Од почетокот на 2000-тите, се проценува дека 4 до 9 милиони Роми живееле во Европа и Мала Азија,[6] иако некои ромски организации проценуваат дека бројките достигнуваат и до 14 милиони.[7] Значително ромско население има на Балканскиот Полуостров, во некои средноевропски држави, во Шпанија, Франција, Русија и Украина. Вкупниот број на Роми кои живеат надвор од Европа е првенствено на Блискиот Исток и Северна Африка и во Америка, и се проценува  вкупно повеќе од два милиони. Некои земји не собираат податоци по етничка припадност.

Ромите се идентификуваат како различни етникуми делумно засновани на територијални, верски, културни и дијалектни разлики и самоозначување. Главните гранки се:[8][9][10][11]

  1. Ромите, концентрирани во Средна и Источна Европа и Италија, тие се преселиле (најчесто од 19 век наваму) во остатокот од Европа, како и во Америка;
  2. Ибериските Кале, најмногу во Шпанија (види Роми во Шпанија), но исто така и во Португалија (види Роми во Португалија ), Јужна Франција и Латинска Америка;
  3. Финскиот Кале, во Финска, заедници постојат и во Шведска;
  4. Велшки Кале, во Велс, конкретно во северозападниот дел на земјата во областите што зборуваат велшки;
  5. Романичал, во Англија. Заедниците постојат и во САД, Канада, Австралија, Нов Зеланд, Јужна Африка, Североисточен Велс, Јужен Велс и во шкотските граници
  6. Синти, во германското говорно подрачје на Европа и некои соседни земји;
  7. Мануши, во областите на Европа во кои се зборува француски (на француски: Manouche); и
  8. Романисел (Romanisæl), во Шведска и Норвешка. Ромско-шведското население претежно се наоѓа во јужните делови на земјата.
  9. Шкотските цигани од низините исто така се сметаат за ромска група (барем од англиските романичал и велшките Кале) иако тие се теоретизираат дека се спој помеѓу Ромите и домашната патничка група. Нивниот јазик претежно потекнува од ромскиот.
  10. Муслимански Роми, Хорахане, Романлар (Роми на турски) во Турција и на Балканот
  11. Цигани од Блискиот Исток[12]

Ромите имаат дополнителни внатрешни разлики, со групи идентификувани како Башалде; Чурари; Лори; Унгарица; Ловари (Ловара) од Унгарија; Мачваја од Србија; Ромунгро од Унгарија и соседните земји од Карпатите; Ерлиди (исто така Јерли или Арли); Хорахаи (Хорахане) од Грција/Турција; Бојаш (Лингурари, Лудар, Лудари, Рудари или Златари) од романскиот/молдавскиот збор рудари; Урсари од романскиот/молдавскиот обучувачи за мечки/мечкари; Аргинтари од среброковачи; Аурари од златари; Флорари од цвеќари; и Лаутари од пејачи.

Население по земја[уреди | уреди извор]

Ова е табела на Роми по земја. Списокот ги вклучува Домците, кои често се претставувани како „цигани“.

Службениот број на Роми е оспорен во многу земји; некои не собираат податоци по етничка припадност; во други, поединците Роми може да одбијат да го регистрираат својот етнички идентитет поради страв од дискриминација,[13] или се асимилирале и не се идентификуваат исклучиво како Роми. Во некои случаи, владите се советуваат со ромски организации за податоци.

Држава Регион Население Потгрупи
Албанија Јужна Европа, Балкан &100000000000000083010008,301 (0.3%) (службен попис од 2011)[14] Габел (влашкоромски), Јевги
Алжир Северна Африка &1000000000000004000000040,000 Кале, Хорахане
Ангола Јужна Африка &1000000000000001600000016,000 Кале (од Португалија)
Аргентина Јужна Америка &10000000000000300000000300,000 Калдераши, Бојаши, Кале
Австралија Океанија &100000000000000050000005,000+[15] Романичал, Бојаши
Австрија Средна Европа &1000000000000002000000020,000–50,000[16][17] Бургенландски Роми, Синти, Ловари, Арлии од Македонија, Калдераши од Србија, Гурбети од Србија и Македонија
Азербејџан Источна Европа/Западна Азија &100000000000000020000002,000[18] Garachi[19]
Белорусија Источна Европа &1000000000000001000000010,000 (пописни податоци)

или 50,000–60,000

(проценети податоци)[20][21]
Руски Роми (Халадитка Роми), Полски Роми, Литовски Роми од Литванија, Лотфитка Роми, Серви, Калдераши
Белгија Западна Европа &1000000000000001000000010,000–15,000[16] Ромунгро
Босна и Херцеговина Јужна Европа, Балкан 12,000[22]/ 58,000[23]
Бразил Јужна Америка &10000000000000678000000678,000–1,000,000 Кале, Калдераши, Мачваја, Хорахане, Бојаши
Бугарија Јужна Европа, Балкан &10000000000000370908000370,908 (службен попис)

до 600,000[24]
Јерли, Гурбети, Калдераши, Бојаши, Урсари
Канада Северна Америка &1000000000000008000000080,000[25] Калдераши, Романичал
Чиле Јужна Америка &1000000000000001500000015,000–20,000 Хорахане
НР Кина Средна Азија/Источна Азија &100000000000000090000009,000 Влашки Роми (Калдераши, Ловари, Потковари)
Колумбија Јужна Америка &100000000000000048499994,850[26][27] Калдераши
Хрватска Јужна Европа, Балкан &100000000000000025000002,500 (пописни резултати)[28]

Проценето:3,000[29]
Ловари, Бојаши
Кипар Западна Азија &100000000000000012500001,250 (проценето)[30] Калдераши, Гурбети/Курбети, Мантиди
Данска Средна Европа &100000000000000015000001,500–2,000[16]
Еквадор Јужна Америка &100000000000000020000002,000 Калдераши
Естонија Северна Европа &10000000000000456000000456[31]
Финска Северна Европа &1000000000000001000000010,000+[32][33] Кале
Египет Северна Африка &100000000000000022999992,300,000[се бара извор] Наварци, Домци
Франција Западна Европа &10000000000000500000000500,000 (службена проценка)

1,200,000–1,300,000 (неслужбена проценка)[34][35]
Мануши, Калдераши, Ловари, Синти
Германија Средна Европа &10000000000000500000000500,000[36] повеќето Синти, но и балкански Роми, влашки Роми
Грузија Источна Европа/Западна Азија &10000000000000500000000500+[37] Роми, Домци, Ломци/Боша
Грција Јужна Европа, Балкан &10000000000000200000000200,000

or 300,000[38]
Ерлиди, Хорахане
Унгарија Средна Европа &10000000000000205984000205,984 (попис);[39]

394,000–1,000,000 (проценето)[40][41][42]
Ромунгро, Бојаши, Ловари
Иран Западна Азија &10000000000000760000000760,000[43] Домарци, Коели, Гурбети, Наварци, Заргарци
Ирак Asia &1000000000000002300000023,000 Наварци, Кавлија, Калдераши, Хорахане[се бара извор]
Ирска Западна Европа &100000000000000030000003,000[44]
Италија Јужна Европа &1000000000000009000000090,000–180,000[16] + 152,000 нелегални Роми во 700 кампови[45] Синти, Урсари, Калдераши, Хорахане
Казахстан Средна Азија &100000000000000070000007,000[46] Руски Роми, Љули, Синти[47]
Латвија Северна Европа &100000000000000084819998,482 (проц. од 2012 година)[48] или 13,000–15,000 Лофитка Роми (во истотот Балтичкоромско дијалектно семејство како и полските Роми и руските Роми)
Либан Западна Азија &1000000000000001200000012,000Наварци, Домци
Либија Северна Африка &1000000000000004000000040,000 Наварци, Домци
Литванија Северна Европа &100000000000000030000003,000–4,000[16]
Луксембург Западна Европа &10000000000000100000000100–150[16]
Македонија Јужна Европа, Балкан &1000000000000005387899953,879 Роми and 3,843 балкански Ѓуптини

to 260,000[49]
Јерли, Гурбети, Чергари, Ѓупци
Мексико Северна Америка, Средна Америка &1000000000000001600000016,000 Кале, Бојаши, Мачваја, Ловари, Шпански Роми, Калдераши[50]
Молдавија Источна Европа &1000000000000001290000012,900 (попис) до 20,000–25,000[16] or

150,000[51][52]
Русурја, Урсари, Калдераши
Црна Гора Јужна Европа, Балкан &100000000000000026010002,601

to 20,000,[53]

дополнително 8,000 регистрирани ромски бегалци од Косово, вкупната бројка на внатрешно раселени косовски Роми во Црна Горна е двојно поголема.[53]
Мароко Северна Африка &1000000000000005000000050,000 Наварци, Домци, Кале, Шпански Роми, Калдераши, Бојаши
Холандија Западна Европа &1000000000000003500000035,000–40,000[16]
Норвешка Северна Европа &100000000000000065000006,500 or more[54] Норвешки и шведски Патувачи (Романоар, Таврингер), Влашки Роми[55]
Перу Јужна Америка &100000000000000084000008,400[dubious ][56] Калдераши, Кало
Полска Средна Европа &1000000000000001500000015,000–60,000[57][58] Полски Роми
Португалија Јужна Европа &1000000000000004000000040,000[16][59]
Романија Јужна/Средна Европа &10000000000000621572999621,573 (попис од 2011 година)

850,000 (проценето)[60]
Калдераши, Урсари, Ловари, Влашки Роми, Ромунгро
Русија Источна Европа &10000000000000182765999182,766 (попис од 2002 година)
или
450,000–1,000,000 (проценето)[52][61]
Руски Роми (со потекло од полските Роми од денешна Полска), Калдераши (од денешна Молдавија), Серви (од денешна Украина и Балканот), Урсари (од денешна Бугарија) Ловари, Влашки Роми (од Влашка).[се бара извор]
Србија Јужна Европа, Балкан &10000000000000147604000147,604 (попис од 2011 година)
или 400,000–800,000 (проценето)[53][62]
Главни потгрупи се турски Цигани, Бели Цигани, Влашки Цигани, Унгарски Цигани.[63]
Словачка Средна Европа &1000000000000009250000092,500 или 550,000[64][65][66][67][68] Ромунгро
Словенија Средна / Јужна Европа, Балкан &100000000000000032460003,246–10,000[16][69]
Јужна Африка Јужна Африка &100000000000000079000007,900[70] Романичал
Шпанија Јужна Европа &100000000000000010000001,000,000 (службена проценка)[71]
600,000–800,000[72]>
или 1,500,000[73]
Шпански Роми, Калдераши, Бојаши
Судан Северна Африка &1000000000000005000000050,000 Наварци, Домци
Шведска Северна Европа &1000000000000003000000030,000–65,000[74] Шведски Патувачи (ТАврингер), Влашки Роми (Калдераши, Ловари), Кало (фински Роми)
Швајцарија Средна Европа &1000000000000003000000030,000–35,000[16]
Сирија Западна Азија &1000000000000004600000046,000 Наварци, Домци
Тунис Северна Африка &1000000000000002000000020,000 Наварци, Домци
Турција Јужна Европа, Балкан; Западна Азија, Мала Азија &1000000000000003500000035,000[75] до 5,000,000[76] Боша, други ромски групи
Украина Источна Европа &1000000000000004758700047,587 (попис од 2001 година)
или 400,000 (проценето)[77]
Калдераши, Руски Роми (северна Украина), Серви (Срби, јужна и средна Украина, од денешна Србија), Ловари (средна Украина), Келмиши, Кримци (во Крим), Српски Роми (во Задкарпатија од Словачка), Унгарски Роми (во Задкарпатија од Унгарија)[78]
Обединетото Кралство Западна Европа &1000000000000004400000044,000–94,000+[15][79] Неодреден број на ромски иселеници од Источна Европа (помеѓу нив во 2004 година биле 4,100 Влашки Роми)[26]
и дополнителни 200,000 скорешни доселеници[80]
Романичал, Велшки Кале
Соединетите Држави Северна Америка &100000000000000010000001,000,000 (проценки на ромски организации)
Уругвај Јужна Америка &100000000000000020000002,000–5,000

Средна и Источна Европа[уреди | уреди извор]

Влашки постер од 1852 година кој рекламира аукција на ромски робови.

Значителен дел од Ромите во светот живеат во Средна и Источна Европа. Меѓутоа, во некои случаи - особено кланот Калдераш во Романија, кој работи како традиционалните казанџии напредувале. Некои ромски семејства избираат да се преселат во Западна Европа. Многу од поранешните комунистички земји како Чешка, Словачка, Романија, Унгарија и Бугарија влегле во Европската унија, а слободното патување станало дозволено. Во текот на 1970-тите и 1980-тите, многу Роми од поранешна Југославија мигпреселиле рирале во други европски земји, особено АвсСРЗападна Германија и Шведска.

Албанија[уреди | уреди извор]

Ромите живеат во Албанија повеќе од 600 години. Тие пристигнале од Азија непосредно пред Османлиите во средината на XV век. Тргнале од Индија, патувале кон Персија, Сирија, Ирак и преку Ерменија во западните римски територии, па преку Балканот во Европа. Се проценува дека во Албанија живеат 1.300-120.000 Роми.[81]

Бугарија[уреди | уреди извор]

Ромите ја сочинуваат третата по големина народност (по Бугарите и Турците) во Бугарија. Како и во Македонија, тие се нарекувани Цигани или Роми. Според пописот од 2001 година, во Бугарија имало 370.908 Роми, што е еднакво на 4,7% од вкупното население на земјата.[82]

Грција[уреди | уреди извор]

Ромите во Грција се нарекуваат Арлии (Арлије) или Ерлиди (Ерлидес). Бројот на Роми во Грција во моментов се проценува на меѓу 200.000 и 350.000 луѓе.[38]

Унгарија[уреди | уреди извор]

На пописот во 2011 година, 315.583 луѓе се изјасниле како Роми.[83] Различни проценки покажуваат дека бројот на Роми е помеѓу 500.000 и 1.000.000 луѓе, или 8–10% од населението на Унгарија.[84][85]

Ромски чергари, ок. 1857 година.

Романија[уреди | уреди извор]

Има значително малцинство Роми во Романија, познато како Цигани (Ţigani) на романски и, неодамна, како Роми (Rromi), од 621.573 луѓе или 3,3% од вкупното население (попис од 2011 година). Постојат различни владини и невладини програми за интеграција и социјален напредок, вклучувајќи го Центарот за политики на Фондацијата за Роми и малцинства, Националната агенција за Ромите и учеството на Романија во Декадата за вклучување на Ромите. Во овие програми учествуваат Албанија, Босна и Херцеговина, Бугарија, Хрватска, Чешка, Унгарија, Македонија, Црна Гора, Романија, Србија, Словачка и Шпанија. Како службено признаено етничко малцинство, ромскиот народ има и загарантирана застапеност во Собранието.

Молдавија[уреди | уреди извор]

Голема ромска заедница со православна христијанска вероисповед се Кошничарите во Глодени, таму предците некогаш дошле од територијата на денешна Србија, се населиле во Глодени во времето на династијата Телеки.[86]

Русија[уреди | уреди извор]

Ромско семејство патувајќи (отпечаток од 1837 година).
Роми од Ивановската област.

На руски, Ромите се нарекуваат Цигане. Најголемата етничка група на општата група Роми во Русија се Руските Роми. Тие се и најголемата група во Белорусија. Тие се приврзаници на Руската православна црква.

Тие дошле во Русија во 18 век од територијата на денешна Полска, а нивниот јазик вклучува полски, германски и руски зборови.

Руските Роми биле номадски трговци на коњи и пејачи. Тие патувале во текот на летото и престојувале во куќите на руските селани во текот на зимата. Сместувањето го плаќале со пари или со работата на нивните коњи.

Во 1812 година, кога Наполеон I ја нападнал Русија, ромската дијаспора од Москва и Санкт Петербург дала големи суми пари и добри коњи за руската војска. Многу млади Роми учествувале во војната како улани.

На крајот на 19 век, рускиот Ром Николај Шишкин создал ромска театарска трупа. Една од нејзините драми била на ромски јазик.

За време на Втората светска војна, некои руски Роми влегле во војската, со повик и како доброволци. Тие учествувале во војната како војници, офицери, пешадија, тенкисти, артилери, авијатичари, возачи, парамедицински работници и лекари. Партизани биле и некои тинејџери, старци и возрасни мажи. Ромски глумци, пејачи, музичари, танчери (најчесто жени) настапувале за војниците во првата линија и во болниците. Огромен број Роми, вклучително и многу руски Роми, загинале или биле убиени на територии окупирани од непријателот, во битки и во блокадата на Ленинград.

По Втората светска војна, музиката на руските Роми станала многу популарна. Театарот Ромен, ромските пејачи и ансамбли напредувале. Сите Роми кои живееле во СССР почнаа да ја перќаатципираат руската ромска култура како основна ромска култура.

Словенија[уреди | уреди извор]

Се проценува дека во Словенија живеат меѓу 10.000 и 12.000 Роми.[87]

Западна Европа[уреди | уреди извор]

Белгија[уреди | уреди извор]

Во Белгија има околу 30.000 Роми. Приближно една третина од нив се опишани како патници, Роми или Мануши/Синти.[88][89]

Шпанија[уреди | уреди извор]

Ромка од Шпанија.

Ромите во Шпанија се општо познати како Хитанос (Gitanos) и се насочуваат да зборуваат Калски/Кало, еден вид андалусиски шпански со голем број ромски заемки.[90] Проценките за населението на шпанските Роми се движат помеѓу 600.000 и 1.500.000, а шпанската влада проценува помеѓу 650.000 и 700.000.[91] Получергарските Квинки се сметаат себеси за одвоени од Циганите.

Португалија[уреди | уреди извор]

Ромите во Португалија се познати како Сиганос (Ciganos), а нивното присуство датира од втората половина на 15 век. Рано, поради нивната социо-културна разлика и чергарскиот стил на живеење, Циганите биле предмет на жестока дискриминација и прогон.[92]

Бројот на Ромите во Португалија е тешко да се процени, бидејќи нема службена статистика за расни или етнички категории. Според податоците од Европската комисија на Советот на Европа против расизам и нетолеранција[93] има околу 40.000 до 50.000 распространети низ целата земја.[94] Според португалскиот огранок на Амнести интернешенал, има околу 30.000 до 50.000.[95]

Поврзано[уреди | уреди извор]

Наводи[уреди | уреди извор]

  1. Mendizabal, Isabel (2012). „Reconstructing the Population History of European Romani from Genome-wide Data“. Current Biology. 22 (24): 2342–2349. doi:10.1016/j.cub.2012.10.039. PMID 23219723.
  2. "Genomic Study Traces Roma to Northern India", The New York Times, 10 декември 2012.
  3. Quote: "Today, estimates put the number of Roma in the U.S. at about one million."
  4. "European effort spotlights plight of the Roma", USA Today, 1 February 2005
  5. Chiriac, Marian (29 September 2004). „It Now Suits the EU to Help the Roma“. Other-News.info. Архивирано од изворникот на 2011-08-23. Посетено на 2022-04-02.
  6. 3.8 million according to Pan and Pfeil, National Minorities in Europe (2004), ISBN 978-3-7003-1443-1, p. 27f.; 9.1 million in the high estimate of Liégois, Jean-Pierre (2007).
  7. „Roma Travellers Statistics“. Архивирано од изворникот на 2009-10-06. Посетено на 2022-04-02.CS1-одржување: бот: непознат статус на изворната URL (link), Совет на Европа, збирка на проценки на населенија.
  8. Hancock, Ian, 2001, Ame sam e rromane džene / We are the Romani People, The Open Society Institute, New York, page 2
  9. Matras, Yaron, Romani: A linguistic introduction, Cambridge University Press, 2002, p. 5
  10. „Names of the Romani People“. Desicritics.org. Архивирано од изворникот на 7 мај 2008. Посетено на 2 април 2022.
  11. N. Bessonov, N. Demeter "Ethnic groups of Gypsies" Архивирано на {{{2}}}., Zigane website, Russia
  12. „Middle East Gypsies“. Middleastgypsies.com.
  13. „It Now Suits the EU to Help the Roma“. Other-news.info. Архивирано од изворникот на 2011-08-23. Посетено на 18 July 2017.
  14. [1][мртва врска][мртва врска]
  15. 15,0 15,1 „Angloromani“. Ethnologue.com. Посетено на 2 април 2022.
  16. 16,00 16,01 16,02 16,03 16,04 16,05 16,06 16,07 16,08 16,09 16,10 Jean-Pierre Liégeois, Roma, Tsiganes, Voyageurs, p.34, Conseil de l'Europe, 1994
  17. Mikel, Hubert (1 мај 2008). „Das Österreichische Volksgruppenzentrum“. Europäisches Journal für Minderheitenfragen. 1 (2): 131–133. doi:10.1007/s12241-008-0015-y.
  18. (руски) Our Roma Neighbours Архивирано на 10 април 2022 г. by Kamal Ali.
  19. Marushiakova, Elena; Popov, Vesselin (13 октомври 2016). GYPSIES IN CENTRAL ASIA AND THE CAUCASUS. ISBN 9783319410562. Посетено на 2 април 2021.
  20. „POPULATION CENSUS' 1999“. Belstat.gov.by. Архивирано од изворникот на 3 декември 2008. Посетено на 2 април 2022.
  21. „From 50,000 to 60,000 Gypsies currently live in Belarus, mostly in the provinces of Homel (Gomel) and Mahilau (Mogilyov), and especially in the towns and cities of Bobruisk, Zhlobin, Gomel, Kalinkovichi, Zhitkovichi, Mogilyov, Vitebsk, Minsk, and Turov“. Архивирано од изворникот на 22 April 2001. Посетено на November 10, 2021.
  22. Попис од 2013 година
  23. просечна проценка на Советот на Европа
  24. According to the last official census in 2001 370,908 Bulgarian citizens define their identity as Roma (official results here). 313,000 self-declared in 1992 census (Elena Marushiakova and Vesselin Popov, The Gypsies of Bulgaria: Problems of the Multicultural Museum Exhibition (1995), cited in „Patrin Web Journal“. Архивирано од изворникот на 26 October 2009. Посетено на 8 December 2010.
  25. „Архивиран примерок“ (PDF). Архивирано од изворникот (PDF) на 14 јуни 2007. Посетено на 2 април 2022.
  26. 26,0 26,1 „Romani, Vlax“. Ethnologue.com. Посетено на 2 април 2022.
  27. „La visibilización estadística de los grupos étnicos colombianos“ (PDF). Dane.gov.co. Посетено на 2 април 2022.
  28. Central Bureau of Statistics of Republic of Croatia. „Census 2001, Population by Ethnicity, by Towns/Municipalities“. Посетено на 2 април 2022.
  29. „Архивиран примерок“ (PDF). Архивирано од изворникот (PDF) на 7 октомври 2006. Посетено на 2 април 2022.
  30. „Roma integration in Cyprus“. 14 January 2019. Архивирано од изворникот на 14 јануари 2019. Посетено на 2 април 2022.
  31. „ENUMERATED PERMANENT RESIDENTS BY ETHNIC NATIONALITY AND SEX, 31 DECEMBER 2011“. pub.stat.ee. Посетено на 2 април 2022.
  32. „National Minorities of Finland, The Roma – Virtual Finland“. Архивирано од изворникот на 19 февруари 2008. Посетено на 2 април 2022.
  33. „Edu.fi – Opettajan verkkopalvelu“. Edu.fi. Архивирано од изворникот на 2017-08-30. Посетено на 2 април 2022.
  34. „Архивиран примерок“. Архивирано од изворникот на 15 август 2009. Посетено на 2 април 2022.
  35. „Full Report by the European Roma Rights Centre“ (PDF). Errc.org. Архивирано од изворникот (PDF) на 10 април 2010. Посетено на 2 април 2022.
  36. „Germany“. Ethnologue.com. Посетено на 2 април 2022.
  37. „Ethnic Groups of Georgia: Censuses 1926 – 2002“ (PDF). Ecmicaucasas.org. Архивирано од изворникот (PDF) на 2015-11-22. Посетено на 2 април 2022.
  38. 38,0 38,1 200,000, според грчките власти („Архивиран примерок“. Архивирано од изворникот на 14 септември 2007. Посетено на 2 април 2022.
  39. „Központi Statisztikai Hivatal“. Nepszamlalas.hu. Архивирано од изворникот на 2011-04-14. Посетено на 2 април 2022.
  40. „Hablicsek László: A magyarországi cigányság demográfiája“ (PDF). Romaweb.hu. Архивирано од изворникот (PDF) на 28 мај2008. Посетено на 2 април 2022. Проверете ги датумските вредности во: |archive-date= (help)
  41. Kimmelman, Michael (6 февруари 2008). „Roma – Hungary – Art“. The New York Times. Посетено на 2 април 2022.
  42. Woodard, Colin (13 февруари 2008). „Hungary's anti-Roma militia grows“. The Christian Science Monitor. Посетено на 2 април 2022.
  43. „Romani, Domari in Iran“. Joshuaproject.net. Посетено на 2 април 2022.
  44. „Report in Roma Educational Needs in Ireland“ (PDF). Paveepoint.ie. Архивирано од изворникот (PDF) на 5 ноември 2013. Посетено на 2 април 2022.
  45. „The Times & The Sunday Times“. The Times. Посетено на 2 април 2022.
  46. „Sinte Romani in Kazakhstan“. Joshua Project. Посетено на 2 април 2022.
  47. „Romani, Sinte“. Ethnologue.com. Посетено на 2 април 2022.
  48. „Pilsonības un migrācijas lietu pārvalde – Kļūda 404“ (PDF). Pmlp.gov.lv. Архивирано од изворникот (PDF) на 2017-08-30. Посетено на 2 април 2022.
  49. „2002 census: UNDP's Regional Bureau for Europe]“ (PDF). Romnews.com. Посетено на 30 August 2017.
  50. „Como Entender el Concepto de Segmento de Mercado“. Архивирано од изворникот на 21 јануари 2008. Посетено на 2 април 2022.
  51. „Teamromany – Roma in Moldova“. Teamromany.com. Архивирано од изворникот на 4 јуни 2009. Посетено на 2 април 2022.
  52. 52,0 52,1 „Roma and Travellers“. Coe.int. Посетено на 2 април 2022.
  53. 53,0 53,1 53,2 „UNDP's Regional Bureau for Europe“ (PDF). Europeancis.undp.org. Архивирано од изворникот (PDF) на 7 октомври 2006. Посетено на 2 април 2022.
  54. „Norway“. Ethnologue.com. Посетено на 30 August 2017.
  55. „RADOC“. radoc.net.
  56. „Country: Peru“. Joshuaproject.net. Посетено на 2 април 2022.
  57. „Poland – Gypsies“. Countrystudies.us. Посетено на 2 април 2022.
  58. „UNHCR – Document Not Found“. Архивирано од изворникот на 8 октомври 2012. Посетено на 2 април 2022.
  59. „Portugal – ETHNICITY AND ETHNIC GROUPS“. countrystudies.us. Посетено на 2 април 2022.
  60. „Beschwichtigungen und Unsicherheiten um Personenfreizügigkeit: Rumänien sieht Ende starker Auswanderung“. Neue Zürcher Zeitung. 31 март 2008.
  61. „1. НАЦИОНАЛЬНЫЙ СОСТАВ НАСЕЛЕНИЯ“. 1 February 2009. Архивирано од изворникот на 1 февруари 2009. Посетено на 2 април 2022.
  62. Centre, ERRC.org – European Roma Rights. „Skinhead violence targeting Roma in Yugoslavia - ERRC.org“. Errc.org. Посетено на 2 април 2022.
  63. Umetnost preživljavanja: gde i kako žive Romi u Srbiji. IFDT. 2005. стр. 21–. ISBN 978-86-17-13148-5.
  64. „Slovakia seeks help on Roma issue“. CNN. 16 април 2004. Посетено на 2 април 2022.
  65. „The World Factbook – Central Intelligence Agency“. Cia.gov. Посетено на 2 април 2022.
  66. „Архивиран примерок“. Архивирано од изворникот на 16 јули 2011. Посетено на 2 април 2022.
  67. „Архивиран примерок“. Архивирано од изворникот на 28 март 2010. Посетено на 2 април 2022.
  68. „Архивиран примерок“. Архивирано од изворникот на 6 јули 2011. Посетено на 2 април 2022.
  69. „Napaka 404“. Архивирано од изворникот на 26 септември 2007. Посетено на 2 април 2022.
  70. Project, Joshua. „Romani, Romanichal in South Africa“. joshuaproject.net.
  71. „Diagnóstico social de la comunidad gitana en España : Un análisis contrastado de la Encuesta del CIS a Hogares de Población Gitana 2007“ (PDF). Msc.es. Архивирано од изворникот (PDF) на 2017-10-10. Посетено на 2 април 2022.
  72. „Spain – The Gypsies“. countrystudies.us. Посетено на 2 април 2022.
  73. „Chart : Population“ (JPG). Gfbv.it. Посетено на 2 април 2022.
  74. „romer – Uppslagsverk – NE“. Ne.se. Посетено на 2 април 2022.
  75. „Bu düzenlemeyle ortaya çıkan tabloda Türkiye'de yetişkinlerin (18 yaş ve üstündekilerin) etnik kimliklerin dağılımı ... % 0,05 Roman ... şeklindedir“ (PDF). Konda.com.tr. Архивирано од изворникот (PDF) на 30 октомври 2010. Посетено на 2 април 2022.
  76. „AB ülkeleriyle ortak bir noktamız daha ÇİNGENELER“. Hürriyet. Посетено на 2 април 2022.
  77. „Архивиран примерок“. Архивирано од изворникот на 14 септември 2007. Посетено на 2 април 2022.
  78. Січ, Нова. „Нова Січ – Новини – Історія українських циган“. Novasich.org.ua. Посетено на 2 април 2022.
  79. Yaron Matras. „Romani in the UK“ (PDF). Wayback.archive-it.org. Архивирано од изворникот (PDF) на 14 јуни 2007. Посетено на 2 април 2022.
  80. „UK Roma population one of biggest in Europe“. Channel 4. 30 октомври 2013. Посетено на 2 април 2022.
  81. „Center for Documentation and Information on Minorities in Europe - Southeast Europe (CEDIME-SE) : Roma of Albania“ (PDF). Cadmus.eui.eu. Посетено на 2 април 2022.
  82. „Population as of 1 March 2001 divided by provinces and ethnic group“ (бугарски). National Statistical Institute. 2001. Посетено на 2 април 2022.
  83. „Népszámlálás 2011“ (PDF). Ksh.hu. Посетено на 2 април 2022.
  84. Kimmelman, Michael (6 февруари 2008). „In Hungary, Roma Get Art Show, Not a Hug“. The New York Times. Посетено на 2 април 2022.
  85. Keay, Justin (21 септември 2001). „Q & A / Peter Gottfried, secretary for integration : Hungary Vows to Meet EU Criteria by 2003“. International Herald Tribune. Посетено на 2 април 2022.
  86. „GypsyFestHostel“. tzigania.com. Архивирано од изворникот на 2022-05-31. Посетено на 2 април 2022.
  87. „Slovenia: ECHR judgment is a blow to Roma communities“. Амнести Интернешенал. 10 март 2020. Посетено на 2 април 2022.
  88. „Belgium Returns to Ethnic Profiling, Raids and Roundups“. European Roma Rights Center. Посетено на 2 април 2022.
  89. http://www.errc.org/news/belgium-returns-to-ethnic-profiling-raids-and-roundups
  90. „MY FRIENDS, THE GYPSIES“. Xmission.com. Посетено на 2 април 2022.
  91. „Open Society Foundations“ (PDF). Архивирано од изворникот (PDF) на 26 јуни 2008. Посетено на 2 април 2022.
  92. Joel Serrão, Ciganos, in Dicionário de História de Portugal, Lisboa, 2006.
  93. „Relatório da Comissão Europeia contra o Racismo e a Intolerância – Segundo Relatório sobre Portugal“ (PDF). Gddc.pt (португалски). 2002. стр. 23. Архивирано од изворникот (PDF) на 18 декември 2008. Посетено на 2 април 2022.
  94. [2][мртва врска][мртва врска]
  95. „Архивиран примерок“. Архивирано од изворникот на 1 октомври 2011. Посетено на 2 април 2022.

Надворешни врски[уреди | уреди извор]