Јосип Јурчич

Од Википедија — слободната енциклопедија
Јосип Јурчич, фотографија од Ернест Погорелц.
Родната куќа на Јосип Јурчич во Муљава, која сега е музеј.

Јосип Јурчич (4 март 1844 – 3 мај 1881) ― австроунгарски словенечки писател и новинар. Роден е во Муљава, Австриска Империја (сега дел од Општина Иванчна Горица, Словенија)[1] и бил крстен како Josephus Jurshizh.[2] Починал од туберкулоза во Љубљана.

Јурчич ја следел книжевната програма предложена од Фран Левстик и бил еден од највлијателните словенечки романтичарски реалисти.

Долгата 15,6 км Чурчичев пат (словенечки: Jurčičeva pot) од Вишња Гора (каде што посетувал основно училиште; учел и во селото Видем) преку Муљава до изворот на реката Крка и по него е именувана Кршката Јама. Куќата во која бил роден сега е музеј на отворено.

Избрани дела[уреди | уреди извор]

  • Pripovedka o beli kači (1861) (Приказната за белата змија)
  • Spomini na deda (1863) (Сеќавања на дедото)
  • Jurij Kozjak, slovenski janičar (1864) (Јуриј Козјак, словенечки јаничар)
  • Deseti brat (1866) (Десетти брат); сега е признат како прв словенечки роман
  • Veronika Deseniška (1881) (Вероника Десенишка); драма
  • Kozlovska sodba v Višnji Gori (1867) (Козловско судење во Вишња Гора); хумористичен расказ

Наводи[уреди | уреди извор]

  1. Levec, Fran. 1881. Josip Jurčič. Ljubljanski zvon 1(6) (1 јуни): 1.
  2. Taufbuch. Krka. 1833–1862. стр. 44. Посетено на 10 јуни 2023.

Надворешни врски[уреди | уреди извор]