Ријацијан

Од Википедија — слободната енциклопедија
Ријацијан
2300 – 2050 милиони години
Реконструкција на Земјата како можеби била на крајот на ријацинот, пред 2050 милиони години.
Хронологија
Настани во ријацинот
п • р • у
-2300 —
-2280 —
-2260 —
-2240 —
-2220 —
-2200 —
-2180 —
-2160 —
-2140 —
-2120 —
-2100 —
-2080 —
-2060 —
-2040 —
Настани во ријацинот.
Скала: пред милиони години.
Етимологија
Формалитет на имеФормален
Корисна информација
Небесно телоЗемја
Регионална употребаШирум светот (МКС)
Искористени временски скалиВременска скала на МКС
Дефиниција
Хронолошка единицаПериод
Стратиграфска единицаСистем
Формалитет на временски опсегФормален
Дефиниција на долна границаДефинирана хрометриски
Долна граница на ССДТнеодредена
Ратификуван ССДТнеодреден
Дефиниција на горна границаДефинирана хрометриски
Горна граница на ССДТнеодредена
Ратификуван ССДТнеодреден
Атмосферски и климатски податоци

Ријацинскиот период (грчки: ῥύαξ, што значи „поток од лава“) ― втор геолошки период во палеопротерозојската ера и траел од пред 2300 до 2050 милиони години.[1] Наместо да се заснова на стратиграфија, датирањето се дефинира хронометриски.[2]

Бушвелдскиот магматски комплекс и некои други слични излегувања на капри создадени во овој период.[2]

Хјуронската (Макганјенска) светска глацијација започнала во почетокот на ријацинот и траела 100 милиони години.[3]

За временски интервал од 2.250 да 2060 милиони години, алтернативен период врз основа на стратиграфија наместо хронометрија, по име или Јатулијан или Евкаријан, бил предложен во еден преглед во „Геолошката временска скала 2012“, уреден од Градстајн и други,[4] но од март 2020 година, ова сè уште не е службено усвоено од МСГН. Терминот Јатулијан се користи во регионалната стратиграфија на палеопротерозојските карпи на Феноскандија.[5]

Наводи[уреди | уреди извор]

  1. „Rhyacian Period“. GeoWhen Database. Архивирано од изворникот на 19 август 2006. Посетено на 22 април 2021.
  2. 2,0 2,1 James G. Ogg (2004). „Status on Divisions of the International Geologic Time Scale“. Lethaia. 37 (2): 183–199. doi:10.1080/00241160410006492.
  3. Kopp; Kirschvink, JL; Hilburn, IA; Nash, CZ; и др. (август 2005). „The Paleoproterozoic Snowball: A climate disaster triggered by the evolution of oxygenic photosynthesis“ (PDF). PNAS. 102 (32): 11131–6. Bibcode:2005PNAS..10211131K. doi:10.1073/pnas.0504878102. PMC 1183582. PMID 16061801.
  4. Gradstein, F.M. et al. (уредници) (2012). The Geologic Time Scale 2012. 1. Elsevier. стр. 361–365. ISBN 978-0-44-459390-0.
  5. Bingen, B.; Solli, A.; Viola, G.; Torgersen, E.; Sandstad, J.S.; Whitehouse, M.J.; Røhr, T.S.; Ganerød, M.; Nasuti, A. (2015). „Geochronology of the Palaeoproterozoic Kautokeino Greenstone Belt, Finnmark, Norway: Tectonic implications in a Fennoscandia context“ (PDF). Norwegian Journal of Geology. 95: 365–396. doi:10.17850/njg95-3-09.