Конвенција за зачувување на морските живи ресурси на Антарктикот

Координати: 42°53′12″S 147°19′28″E / 42.8866992° ЈГШ; 147.3243362° ИГД / -42.8866992; 147.3243362
Од Википедија — слободната енциклопедија
Комисија за зачувување на морските живи ресурси на Антарктикот
КратенкаCCAMLR
Основана20 мај 1980; пред 43 години (1980-05-20)
ВидМеѓународна организација
ЦелЖивотна средина
СедиштеХобарт, Австралија
Координати42°53′12″S 147°19′28″E / 42.8866992° ЈГШ; 147.3243362° ИГД / -42.8866992; 147.3243362
Членство26 Земји-членки + 11 земји-пристапнички
Извршниот секретарДејвид Агнев
Мреж. местоccamlr.org

Конвенцијата за зачувување на морските живи ресурси на Антарктикот, позната и како Комисија за зачувување на морските живи ресурси на Антарктикот и КЗМЖРА — дел од системот на Антарктички договори.

Конвенцијата била отворена за потпишување на 1 август 1980 година и стапила во сила на 7 април 1982 година од страна на Комисијата за зачувување на морските живи ресурси на Антарктикот, со седиште во Тасманија, Австралија. Целта е да се зачува морскиот живот и еколошкиот интегритет во и во близина на Антарктикот.

Во голема мера било утврдено поради загриженоста дека зголемувањето на уловот на крил во Јужниот Океан може да има сериозно влијание врз популациите на други морски животни кои зависат од крил за храна.[1]

Во 1989 година, КЗМЖРА ја формирал Програмата за следење на екосистемот (ПСЕС) за понатамошно следење на ефектите од риболовот и бербата на видовите во областа.

Земји членки[уреди | уреди извор]

Морски заштитени подрачја (МЗП)[уреди | уреди извор]

Во 2009 година, Комисијата со консензус се согласила да создаде репрезентативна мрежа на Морски заштитени подрачја (МЗП) до 2012 година. Тоа било првото меѓународно тело што било основано врз основа на препораките од Светскиот самит на Обединетите нации за одржлив развој. Во 2011 година, биле идентификувани девет плански домени во кои треба да се назначат овие заштитени подрачја.[2][3][4]

Морско заштитено подрачје Големина Статус Предложено Предложено од Назначен
Јужни Оркниски Острови 94.000 км2 Назначен Обединето Кралство 2009 [5]
Росово Море 1.550.000 km2 [6] Назначен 2012 [7] Нов Зеланд, Соединетите Американски Држави 2016 [8]
Источен Антарктик 950.000 км2 Предлог 2010 [9] Австралија, Франција, Европската унија [9] N/A
Веделово Море 1.800.000 км2 Предлог 2016 [10] Германија, Европската Унија N/A
Антарктички Полуостров 450.000 км2 Предлог 2018 Аргентина, Чиле N/A

Јужни Оркниски Острови[уреди | уреди извор]

Во 2009 година, Комисијата со консензус се согласила да го воспостави првото Морско заштитено подрачје (МЗП) на отворено море во светот за заштита на океанот околу Јужните Оркниски Острови во јужниот дел на Атлантскиот Океан.[5][7]

Тоа било предложено од Обединетото Кралство и опфаќа 94.000 км2. Стапило на сила во мај 2010 година.[5]

Росово Море[уреди | уреди извор]

Во 2010 година, предлогот за МЗП во Росовото Море бил изнесен и од САД и од Нов Зеланд. Предлогот подоцна бил комбинирани како заеднички.[7]

Во јули 2013 година, Комисијата одржала специјален состанок во Бремерхавен за да ги разгледа предлозите за Морско заштитено подрачје и во Росовото Море и во Источен Антарктик. Консензус не бил постигнат откако Русија гласала против предлозите, наведувајќи ја неизвесноста околу тоа дали комисијата има овластување да формира заштитено подрачје.[7][11]

На 28 октомври 2016 година, по неколку години научни и дипломатски дискусии, Комисијата со консензус се согласила да ја назначи морската област Росово Море на нејзиниот годишен состанок во Хобарт. Заштитеното подрачје зафаќа 1,55 милиони квадратни километри океан, од кои 72% е забранета зона. Останатите 28% вклучуваат берба на риба и крил за научно истражување.[7]

МПА на Росово Море ќе биде во сила 35 години. На крајот од периодот на разгледување во 2052 година, членовите на КЗМЖРА мора да се согласат со консензус да го обноват или изменат по потреба.[7][12][13]

Источен Антарктик[уреди | уреди извор]

Во 2010 година, Австралија, Франција и Европската Унија поднеле предлог за МЗП во Источен Антарктик. Првично предлогот вклучувал седум репрезентативни области со различен степен на заштита и покривање на 1,8 милиони квадратни километри океан. До 2017 година, тие биле намалени на три области кои покриваат нешто помалку од 1 милион квадратни километри. Ова се должи на политичката загриженост и економските интереси изразени од некои земји-членки. Предлогот, исто така, бил изменет за да вклучи истекување од 30 години по назначувањето и можност за ревизија на неговото следење и управување на секои десет години. Тој е предмет на разгледување од страна на Комисијата од 2012 година.[9][14][15]

Наводи[уреди | уреди извор]

  1. „Commission for the Conservation of Antarctic Marine Living Resources“. ccamlr.org. 2011. Посетено на 11 October 2011.
  2. Brooks, Cassandra (2013). „Competing values on the Antarctic high seas: CCAMLR and the challenge of marine-protected areas“. ResearchGate. Посетено на 2019-07-24.
  3. „Conservation Measure 91-04 (2011) | CCAMLR“. www.ccamlr.org. Посетено на 2019-07-24.
  4. Report of the Twenty-Eighth Meeting of the Commission (PDF). Commission for the Conservation of Antarctic Marine Living Resources (CCAMLR). 2009. стр. 23.
  5. 5,0 5,1 5,2 „South Orkneys Marine Protected Area - News - British Antarctic Survey“. Посетено на 2019-07-24.
  6. Trade, New Zealand Ministry of Foreign Affairs and. „Ross Sea region Marine Protected Area“. New Zealand Ministry of Foreign Affairs and Trade. Посетено на 2019-07-24.
  7. 7,0 7,1 7,2 7,3 7,4 7,5 „Marine Protected Areas (MPAs) | CCAMLR“. www.ccamlr.org. Посетено на 2019-07-24.
  8. „World's Largest Marine Reserve Created Off Antarctica“. National Geographic News. 2016-10-27. Посетено на 2019-07-24.
  9. 9,0 9,1 9,2 „A Marine Protected Area for East Antarctica“. www.antarctica.gov.au. Посетено на 2019-07-24.
  10. „The Ocean Conference | 5–9 June 2017 | Marine Protected Area in the Weddell-Sea, Antarctica“. oceanconference.un.org. Архивирано од изворникот на 2019-12-24. Посетено на 2019-07-24.
  11. New Scientist, No. 2926, 20 July, "Fight to preserve last pristine ecosystem fails"
  12. „Ross Sea Marine Protected Area (MPA)“. NIWA. 2018-12-20. Архивирано од изворникот на 2020-01-19. Посетено на 2019-07-24.
  13. „Antarctica's Ross Sea massive marine protected area comes into force“. Newshub. 2017-01-12. Посетено на 2019-07-24.
  14. Brooks, Cassandra. „Why are talks over an East Antarctic marine park still deadlocked?“. The Conversation. Посетено на 2019-07-30.
  15. Kavanagh, Andrea (October 2014), Protecting East Antarctic Waters (PDF), PEW Charitable Trusts

Надворешни врски[уреди | уреди извор]