XVI истрајна Флавиева легија

Од Википедија — слободната енциклопедија
Карта на Римската империја во 125 н.е. под императорот Адријан, која ја прикажува XVI истрајна Флавиева легија стационирана на реката Еуфрат во Самосата (денес Самсат, Турција), во римската провинција Сирија, каде што била стационирана од 117 н.е. до 4 век.

XVI истрајна Флавиева легија (Шеснаесетта истрајна Флавиева легија; латински: Legio XVI Flavia firma) ― легија на императорската римска војска. Легијата била создадена од императорот Веспазијан во 70 година од остатоците на XVI галска легија (која се предала во Батавскиот бунт). Единицата сè уште постоела во 4 век, кога ја чувала границата на Еуфрат и кампувала во Сура (Сирија). Амблемот на легијата бил Пегаз,[1][2] иако претходните изучувања претпоставувале дека е лав.[3]

Споменати членови[уреди | уреди извор]

Име Ранг Временска рамка Провинција Извор
Лукиј Корнелиј Пусио Аниј Месала легат пред 70 година CIL VI, 37056
Лукиј Домитиј Аполинарис[4] легат ок. 84-87 година IGR III.558 = ТАМ II.569
Лукиј Нератиј Прокул[5] легат ок. 138 година CIL IX, 2457
Гај Септимиј Север[5] легат ок. 155 година
Лукиј Фабиј Кило[6] легат помеѓу 180 и 184 година CIL VI, 1408 = ILS 1141;



CIL VI, 1409 = ILS 1142 година
Лукиј Мариј Перпетуус[6] легат после 200 година CIL III, 1178 = ILS 1165;



CIL III, 6709 = ILS 5899
Публиј Тулиј Варон [7] латиклавски трибун ок. 120 година CIL X, 3364 =ILS 1047 година
Марк Акена Хелвиј Агрипа латиклавски трибун 2 век CIL II, 1262

Поврзано[уреди | уреди извор]

Наводи[уреди | уреди извор]

  1. Oliver Stoll: Römisches Heer und Gesellschaft. Gesammelte Beiträge 1991–1999, Steiner, Stuttgart 2001, ISBN 3-515-07817-7, pp. 66f.
  2. Marion Meyer: Die Personifikation der Stadt Antiocheia: ein neues Bild für eine neue Gottheit, de Gruyter, Berlin-New York 2006, p. 246.
  3. For example, Yann Le Bohec: Die römische Armee von Augustus zu Konstantin dem Großen, Steiner, 1993, ISBN 3-515-06300-5, стр. 287.
  4. Bernard Rémy, Les carrières sénatoriales dans les provinces romaines d'Anatolie au Haut-Empire (31 av. J.-C. - 284 ap. J.-C.) (Istanbul: Institut Français d'Études Anatoliennes-Georges Dumézil, 1989), pp. 253f
  5. 5,0 5,1 Géza Alföldy, Konsulat und Senatorenstand unter der Antoninen (Bonn: Rudolf Habelt Verlag, 1977), p. 301
  6. 6,0 6,1 Paul M. M. Leunissen, Konsuln und Konsulare in der Zeit von Commodus bis Severus Alexander (Amsterdam: J.C. Gieben, 1989), p. 344
  7. Anthony Birley, The Fasti of Roman Britain (Oxford: Clarendon Press, 1981), pp. 239f

Надворешни врски[уреди | уреди извор]