Сајпл (планина)

Координати: 73°26′S 126°40′W / 73.433° ЈГШ; 126.667° ЗГД / -73.433; -126.667
Од Википедија — слободната енциклопедија
Сајпл
Mount Siple
Највисока точка
Надм. вис.3.110 м [1]
Истакнатост3.110 м [1]
Заведена какоултра
Координати73°26′S 126°40′W / 73.433° ЈГШ; 126.667° ЗГД / -73.433; -126.667[2]
Географија
Сајпл на карта

Карта

Геологија
Старост на карпатанепозната
Видштитест вулкан
Вулканско полеВулканска покраина на Земјата на Мери Берд
Последен избувнепознато[2]
Искачување
Прво освојување1993-1994[3]

Сајпл (англиски: Mount Siple) — потенцијално активен штитест вулкан на Антарктикот. Се издига н ависина од 3.110 м и доминира во северозападниот дел на островот Сајпл, одвоен од Бакутисовиот Брег, Земја на Мери Берд, од Гецовиот Леден Гребен.[4] Бидејќи изгледа младо, се претпоставува дека последен пат избувнал за време на холоценот. На врвот има калдера со димензии 4 × 5 км, а на подолните бокови има туфни купи.[2] На североисточната падина на планината е карпестата стрмина Рисли, околу 7 морски милји (13 км) од врвот. Има зафатнина од 1.800 км2, споредлива со онаа на Еребус.

Планината е наречена по американскиот истражувач и географ Пол Сајпл (1908–68) кој зел учество на шест антарктички експедиции, меѓу кои двете експедиции на Ричард Берд од 1928-30 и 1933-35 г. (Сајплов Брег, остров Сајпл). Командувал со Западната база на Антарктичката служба на САД (1939–41). Бил навигатор на сите поважни истражувачки летови од базата, вклучувајќи го летот на кој е откриена планината Сајпл.[4]

Според peaklist.org, вулканот е веројатно освоен, но за ова нема докази, а на врвот може да слетал хеликоптер.

Вулканот е посетен во февруари 2017 г. како дел од експедицијата на Швајцарскиот поларен институт за обиколување на Антарктикот. Направена е репортажа за колонија на аделиски пингвини која отседнува таму во сезоната за парење.[5][6]

Поврзано[уреди | уреди извор]

Наводи[уреди | уреди извор]

  1. 1,0 1,1 "Antarctica Ultra-Prominences" Peaklist.org. посет. 21 ноември 2011 г
  2. 2,0 2,1 2,2 „Siple“. Глобална програма за вулканизмот. Смитсонова установа. (англиски)
  3. Wilch, T. I.; McIntosh, W. C.; Dunbar, N. W. (1 октомври 1999). „Late Quaternary volcanic activity in Marie Byrd Land: Potential 40Ar/39Ar-dated time horizons in West Antarctic ice and marine cores“. GSA Bulletin (англиски). 111 (10): 1574. doi:10.1130/0016-7606(1999)1112.3.CO;2. ISSN 0016-7606.
  4. 4,0 4,1 Сајпл (планина) — Информативен систем за географски имиња (GNIS) на Геолошкиот топографски институт на САД (англиски)
  5. „Penguins on the move in a warming world“. www.aljazeera.com. Посетено на 21 април 2017.
  6. Al Jazeera English (25 февруари 2017), Antarctica penguins move south in search of cold, Архивирано од изворникот 21 декември 2021, Посетено на 21 април 2017
  • LeMasurier, W. E.; Thomson, J. W., уред. (1990). Volcanoes of the Antarctic Plate and Southern Oceans. Antarctic Research Series. 48. American Geophysical Union. стр. 512. ISBN 0-87590-172-7.

Надворешни врски[уреди | уреди извор]