Последната љубов во Цариград

Од Википедија — слободната енциклопедија

„Последната љубов во Цариград — прирачник за гатање“ (српски: Последња љубав у Цариграду — приручник за гатање) — роман на српскиот писател Милорад Павиќ од 1987 година.

Содржина[уреди | уреди извор]

  • Кој е кој во оваа книга? Родослов и попис на ликовите во романот: На почетокот од романот, авторот накратко ги претставува главните личности, и тоа: Растина Брунсвик (мажена Калоперовиќ), нејзиниот вонбрачен син Арсеније Калоперовиќ, неговата полусестра Дуња Калоперовиќ, нејзиниот татко Јеремија Калоперовиќ, Харалампије Опујиќ (татко му на Арсеније), неговата ќерка Јована Опујиќ, неговата сопруга Параскева Опујиќ, неговиот син Софроније Опујиќ, Сара Опујиќ (сестра на Софроније), Марко и Лука Опујиќ (браќа на Софроније), Аница и Мартица Опујиќ (снаи на Софроније), Авксентије Папила, Георгије Тенецки, Јерисена Тенецки, Макарије Тенецки, капетанот Пахомије Тенецки, неговиот син Пана Тенецки (брат на Јерисена и на Макарије).[1]

Клучеви за големата тајна за госпоѓите од двата пола[уреди | уреди извор]

  • Посебен клуч — Шут: Софроније Опујиќ од Трст е офицер во француската војска. Тој зборува неколку јазици и чувствува необична желба да го промени својот живот. Целиот живот го поминал на боиштата ширум Европа така што ги нема видено родителите.[2]

Првите седум клучеви[уреди | уреди извор]

  • Прв клуч — Врач: Во близината на Улм, Софроније влегува во шатор во кој гледа театарска претстава за трите смрти на татко му.[3]
  • Втор клуч — Папиница: Софроније посетува една старица во Улм — познатата гатачка наречена Папиница. Бидејќи е незадоволен од она што му го кажува гатачката, таа го упатува да оди во Цариград.[4]
  • Трет клуч — Царица: Во 1813 година, Софроније доаѓа во Трст, а го пречекува една убавица со која тој води љубов. Мајка му го убедува да се ожени, а на сестра му Јована ноќе ѝ доаѓа саканиот — австрискиот офицер Пана Тенецки и тие водат љубов. Тогаш, Софроније тајно ја напушта родната куќа.[5]
  • Четврти клуч — Цар: Татко му на Пана, Пахомије Тенецки, потекнува од Земун, но се сели во Виена и се пријавува во австриската војска, откако претходно се стекнува со несекојдневна вештина за прецизно пукање. Еднаш, додека се наоѓа на фронтот, тој граба една девојка за која подоцна дознава дека се вика Растина. Прославувајќи се со своите воени подвизи, претпоставените го испраќаат во северна Европа за пронајде некој непријателски офицер кој е вешт колку него. Така, тој заминува во потрага по капетанот Харалапмије Опујиќ.[6]
  • Петти клуч — Жрец: Најпосле се среќаваат Харалампије Опујиќ и Пахомије Тенецки при што Харалампије го убива Тенецки, а Растина заминува со него.[7]
  • Шести клуч — Љубовници: Во 1797 година, Растина се враќа во Сремски Карловци кај својот свршеник Јеремија Калоперовиќ и тој се жени со неа, а таа му раѓа две деца. Синот Арсеније го носи дома својот школски другар Авксентије Папила, кој ѝ станува љубовник на Растина, а потодна, таа открива дека тој ѝ љубовник и на ќерка ѝ Дуња. Поради тоа, Аксентије ги брка Авксентије и Дуња од својот дом, заканувајќи им се со вперени питоли.[8]
  • Седми клуч — Борбена кола: Папила и Дуња се принудени да го напуштат градот и тој се пријавува во австриската војска под команда на Пана Тенецки. На бјното поле, Папила дознава за капетанот Опујиќ и тгрнува во потрага по него, но кога конечно се среќаваат, Опујиќ го убива. Веста за смртта на Папила доаѓа во Сремски Карловци кај Растина. Дуња оди кај капетанот Опујиќ со намера да го убие, но наместо тоа, тие водат љубов, а за тоа дознава Растина. Арсеније се пријавува во австриската војска, заветувајќи се дека ќе се одмазди за смртта на Папила, а тогаш мајка му му кажува дека капетанот Опујиќ е неговиот вистински татко.[9]

Вторите седум клучеви[уреди | уреди извор]

  • Осми клуч — Сила: Јерисена Тенецки не се сеќава на својто татко, кој погинал во 1797 година, но мислејќи на него, учи да лета, најпрвин во сонот, а потоа по својата соба. Таа ги мрази своите браќа Пана и Макарије. Еден ден, таа влегува во една продавница и купува ракавици и прстен на својот иден маж кого во тој миг воопшто не го познава. Кога доаѓа дома, таа забележува дека на прстенот има некаков натпис.[10]
  • Деветти клуч — Пустиник: Софроније среќава еден пустиник, кој го предупредува дека ќе се соочи со синот на Пахомије Тенецки.[11]
  • Десетти клуч — Тркало на среќата: Дуња Калоперовиќ го напушта Сремски Карловци и доаѓа кај Софроније. Таа му ја лечи раната од битките, а потоа водат љубов.[12]
  • Единаесетти клуч — Правда: Најпосле, на бојното поле се среќаваат Пана Тенецки и Софроније Опујиќ и Пана го прободува Софроније со сабјата.[13]
  • Дванаесетти клуч — Обесени: Пана наредува да го обесат Софроније со главата надолу, но една девојка го симнува и потоа го лекува. Софроније е на работ на смртта, но сепак останува жив и го пренесуваат во Земун.[14]
  • Тринаесетти клуч — Смрт: Харалампије Опујиќ се наоѓа во Германија со својата воена единица. Неговиот ордонанс му ја чита иднината на светот.[15]
  • Четиринаесетти клуч — Усогласеност: Софроније закрепнува и ја наоѓа девојката која го лекувала. Таа е Јерисена Тенецки, сестрата на Пана. Тогаш, тие водат љубов и така започнува нивната голема љубов.[16]

Третите седум клучеви[уреди | уреди извор]

  • Петнаесетти клуч — Ѓавол: Нежит е роден на еден мост во Банат. Од својата опашка ја создава убавицата Петра Алауп, која живее во Трст. Подоцна, тој се жени со Петра и со неа има едно дете. Во 1813 година, Нежит се пријавува во француската војска, а го распоредуваат во четата на капетанот Харалампије Опујиќ, кој се бори кај Лајпциг. <ef>Milorad Pavić, Poslednja ljubav u Carigradu – Unikat. Beograd: Vulkan, 2014, стр. 101-103.</ref>
  • Шеснаесетти клуч — Кула: Софроније и Јерисена се наоѓаат во Земун, а таа му кажува дека Пана е нејзиниот брат. Исто така, го наговара да ја остави војската и заедно да започнат нов живот.[17]
  • Седумнаесетти клуч — Ѕвезда: Софроније на напушта војската и живее повлечено на еден мал имот, заедно со Јерисена. Еден ден, таа го убедува да заминат во Цариград.[18]
  • Осумнаесетти клуч — Месечина: Додека патуваат кон Цариград, во еден ан пристига Харалампије Опујиќ кој, исто така, патува во Цариград како дипломатски пратеник на Наполеон.[19]
  • Деветнаесетти клуч — Сонце: Во придружбата на Харалампије се наоѓа и Дуња, а во анот се затекнува и Растина Калоперовиќ, заедно со синот Арсеније. Во анот се прикажува претставата за трите смрти на Харалампије. Најпосле, по долго парување, сите тие пристигаат во Цариград.[20]
  • Дваесетти клуч — Страшниот суд: Софроније и Јерисена се венчаваат во Цариград. Тој оди во црквата св. Софија и замислува желба, но ништо не се случува. Меѓутоа, незабележително, Јерисена сè повеќе се оддалечува од него.[21]
  • Дваесет и прв клуч — Светот: Францускиот конзул приредува забава на која една гатачка им ја претскажува иднината на Харалампије и на Софроније Опујиќ. За време на вечерата, Јерисена постојано гледа во Харалампије, а истовремено, Софроније чувствува некаква голема промена при што сфаќа дека дошол крајот на љубовта меѓу него и Јерисена. Во него, пак, постојнао гледа Растина. Тогаш, Харалампије држи здравица и наеднаш исчезнува.[22]

Начини на отворање во тарот[уреди | уреди извор]

На крајот од книгата се претставени три начини на отворање на карите во тарот: магичен крст, голема тријада и келтски крст.[23]

Наводи[уреди | уреди извор]

  1. Milorad Pavić, Poslednja ljubav u Carigradu – Unikat. Beograd: Vulkan, 2014, стр. 13-15.
  2. Milorad Pavić, Poslednja ljubav u Carigradu – Unikat. Beograd: Vulkan, 2014, стр. 19-22.
  3. Milorad Pavić, Poslednja ljubav u Carigradu – Unikat. Beograd: Vulkan, 2014, стр. 25-29.
  4. Milorad Pavić, Poslednja ljubav u Carigradu – Unikat. Beograd: Vulkan, 2014, стр. 25-29.
  5. Milorad Pavić, Poslednja ljubav u Carigradu – Unikat. Beograd: Vulkan, 2014, стр. 35-44.
  6. Milorad Pavić, Poslednja ljubav u Carigradu – Unikat. Beograd: Vulkan, 2014, стр. 45-50.
  7. Milorad Pavić, Poslednja ljubav u Carigradu – Unikat. Beograd: Vulkan, 2014, стр. 51-54.
  8. Milorad Pavić, Poslednja ljubav u Carigradu – Unikat. Beograd: Vulkan, 2014, стр. 55-61.
  9. Milorad Pavić, Poslednja ljubav u Carigradu – Unikat. Beograd: Vulkan, 2014, стр. 62-68.
  10. Milorad Pavić, Poslednja ljubav u Carigradu – Unikat. Beograd: Vulkan, 2014, стр. 71-73.
  11. Milorad Pavić, Poslednja ljubav u Carigradu – Unikat. Beograd: Vulkan, 2014, стр. 74-77.
  12. Milorad Pavić, Poslednja ljubav u Carigradu – Unikat. Beograd: Vulkan, 2014, стр. 78-81.
  13. Milorad Pavić, Poslednja ljubav u Carigradu – Unikat. Beograd: Vulkan, 2014, стр. 82-84.
  14. Milorad Pavić, Poslednja ljubav u Carigradu – Unikat. Beograd: Vulkan, 2014, стр. 85-87.
  15. Milorad Pavić, Poslednja ljubav u Carigradu – Unikat. Beograd: Vulkan, 2014, стр. 88-92.
  16. Milorad Pavić, Poslednja ljubav u Carigradu – Unikat. Beograd: Vulkan, 2014, стр. 93-97.
  17. Milorad Pavić, Poslednja ljubav u Carigradu – Unikat. Beograd: Vulkan, 2014, стр. 104-107.
  18. Milorad Pavić, Poslednja ljubav u Carigradu – Unikat. Beograd: Vulkan, 2014, стр. 108-111.
  19. Milorad Pavić, Poslednja ljubav u Carigradu – Unikat. Beograd: Vulkan, 2014, стр. 112-115.
  20. Milorad Pavić, Poslednja ljubav u Carigradu – Unikat. Beograd: Vulkan, 2014, стр. 116-122.
  21. Milorad Pavić, Poslednja ljubav u Carigradu – Unikat. Beograd: Vulkan, 2014, стр. 123-127.
  22. Milorad Pavić, Poslednja ljubav u Carigradu – Unikat. Beograd: Vulkan, 2014, стр. 128-132.
  23. Milorad Pavić, Poslednja ljubav u Carigradu – Unikat. Beograd: Vulkan, 2014, стр. 135-137.