Нумидија

Од Википедија — слободната енциклопедија
Кралство Нумидија
202 г.п.н.е. – 25 г.


Знаме

Местоположба на Нумидија
Карта на Нумидија по Пунските војни
Главен град Кирта (денешен Константин, Алжир)
Јазици Нумидиски
Пунски
Латински
Грчки
Уредување Монархија
Историски период Стар век
 -  Основана 202 г.п.н.е.
 -  Освоена од Римското Царство 25 г.
Денес во

Нумидија ― древно берберско кралство во северозападниот дел од Африка. Прво ја зафаќало територијата на денешен Алжир, но подоцна кралството се проширило на територијата од денешен Тунис, Либија и делови од Мароко. Било населено претежно од берберски племиња, поделени на две племенски групи: Масилии на исток и Масасили на запад. За време на Втората пунска војна (218–201 п.н.е.), кралот на Масилиите, Масиниса го победил месасилскиот крал Сифакс, и ја обединил Нумидија во едно кралство. Кралството прво било суверена држава, а подоцна во периоди било или римска провинција или римска клиентска држава.

Нумидија, при својата најголема територијална експанзија на запад се граничела со Мавретанија,[1]на исток со римската провинција Африка, на север до Средоземно Море и на југ се протегала до Сахара. Таа била една од првите големи држави во историјата на Алжир и Берберите.

Историја[уреди | уреди извор]

Независност[уреди | уреди извор]

Нумидиски мавзолеј во Ел-Хруб фотографиран во 2000 година

Нумидијците биле составени од две големи племенски заедници: Масилии во источниот дел од Нумидија и Масасили во западниот. За време на Втората пунска војна, источните племиња биле во сојуз со Картагина, а западните племиња биле сојузници на Рим. Кралството Масасили се протегало од реката Мулуја до Оуед Румел.[2]

Карта на Нумидија околу 220 година п.н.е. [3]

Меѓутоа, во 206 г п.н.е., новиот крал на источните Масили, Масиниса, стапил во сојуз со Рим, а масасилскиот крал Сифакс се префрлил на картагинска страна. По завршувањето на војната, Масиниса ја зазел цела Нумидија.[4] Масиниса починал во 148 г п.н.е., а неговата територија се протегала од Мулуја до границата со Картагина, а исто така на југоисток до заливот кај Сирт, така што Нумидија целосно ја опкружувала Картагина (Апијан, Пуница, 106).[5] Исто така, откако бил заробен Сифакс, кој владеел со денешно Мароко неговата држава станала вазал на Масиниса.

Нумидија (во сино) по заробувањето на Сифакс, Рим (црвено), Картагина (жолто) и (Египет виолетово) [6]

Масиниса, исто така, ја проширил државата на југ до Гетули и Фезан.[7] [8]

По смртта на Масиниса околу 148 г п.н.е., него го наследил неговиот син Миципса. Откако Миципса умрел во 118 п.н.е., со Нумидија владееле неговите два сина Химпсал I, Адербал и нелегитимниот внук на Масиниса, Југурта, кој бил многу популарен меѓу Нумидијците. Химпсал и Југурта се скарале веднаш по смртта на Миципса. Југурта го убил Химпсал, што довело до отворена војна со Адербал.[9]

Земјоделство[уреди | уреди извор]

Нумидиското кралство било прочуено по големите земјоделски приноси и по квалитетот на пченицата, многу слична со онаа која одгледувала долж Нил.

Во 179 г.п.н.е. кралот на Нумидија Масиниса добил златна круна од жителите на Делос затоа што им испратил брод со жито. Во Делос била поставена и статуа на Масиниса.[10] Во 143 година, од Нумидија се извезувало голема количина маслиново масло низ Римската империја.

Војна со Рим[уреди | уреди извор]

Во 112 г.п.н.е., Југурта продолжил да војува со Адербал. Тој притоа го навлекол гневот на Рим затоа што убил римски трговци кои му помагале на Адербал. По кратка војна со Рим, Југурта се предал и добил многу поволен мировен договор. Поради сомнеж за поткуп при склучување на договорот, во Рим бил повикан командантот на војската за да се соочи со обвиненијата. Во Рим, исто така, како сведок бил повикан и Југурта, каде што бил целосно дискредитиран откако се дознало за неговото насилно минато, и откако бил осомничен за убиство на нумидиски соперник за тронот.

Избувнала нова војна меѓу Нумидија и Римската Република, а неколку римски легии биле испратени во Северна Африка. Војната била долга, а Римјаните безуспешно се обидувале да го поразат Југурта. Гај Мариј, увидел дека војната не е доволно активна и се упатил за Рим. Таму побарал да биде избран за конзул. Откако го избрале за конзул, Мариј се вратил во Нумидија за да ја оконча војната. Тој го испратил својот квестор Сула во соседна Мавретанија за да ги убеди да не му помагаат на Југурта. Со помош на Бокх I од Мавретанија, Сула го заробил Југурта и со тоа завршила војната. Југурта во окови бил однесен во Рим и бил сместен во Тулијанум.[11]

Римјаните го погубиле Југурта во 104 г.п.н.е., откако претходно низ римските улици бил покажан на римскиот народ како триумф на Гај Мариј.[12]

Поделба на кралството[уреди | уреди извор]

По смртта на Југурта, крајниот западен дел од Нумидија бил припоен кон територијата на Бокх I, крал на Мавретанија. Со остатокот од кралството продолжиле да управуваат домородни принцови.[4] Најверојатно по смртта на кралот Гауда во 88 г.п.н.е., кралството било поделено на поголемо источно кралство и помало западно кралство. Кралевите од истокот ковале монети, а нема пронајдени монети од западните кралеви. Западните кралеви можеби биле вазали на истокот.[13] [14]

По Граѓанската војна помеѓу Цезар и Помпеј (во 46 п.н.е.) Нумидија ја изгубила својата независност. Западното кралство му било дадено на Бокх II, а источното кралство станало римска провинција. Остатокот од западното кралство и градот Кирта, накратко станале автономно кнежевство на чело со Публиј Ситиј. Од 44 до 40 година п.н.е., со територијата на поранешното западно кралство повторно владеел нумидскиот крал, Арабио, кој го убил Ситиј и го зазел неговото место. Тој бил убиен во граѓанските војни во Рим.[14]

Римски провинции[уреди | уреди извор]

Северна Африка под римска власт

Источна Нумидија била анектирана во 46 година п.н.е. и била создадена римска провинција, Африка Нова. Западна Нумидија, по смртта на нејзиниот последен крал Арабио во 40 п.н.е. била припоена кон провинцијата Африка Нова и била создадела нова провинција Африка Проконзуларис. Краток период (30–25 п.н.е.) Џуба II (син на Џуба I ) владеел како клиентски крал на Нумидија на територијата на поранешната провинција Африка Нова.

Во 40 година, западниот дел од Африка Проконзуларис бил ставен под царски легат, и всушност станал посебна провинција Нумидија, иако легатот Нумидија до 203 година останал номинално подреден на проконзулот на Африка.[15] Во 193 година, за време на владеењето на Септимиј Север, Нумидија била одвоена од Африка Проконзуларис и била управувана од царски прокуратор.

По реорганизацијата на царството од страна на Диоклецијан, Нумидија била поделена на две провинции: северната станала Нумидија Циртенсис, со главен град Кирта, а јужната станала Нумидија Милитиана.

Подоцна, царот Константин Велики ги обединил двете провинции со главен град во Кирта, кој во негова чест бил преименуван во Константина (денешен Константин). Гувернерот, во 320 година, ја подигнал на ранг на конзуларис, а провинцијата била една од шесте Африкански Епархии до 428 година кога била освоена од Вандалите, по што почнала бавно да се распаѓа.

Поврзано[уреди | уреди извор]

Наводи[уреди | уреди извор]

  1. Празен навод (help)
  2. History of Humanity: From the seventh century B.C. to the seventh century A.D. Sigfried J. de Laet, Joachim Herrmann, UNESCO,
  3. Idjouadiene, Lynda; Mostefaoui, Toufik A.; Djermoune, Hocine; Ziat, Farid; Bonizzoni, Letizia (2021). „XRF analysis of ancient Numidian coins: A comparison between different kingdoms“. The European Physical Journal Plus. 136 (5): 512. Bibcode:2021EPJP..136..512I. doi:10.1140/epjp/s13360-021-01458-0.
  4. 4,0 4,1  Chisholm, Hugh, уред. (1911). „Numidia“ . Encyclopædia Britannica. 19 (11. изд.). Cambridge University Press. стр. 868–869.
  5. Historical Dictionary of Morocco Aomar Boum, Thomas K. Park Rowman & Littlefield
  6. Historical Dictionary of Morocco Aomar Boum, Thomas K. Park Rowman & Littlefield
  7. Histoire des Romains depuis les temps les plus reculés jusqu'à la fin du règne des Antonins: Depuis les Gracques jusqu'à la fin du règne de Claude.
  8. Storia della Libia dai tempi piu' [i.e. più] remoti ad oggi: compendio.
  9. Sallust (c. 40 BCE), Jugurthine War XI–XIII.
  10. Edward Lipiński (2004). Itineraria Phoenicia. Peeters Publishers. стр. 168–169. ISBN 978-90-429-1344-8.
  11. Telford, Lynda (2014). Sulla: A Dictator Reconsidered. Pen and Sword. ISBN 9781473834507.
  12. Connolly, Peter; Gillingham, John; Lazenby, George (2016). The Hutchinson Dictionary of Ancient and Medieval Warfare. Routledge. стр. 171. ISBN 9781135936747.
  13. Duane W. Roller (2003), The World of Juba II and Kleopatra Selene: Royal Scholarship on Rome's African Frontier, New York: Routledge, стр. 25.
  14. 14,0 14,1 Gabriel Camps (1989) [published online 2012], „Arabion“, Encyclopédie berbère, 6: Antilopes–Arzuges, Aix-en-Provence: Edisud (6): 831–34, doi:10.4000/encyclopedieberbere.2569, Посетено на 13 February 2017. Грешка во наводот: Неважечка ознака <ref>; називот „Camps“ е зададен повеќепати со различна содржина.
  15. Fage, J.D.; Oliver, Roland Anthony (1975). The Cambridge History of Africa. Cambridge University Press. стр. 199. ISBN 978-0-521-21592-3.

Понатамошно читање[уреди | уреди извор]

  • Daho, Keltoum Kitouni; Filah, Mohamed El Mostéfa (2003). L'Algérie au temps des royaumes numides ["Algeria at the time of the Numidian kingdoms"] (француски). Somogy Editions d'Art. ISBN 2850566527.
  • Horn, Heinz Günter; Rüger, Christoph B. (1979). Die Numider. Reiter und Könige nördlich der Sahara ["The Numidians. Horsemen and kings north of the Sahara"] (германски). Rheinland. ISBN 3792704986.
  • Kuttner, Ann (2013). „Representing Hellenistic Numidia, in Africa and at Rome“. Во Jonathan R. W. Prag, Josephine Crawley Quinn (уред.). The Hellenistic West. Rethinking the Ancient Mediterranean. Cambridge University. стр. 216–272. ISBN 978-1107032422.
  • Quinn, Josephine Crawley (2013). „Monumental power: 'Numidian Royal Architecture' in context“. Во Jonathan R. W. Prag, Josephine Crawley Quinn (уред.). The Hellenistic West. Rethinking the Ancient Mediterranean (PDF). Cambridge University. стр. 179–215. ISBN 978-1107032422.