Алпразолам
![]() | |
![]() | |
Систематско (IUPAC) | |
---|---|
8-Chloro-1-methyl-6-phenyl-4H-[1,2,4]triazolo[4,3-a] [1,4]benzodiazepine | |
Клинички податоци | |
Заштитени имиња | Хелекс, Ксанакс |
AHFS/Drugs.com | monograph |
MedlinePlus | a684001 |
Бременосна категорија |
|
Начин на издавање |
|
Склоност кон физичка зависност | Moderate[1] |
Начин на примена | Oral, sublingual |
Фармакокинетички податоци | |
Биорасположливост | 80–90% |
Метаболизам | Хепатален, преку цитохром P450 3A4 |
Полувреме на елиминација | Immediate release: 11.2 hours,[2] Extended release: 10.7–15.8 hours[3] |
Екскреција | Ренална |
Назнака | |
CAS-број | 28981-97-7 ![]() |
ATC код | N05BA12 |
IUPHAR/BPS | 7111 |
DrugBank | DB00404 ![]() |
ChemSpider | 2034 ![]() |
UNII | YU55MQ3IZY ![]() |
KEGG | D00225 ![]() |
ChEBI | CHEBI:2611 ![]() |
ChEMBL | CHEMBL661 ![]() |
Хемиски податоци | |
Формула | C17H13ClN4 |
Моларна маса | 308,77 g·mol−1 |
| |
(провери) |
Алпразолам е анксиолитик од групата на бензодиазепини со кратко дејство. Во 2010 година бил 12. најмногу препишуван лек.[4] Алпразолам, како и другите бензодиазепини, се врзува на специфични места на GABAA рецепторите. Поседува анксиолитички, седативни, хипнотичко, мускуло-релаксантни, антиконвулзивни и амнезични својства.[5]
Во 2023, е дванаесетти најчесто пропишуван лек во Македонија, со повеќе од 664.000 рецепти.[6]
Медицинска употреба
[уреди | уреди извор]Панично растројство
[уреди | уреди извор]Се користи во третманот на панично растројство, со или без агорафобија.
Анксиозни растројства
[уреди | уреди извор]Алпразоламот се употребува во третманот на анксиозни растројства или краткорочно олеснување на анксиозност или анксиозност асоцирана со симптоми на депресија.
Канцер хемотерапија-индуцирана наузеа и повраќање
[уреди | уреди извор]Се употребува како дополнителна терапија во третманот на наузеа и повраќање поврзани со еметогена хемотерапија (вклучувајќи и цисплатин); моментално не се препорачува како монотерапија.
Може да биде корисен во третманот на антиципаторна емеза.
Фармакокинетика
[уреди | уреди извор]Алпразоламот се администрира орално, и добро се апсорбира – 80% од алпразоламот се врзува за белковините во серумот (поголемиот дел се врзува за албуминот). Концентрацијата на алпразоламот достигнува максимум после еден до два часа.[7]
Алпразоламот се метаболизира во црниот дроб, воглавно од ензимот цитохром P450 3A4 (CYP3A4). Двата главни метаболити се: 4-хидроксиалпразолам и α-хидроксиалпразолам, како и до неактивниот метаболит бензофенон. Ниските концентрации и малата потентност на 4-хидроксиалпразолам и α-хидроксиалпразолам покажуваат имаат многу мал или воопшто немаат придонес во ефектите на алпразоламот.[7]
Метаболитите, како и дел од неметаболизираниот алпразолам, се филтрираат од бубрезите и се екскретираат со урината.[7]
Наводи
[уреди | уреди извор]- ↑ dea.gov/xanaxПредлошка:Full citation needed
- ↑ „Xanax (Alprazolam) Clinical Pharmacology – Prescription Drugs and Medications“. RxList. First DataBank. July 2008.
- ↑ „Xanax XR (Alprazolam) Clinical Pharmacology – Prescription Drugs and Medications“. RxList. First DataBank. July 2008.
- ↑ „In Pictures: The Most Popular Prescription Drugs“. Forbes. Посетено на 2015-06-16.
- ↑ Mandrioli, R.; Mercolini, L.; Raggi, M. A. (2008). „Benzodiazepine Metabolism: An Analytical Perspective“. Current Drug Metabolism. 9 (8): 827–844. doi:10.2174/138920008786049258. PMID 18855614.
- ↑ „Извештаи“. Е-здравство. Посетено на 2024-02-26.
- ↑ 7,0 7,1 7,2 „Xanax (Alprazolam)“. RxList. First DataBank. July 2008.