Судењето на Лукул

Од Википедија — слободната енциклопедија

Судењето на Лукул — кратка дидактичка радио драма на германскиот драматург Бертолт Брехт, напишана во стихови. Завршена била во 1940 година.[1] Во него, големиот римски генерал Лукул се појавува по смртта пред судијата и поротата на подземјето, кои треба да одлучат дали тој треба да биде осуден на Адот или да биде примен во Елисиските Полиња. Поротата, која ги претставува пониските класи, му дозволува на Лукул да се јави, како што сведоци се прикажани на триумфалниот фриз. Сите докази се против Лукул, освен фактот дека тој ја вовел црешата во Европа, тагувал поради уништувањето на книгите и имал одлично кулинарско искуство.

Иако за прв пат била замислен како опера, текстот бил составен за музика од Паул Десау. Комунистичките власти го забраниле, предизвикувајќи Брехт да ги ревидира сцените и да го смени насловот во „Осудата на Лукул“. Ревидираната верзија на „Осудата на Лукул“ била премиерно прикажана во 1951 година.[1]

Библиографија[уреди | уреди извор]

  • Калабро, Тони, Bertolt Brecht's Art of Dissemblance, Longwood Academic, 1990 година.

Наводи[уреди | уреди извор]

  1. 1,0 1,1 Squiers, Anthony (2014). An Introduction to the Social and Political Philosophy of Bertolt Brecht: Revolution and Aesthetics. Amsterdam: Rodopi. стр. 190. ISBN 9789042038998.