Деште Лут

Координати: 30°36′18″N 59°04′04″E / 30.60500001° СГШ; 59.0677777878° ИГД / 30.60500001; 59.0677777878
Од Википедија — слободната енциклопедија
Деште Лут
دشت لوت
Песочни образби во пустината кај Керман
Должина480 км
Ширина320 км
Површина51.800 км2
Име
Изворно имеدشت لوت  (персиски)
Географија
ЗемјаИран
Координати30°36′18″N 59°04′04″E / 30.60500001° СГШ; 59.0677777878° ИГД / 30.60500001; 59.0677777878
Светско наследство на УНЕСКО
Службен називПустина Лут
Критериумvii, viii
Навод1505
Запис2016 (XL заседание)

Деште Лут или само Лут (персиски: دشت لوت, „Низина на Голотијата“) — голема пустина во покраините Керман и Систан и Балуџистан, Иран. Прогласена е за светско наследство на УНЕСКО.[1] Површината на песокот достигнува температура од 70,7 °C,[2][3] што претставува рекорд за најврела површина на Земјата.

Опис[уреди | уреди извор]

Јарданзи во пустината.

Иран климатски припаѓа на појасот на афроазиските пустини, кој се протега Мавританија, па сè до Монголија.

Географијата на Иран се состои од висорамнини обиколени од планини и одделени со котлини. Деште Лут е една од најголемите вакви котлини, со должина од 480 long и ширина од 320 км.[4] Се смета за едно од најсувите места на светот.[5][6][7]

Пустината зафаќа површина од околу 51.800 км2,[8] втора по големина во Иран веднаш зад Деште Кевир. Напролет, кога е повлажно, во пустината дотекува вода од Керманските Планини, но набргу пресушува, оставајќи зад себе само камења, песок и сол.

Источниот дел на Деште Лут е ниска висорамнина покриена со солници. За разлика од тоа, средишниот дел има напоредни сртови и бразди извајани од ветерот, кои се протегаат 150 км и достигнуваат висина од 75 км.[4] Ова подрачје е полно со кланци и вртачи. Југоисточниот дел е огромно песокливо пространство, налик на сахарските ергови, со дини високи 300 м, кои се меѓу највисоките во светот.[4]

Геологија[уреди | уреди извор]

Според едно проучување, преку половина од пустината е сочинета од вулкански карпи. Во врелите периоди се забележуваат евапорити.

Археологија[уреди | уреди извор]

Околу 2500 п.н.е. тука постоела напредна цивилизација. На западниот раб на пустината се наоѓал древниот град Шехдад. Од источната страна бил огромниот град Шахри Сухте.

Оваа пустинска област е археолошка важност за Иран. Проучени се источното крило на Керманските Планини и западната пограничје на пустината. Пронајдени се 87 археолошки наоѓалишта од V милениум п.н.е. до доцната исламска епоха. Од нив, 23 се од бакарното и бронзеното време.[9]

Најврела површина[уреди | уреди извор]

Деште Лут од вселената, 2006 г.

Сателитот „Аква“ на НАСА го набљудувал Деште Лут од 2003 до 2010 г. и забележал најврела површина на Земјата, со температури до 70,7 °C, иако самиот воздух е поладен.[5][6][7][10][11]

Најврелиот дел на пустината е Гандом Берјан, голема висорамнина покриена со темна лава и површина од 480 км2.[12]

Поврзано[уреди | уреди извор]

Наводи[уреди | уреди извор]

  1. „Lut Desert“. UNESCO World Heritage Centre (англиски). United Nations Educational, Scientific and Cultural Organization. Посетено на 17 July 2016.
  2. Mildrexler, D.; M. Zhao; S. W. Running (October 2006). „Where Are the Hottest Spots on Earth?“. EOS. 87 (43): 461, 467. doi:10.1002/eost.v87.43.
  3. Mildrexler, D.; M. Zhao; S. W. Running (2011). „Satellite Finds Highest Land Skin Temperatures on Earth“. Bull. Amer. Meteor. Soc. 92 (7): 850–860. Bibcode:2011BAMS...92..855M. doi:10.1175/2011BAMS3067.1.
  4. 4,0 4,1 4,2 editors, Richard L. Scheffel, Susan J. Wernert ; writers, Oliver E. Allen ...; и др. (1980). Natural Wonders of the World. The Reader's Digest Association, Inc. стр. 117. ISBN 978-0-89577-087-5.CS1-одржување: повеќе имиња: список на автори (link) CS1-одржување: излишен текст: список на автори (link)
  5. 5,0 5,1 Satellites seek global hot spots / The Christian Science Monitor - CSMonitor.com
  6. 6,0 6,1 Temperature of Earth
  7. 7,0 7,1 „Images of the Day – Images – redOrbit“. Архивирано од изворникот на 2008-12-01. Посетено на 2022-06-25.
  8. Wright, John W., уред. (2006). The New York Times Almanac (2007. изд.). New York, New York: Penguin Books. стр. 456. ISBN 978-0-14-303820-7.
  9. Eskandari, N., Mollasalehi, H. (2017). Prehistoric Settlement Trends on the West of Lut Desert, Southeastern Iran. Journal of Archaeological Studies, 8(2), 1-15. doi:10.22059/jarcs.2017.61722
  10. The Hottest Spot on Earth : Image of the Day
  11. Weather Iran Архивирано на 13 декември 2004 г.
  12. A Journey To Earth's Hottest Point

Надворешни врски[уреди | уреди извор]