Гранична проверка

Од Википедија — слободната енциклопедија
Гранична проверка на границата помеѓу Гибралтар и Шпанија

Гранична проверка — обезбедување и надгледување на државните гранични премини што ги врши полицијата, поретко војската. Надзорниците ги прегледуваат документите со кои се утврдува дали на прегледаниот патник му е дозволено да премине во соодветната земја. Во некои земји, оваа служба ја врши финансиска стража. Овие единици не постојат или се значително намалени во царинските сојузи и земјите што го ратификувале Шенгенскиот договор.[1]

Мерките за гранична проверка служат за различни цели, почнувајќи од спроведување на царински, санитарни и фитосанитарни или биобезбедни прописи до ограничување на преселбата. Се проценува дека посредните економски трошоци на граничните проверки, особено миграциските ограничувања, чинат многу трилиони долари и големината на глобалната економија би можела да се удвои доколку се укинат миграциските ограничувања.[2]

Историја[уреди | уреди извор]

Во старите денови, земјите и водачите сакале да контролираат кој влегува и останува во нивната земја за да покажат дека се главни. Но пред Првата светска војна, тие не секогаш редовно ги проверувале границите. Тогаш, во Европа, границите меѓу соперничките области биле повеќе како линии на карта.[3] Вистинските граници биле ѕидините околу градовите. Властите пред портите можеле да одлучат кој ќе влезе, како на пример да ги одвратат луѓето што немаат дом, просјаци или одредени групи како Роми или Евреи.[4]

Идејата за гранична проверка оди многу назад. Во Азија за тоа зборувале во стари списи. На пример, во еден текст наречен Артхашастра од околу III век пр. н. е., е спомнато давање пропусници за влез или излез од некоја земја.[5] Во Кина, имале нешто како пасоши почнувајќи од западната династија Хан (околу 200 пр. н. е.). Овие пасоши имале подробности како возраста, висината и изгледот, и тие одлучувале кој може да патува низ земјата.[6] Дури и на бебињата понекогаш им требало пасоши, но ако биле помали од една година и со мајка им, можеби и не им требало.[7]

Наводи[уреди | уреди извор]

  1. „Border Control Law and Legal Definition | USLegal, Inc“. Архивирано од изворникот 21 March 2019. Посетено на 3 August 2018.
  2. „Do global migration barriers cost trillions?“. American Economic Association (англиски). Архивирано од изворникот 15 November 2023. Посетено на 15 November 2023.
  3. Keynes, John Maynard (1920). „II Europe Before the War“. The Economic Consequences of the Peace. New York: Harcourt Brace. Архивирано од изворникот 19 October 2021. Посетено на 16 January 2018.
  4. „Beyond the Border | History Today“.
  5. Boesche, Roger (2003). The First Great Political Realist: Kautilya and His Arthashastra. Lexington Books. стр. 62 A superintendent must issue sealed passes before one could enter or leave the countryside(A.2.34.2, 181) a practice that might constitute the first passbooks and passports in world history. ISBN 9780739106075.
  6. Nylan, Michael; Loewe, Michael (2010). China's early empires: a re-appraisal. Cambridge: Cambridge University Press. стр. 297, 317–318. ISBN 9780521852975. OCLC 428776512.
  7. Nylan, Michael; Loewe, Michael (2010). China's early empires: a re-appraisal. Cambridge: Cambridge University Press. стр. 297, 317–318. ISBN 9780521852975. OCLC 428776512.

Надворешни врски[уреди | уреди извор]