Говор на Турците од Радовишко

Од Википедија — слободната енциклопедија

Турскиот радовишки дијалект или турскиот радовишки говор е дијалект на турскиот јазик кој се зборува во Источна Македонија. Дијалектот спаѓа во групата на источни турски говори во Македонија.

Потекло[уреди | уреди извор]

Како и сите други турски говори во Р Македонија, турскиот радовишки говор потекнува од јазикот на турското население кое заедно со проширувањето на Османската Империја се населува на овие краишта. Според историските податоци турското население на овие краишта се населува во втората половина на XIV век со потпаѓањето на овие предели на Македонија под османска воена и административна власт. Турците почнале да доселуваат прво турско, а потоа и јуручко и друго население, како во самиот град Радовиш, така и по селата. Покарактеристичен белег на ова подрачје од ова време му дава и населувањето на [[[[Јуруци|Јуруците]]]] кои се по потекло од туркменско племе кои дошле од Мала Азија. Јуручките семејства во Македонија, покрај во Радовиш и Радовишко, се населиле и во градот Штип и Штипско, и во планинските населени места на Плачковица и Серта.

Територија[уреди | уреди извор]

Географско дијалектната граница на радовишкиот турски говор е концентриран во општината Радовиш, се граничи со општините Берово, Виница, Карбинци, Зрновци, Штип, Конче, Василево и Валандово. Од северната страна е ограничена со планината Плачковица, на северозапад со ридестиот терен познат како „Јуруклук„, на запад со Конечка планина, додека јужната и југоисточната страна ја чини Градешка планина.

Особини[уреди | уреди извор]

Исклучителноста на радовишкиот турскиот говор, како впрочем и на другите турски говори во Р Македонија, се состои во фактот што самиот по себе овој говор не само што е раритет по своите општи јазични црти, туку според некои јазични црти е и уникат, односно не постои друга територија на која може да се сретне ваква јазична целина. Со други зборови се работи за исклучителна реткост.

Фонолошки особини[уреди | уреди извор]

Радовишкиот турскиот говор се разликува од останатите турски говори, како и оние карактеристики што меѓусебно ги диференцираат:

На крајот на зборот (ü) своето место го отстапува на i: çünki<çünkü, türli<türlü;ı<i: şarki<şarkı, tatli<tatlı, karşi<karşı, çaki<çakı, çarşi<çarşı;i<ı: içım<içim, apıs<hapis;i<e: şeir<şiir, en<in, ane<hani;

Фонемот ö (о со две точки) е во состојба на исчезнување; ö<ü: güz<göz, küy<köy, kümür<kömür, günül<gönül;u<ı-i: uyki<uyku, avli<avlu, fıkara<fukara;

Наставката за аорист трето лице еднина доаѓа само во форма –ır: bilır<bilir, gelır<gelir, bitır<bitir, pişır<pişir;

Личните наставки: ye-sın<yesin, versın<versin, bekler-ıs<bekleriz, dönersın<dönersin;

Присвојни наставки: ben-ım<benim, senın<senin; ı<i: ayi<ayı, aşai<aşağı, çaki<çakı, çarşi<çarşı;ü<u: Turkiya<Türkiye;

a<e: kıskardaş<kızkardeş, kardaş<kardeş, madam ki<madem ki, barabar<beraber;e<i: kire<kere;i<ı: edır<edir;

Долгите вокали сè уште се употребуваат во коренот на зборовите од арапско потекло: hâdise, ilâç, imkân;

Елизија на вокалите: ‘şte<işte, nerde<nerede, şarkıy<şarkıyı, istesy<isteriz;

Прогресивна асимилација на вокалите: a a<a ı: kazar<kazır;

Прогресивна дисимилација: a-a>a-e: parçe<parça; u-e>u-a: olurse<olursa; a-ı>a-i: ayni<aynı; e-i>e-ı: fesın<fesin, kendın<kendin, şarki<şarkı;

Регресивна асимилација: u-a>ı-a: fıkara<fukara; ö-ü>ü-ü: günül<gönül; u-a>a-a: maarebe<muharebe;

Регресивна дисимилација: a-a>a-u: buba<baba; e-e>i-e: kire<kere; i-i>e-i: şeir<şeiir; ü-i>u-i: Turkiya<Türkiye;

  • Во радовишкиот турски говор има бројни зборови кои отстапуваат од законот за вокална хармонија: anne<ana, kadi<kadı, çünki<çünkü,

зборови кои примаат суфикси: aradi<aradı, sarmiş<sarmış, onunle<onunla, arabaci<arabacı, sakali<sakallı, kaşler<kaşlar, benım<benim, senın<senin и др.

Елизија на вокал: gideym<gideyim, beyt<beyit, yapaym<yapayım;

Дифтонзи: еднородни дифтонзи: aa, ee, ii, uu, üü: saa<sağa, yeen<yeğen, dediim<dediğim, cojuun<çocuğun, düün<düğün; дифтонзи од различни вокали: ae, aı, ai, au, ea, eı, ia, ua, ui, ou: aşai<aşağı, yemeım<yemeğim, kardaşciın<kardaşçiğin, cojua<çocuğa, cojui<çocuğu, souk<soğuk;

Дифтонзи од различни вокали: a-i: aşai<aşağı; ı-i: yemeım<yemeğim, i-ı: kardeşciın<kardeşciğin; u-ı: cojui<çocuğu;

Дифтонзи: еднородни дифтонзи со испаѓање консонанта: a-a: saa<sağa; e-e: eer<eğer; i-i: dediim<dediğim; u-u: cojuun<çocuğun; ü-ü: düün<düğün.

  • Посебни карактеристики на консонантите: испаѓање на консонантот (ğ): dori<doğru, ine<iğne; (y): öle<öyle, bura<buraya; (h): ava<hava, em<hem, saba<sabah; (r): bi<bir, ali<alır; (v): daul<davul, tauk<tavuk; (k): alacasin<alakcaksın, dikat<dikkat; (l): osun<olsun. nasi<nasıl; (s):okumişın<okumuşsun, almişın<almışsın.
  • Асимилација на консонантите според едначење по звучност:

Прогресивна асимилација: z>s: papas<papaz; s>z: erkes<herkez; ş>j: okumuj<okumuş; f>v: gergev<gergef; t>d: oynadır<oynatır;

Регресивна асимилација: ş>s: konussun<konuşsun, bes<beş; z>s: bis<biz; r>y: korkay<korkar, yapay<yapar;

Дисимилација кај консонантите: z>s: alacaksınıs<alacaksınız; t>d: dane<tane; k>y:

ayşamleyin<akşamleyin;p>b:şubelenmiş<şüphelenmiş; r>y: yapay<yapar, dey<der, biney<biner;

Контракција: dâ<daha, te<işte, orda<orada;

Контракција кај суфикси: alacim<alacağım, verecen<vereceğim и др.

  • Удвоени консонанти настануваат како резултат на асимилација на наставки кои почнуваат со слични консонанти: konussun<konuşsun, dünmesse<dönmezse и др.

Редукција на удвоените консинанти: dikat<dikkat, evel<evvel, kuvet<kuvvet, teşekür<teşekkür, zavali<zavallı и др.

Озвучување на безвучните консонанти: k>y: ayşam<akşam; ç>c: üc<üç, icbirisi<hiçbirisi; p>b: kitab<kitap; k>g: kabag<kabak; ş>j: kıj<kış; t>d: Esad<Esat и др.

Елизија на консонантите: ğ>Ø: ine<iğne, salık<sağlık; h>Ø: angi<hangi, arb<harb; y>Ø: büle<böyle, vereim<vereyim, r>Ø: ali<alır; k>Ø: alacasin<alacaksın, teşekür<teşekkür; l>Ø: Alah<Allah, zavali<zavallı.

Морфолошки особини[уреди | уреди извор]

Морфологијата во радовишко турскиот говор:

наставки за аорист за трето лице еднина: ir>ır: bilır<bilir; ır>ir: alir<alır;

лични наставки за второ лице еднина: sin<sın: yesin<yesın, alsin<alsın; прво лице еднина: im>ım: gelirım<gelirim; прво лице множина: iz>ıs: beklerıs<bekleriz.

Минато определено време: трето лице еднина: dı>di: yazdi<yazdı; второ лице еднина: ın>in: geldın<geldin; прво лице еднина: im>ım: dedım<dedim; прво лице множина: ik>ık: bekledık<bekledik; второ лице множина: iniz>ınıs: geldınıs<geldiniz.

Минато неопределено време: miş>mış: yazmiş<yazmış; tutmissın<tutmuşsun.

Наставката за сегашно време –yor не се употребува наместо сегашно време, туку се употребува аорист.

Наставка за акузатив: u>i-i: buni<bunu, biçagi<biçağı;

Присвојни наставки: ım>im: benım<benim, bizım<bizim;

Зборообразовни наставки: lı>li: şansli<şanslı, kanli<kanlı; cık>cik: ufacik<ufacık; cu>ci: daulci<davalcu.

Наставка за множина: lar>ler: kaşler<kaşlar.

Сврзник (i)le>la: taşle<taşla, onunle<onunla и др.

Сврзникот de>da: beni da al<beni de al, send a işle<sen de işle.

Во радовишкиот турски говор се среќаваат и зборови кои содржат промени на семантички значења на зборовите: azbuçuk<az çok, apiştım<bindim, aykırmiş<çağırmış, biten<bütün, en peşin<en once, gitmes sesim<çıkmaz sesim, kafasını koparmış<kafasını kesmiş ya da kaybolmuş, sıki<kuvvetli, tepelemiş<öldürmüş, üşük olsun<soğuk olsun, şınlak<parlak и др.

  • Зборови од арапско и персиско потекло кои сè уште се актуелни: imtian-imtihan<sınav, laf<söz, mektep<okul, teyare-tayyare<uçak и др.
  • Зборови од македонско потекло: dokument<belge, gazda<sahip, inciner<mühendis, ayrodrom<hava limanı, straja<bekçi, rok<müddet, krst<haç, presedatel<başkan, opştina<belediye, izbori<seçimler, penziya<emekli и др.

Нематеријално културно наследство[уреди | уреди извор]

На седницата на Владата на Република Македонија од 21 јуни 2011 година за културно наследство од особено значење – поткатегорија исклучително значење е прогласен „Говорот на Турците од Радовишко“.[1]

Литература[уреди | уреди извор]

  • Пиличкова С., Насрадин Оџа и Итар Пејо, Институт за фолклор „Марко Цепенков„ – Скопје, 1996;
  • Алил С., Турскиот говор во Радовиш и радовишко, магистерски труд одбранета на Филолошкиот факултет, Скопје, 2000 год.
  • Јашар-Настева О., Прилог кон проучувањето на Јуруците од Радовишко, Етногенеза на Јуруците и нивното населување на Балканот, МАНУ, 1986;
  • Аго А., Ohri, Radoviş ve İştip İlçelerinde Yaşayan Türk Halkının Hıdırellez, Adet ile Manileri, Sesler, XIX, sayı 174, 1983;
  • Kalafat Y., Makedonya Türkleri Arasında yaşayan Halk İnançları, Türk Dünyası Araştırmaları Vakfı, İstanbul, 1994

Наводи[уреди | уреди извор]

Поврзано[уреди | уреди извор]