Белерофон (драма)

Од Википедија — слободната енциклопедија
„Белерофон“
АвторЕврипид
ЛиковиБелерофон, Главк, други
Место на премиераАтина
Изворен јазикСтарогрчки
ЖанрТрагедија

Белерофон (старогрчки: Βελλεροφῶν) ― старогрчка трагедија напишана од Еврипид, заснована на митот за Белерофон. Поголемиот дел од драмата е изгубен до крајот на антиката, а во моментов преживеале само 90 стихови, групирани во 29 фрагменти.

Заплет[уреди | уреди извор]

Со оглед на фрагментарната состојба на оваа трагедија, заплетот останува отворен за претпоставки. Сепак, повеќето современи критичари се согласуваат со следнава приказна.

Претставата очигледно започнала со Белерофон кој го јавал својот коњ Пегаз кој го носел во воздухот.[1]

Белерофон, кој се чини дека изгубил сè, живее на необработена земја со својот татко Главк и Пегаз. Длабоко песимист за неговата состојба, Белерофон на крајот верува дека боговите не постојат.

Тој последователно одлучува да стигне до Олимп, благодарение на летечките способности на Пегаз. Мотивите за таквото искачување останаа нејасни. Без разлика, Пегаз паѓа со својот јавач и ранетиот Белерофон е изведен на сцената. Откако се покајал за своето богохулно однесување, Белерофон умира.

Наводи[уреди | уреди извор]

  1. Decharme, P. (2006). Euripides and the Spirit of His Dramas. Kessinger Publishing. стр. 263. ISBN 978-1-4286-4768-8.

Преводи[уреди | уреди извор]

  • Еврипид, Tragédies, кн. 8, 2e дел. Fragments. De Bellérophon à Protésilas ; грчки текст и француски превод од Франсоа Жуан и Херман Ван Луј; Париз, Les Belles Lettres, 2000, 2002, 2003 година.

Студии[уреди | уреди извор]

  • N. Wecklein, Tragödien des Euripides : Bellerophontes, 98-109, SBAW, 1888
  • А. Капути Еврипид е le sue tragedie sul mito di Bellerofonte, 509-515, RAL, 1909 г.
  • M. Pohlenz, Die Grichische Tragödie, I страници 290-293 и II 123-124, Гетинген, 1954 г.
  • ZV Vykozy, De Euripidis Bellerophonte, страници 137-145, ZJFK, 1963 година. Овој чешки есеј е преведен на германски во BCO, 358, 1964 година.
  • A. Carlini, Due note euripidee, 201-205, SCO, 1965
  • P. Rau, Paratragœdia, 89-91, Минхен, 1967 г.
  • Ламберто Ди Грегорио, Ил Белерофонте ди Еврипид. I. Dati per una ricostruzione; II. Проверка на рикострузија , 195-214 и 365-382, CCC, 1983 г.
  • Кристоф Ридвег, „Атеистичкиот“ фрагмент од Еврипид „Белрофонт“, 39-53, ИКС, 1990 г.
  • Маријарита Патерлини, Забелешка ал Белерофонте еурипидео, 513-523, Силено, 1990 година.