Бадалиск

Од Википедија — слободната енциклопедија
Бадалиск

Бадалиск (исто така Бадалиск) е митско суштество на Вал Камоника, Италија, во јужните централни Алпи.[1] Бадалиск денес е претставен како суштество со голема глава покриена со кожа од коза, два мали рога, огромна уста и блескави очи.

Прославата[уреди | уреди извор]

Според легендата, Бадалиск живее во шумата околу селото Андриста (комуна Цево) и треба да ја изнервира заедницата: секоја година се фаќа во периодот на Богојавление (5 и 6 јануари) и се води на јаже во село од музичари и маскирани ликови, меѓу кои и il giovane (младиот човек), il vecchio (старецот), la vecchia (старата жена) и младата signorina, која е „мамка“ за животинската страст. Има и некои стари вештерки, кои удираат на тапани и брадести овчари и грбавец (un torvo gobetto) кој има „рустикален дуел“ со животното. Традиционално само мажи учествуваат, иако некои се облечени како жени. Во средниот век на жените им било забрането да учествуваат на изложбата, па дури и да го гледаат или слушаат говорот на Бадалиск; ако го сторат тоа, ќе им биде одбиена Светата Причест следниот ден.

На селскиот плоштад (поранешен во штала) се чита говорот на Бадалиш (la 'ntifunada), во кој митолошките животни озборуваат за заедницата. Самиот бадалиск е немо суштество, па говорот, во денешно време напишан со рима, го чита „толкувач“. Некогаш импровизиран, а сега однапред напишан, говорот ги открива сите наводни гревови и шаренило на заедницата. За време на говорот, грбавецот во интервали ритмички удира со стапот.

Говорот е проследен со пеење, играње и гозба. Вечерта заедницата јаде „Бадалиск палента“ (комерцијална верзија на оваа традиционална храна била лансирана во 2010 година).[2] До неодамна, селските деца оделе од куќа до куќа за време на прославите на Бадалиск и барале пченкарно брашно за да ја направат палентата; специјално за нив била направена и салама Бадалиск. Бадалиск има почесно место на гозбите.[3]

На вториот ден, на крајот на изложбата, Бадалиск е ослободен и му се дозволува да се врати во шумата.[4]

Поврзани обичаи[уреди | уреди извор]

Ритуалот има силни сличности со Босинада, Босинада или Бусинада, сатирични изведби на проза, поезија или песна, во кои раскажувачот (Босин) ги осудувал злоделата на заедницата. Познати од 16 век, тие некогаш биле широко распространети низ северна Италија и потекнуваат од ритуалите за прочистување на новогодишната ноќ.[5]

Секоја врска помеѓу бадалиск од Андришта и митскиот базилиск (пола гуштер, половина змија, со глава како мачка, но по квадрат, како крастава жаба) кој спалува сè на што го потпира погледот (добро познат во Цево и на други места на северот Италија) е нејасно.

Галерија[уреди | уреди извор]

Поврзано[уреди | уреди извор]

Надворешни врски[уреди | уреди извор]

Библиографија[уреди | уреди извор]

Luca Giarelli, Il Badalisc di Andrista: maschera di Cevo во Valle Camonica, во Carnevali e folcore delle Alpi. Riti, suoni e tradizioni popolari delle vallate Europe, 2012,ISBN 978-88-6618-948-0.

Наводи[уреди | уреди извор]

  1. „Festa del Badalisc ad Andrista (località di Cevo)“ (италијански). Посетено на 2011-01-03.
  2. Bresciaoggi: tradizioni_il_badalisc_diventa_una_occasione_gastronomica Архивирано на 7 април 2012 г. Accessed 21 Dec 2011
  3. Demologia.it Accessed 21 Dec 2011
  4. Wikinews (Italy) Andrista: catturato il «Badalisc», inizia la festa Monday 5 Jan 2009, Wikinews
  5. Barozzi, Giancorrado & Varini, Mario, Tradizioni popolari del ciclo dell'anno in provincia di Brescia, Fondazione Civiltà Bresciana, 2001