Алицин
Изглед
Претпочитано име по МСЧПХ: 2-Propene-1-sulfinothioic acid S-2-propenyl ester | |
| Систематско име | 3-[(Prop-2-ene-1-sulfinyl)sulfanyl]prop-1-ene |
| Назнаки | |
|---|---|
| 539-86-6 | |
| Бајлштајн | 1752823 |
| ChEBI | CHEBI:28411 |
| ChEMBL | ChEMBL359965 |
| ChemSpider | 58548 |
| EC-број | 208-727-7 |
| |
IUPHAR/BPS |
2419 |
| 3Д-модел (Jmol) | Слика Слика |
| KEGG | C07600 |
| MeSH | Allicin |
| PubChem | 65036 |
| |
| UNII | 3C39BY17Y6 |
| Својства | |
| Хемиска формула | |
| Моларна маса | 0 g mol−1 |
| Изглед | Colourless liquid |
| Густина | 1.112 g cm−3 |
| Точка на топење | |
| Точка на вриење | |
| Дополнителни податоци | |
| Освен ако не е поинаку укажано, податоците се однесуваат на материјалите во нивната стандардна состојба (25 °C, 100 kPa) | |
| Наводи | |
Алицинот е органосулфурно соединение добиено од лукот, растение од фамилијата Alliaceae.[1] Од ова соединение потекнува мирисот на сечен лук, бидејќи кога лукот се сече ензимот алииназа го претвора алиинот во алицин.[2] Добиениот алицин е нестабилен и брзо се претвора во други сулфурни соединенија како диалил дисулфид.[3] Алицинот покажува антибактериска, антигабична, антивирусна и антипротозоична активност.[4]
Наводи
[уреди | уреди извор]- ↑ Eric Block (1985). „The chemistry of garlic and onions“. Scientific American. 252 (March): 114–9. doi:10.1038/scientificamerican0385-114. PMID 3975593.
- ↑ Kourounakis, PN; Rekka, EA (November 1991). „Effect on active oxygen species of alliin and Allium sativum (garlic) powder“. Res Commun Chem Pathol Pharmacol. 74 (2): 249–252. PMID 1667340.CS1-одржување: повеќе имиња: список на автори (link)
- ↑ „Allicin and related compounds: Biosynthesis, synthesis and pharmacological activity“ (PDF). Facta universitatis. 9 (1): 9–20. 2011. doi:10.2298/FUPCT1101009I.
- ↑ PMID 24173810 (PubMed (англиски))
Citation will be completed automatically in a few minutes. Jump the queue or expand by hand
|