Прејди на содржината

Метформин

Од Википедија — слободната енциклопедија
Метформин
Клинички податоци
Заштитени имињаГликофаж, други
AHFS/Drugs.commonograph
MedlinePlusa696005
License data
Бременосна
категорија
  • AU: C
Начин на
примена
орална
ATC код
Законска регулација
Режим на издавање
  • AU: S4 (само на рецепта)
  • CA: само
  • UK: POM (само на рецепт)
  • US: само
Фармакокинетички податоци
Биорасположливост50–60%[1][2]
Врзување за протеиниминимално[1]
Метаболизамнехепатален[1]
Полувреме на елиминација4-8.7 часа[1]
Екскрецијаурина (90%)[1]
Идентификатори
CAS Number
PubChem CID
IUPHAR/BPS
DrugBank
ChemSpider
UNII
KEGG
ChEBI
ChEMBL
CompTox Dashboard (EPA)
ECHA InfoCard100.010.472 Уредете го ова на Википодатоците
Хемиски и физички особини
ФормулаC4H11N5
Моларна маса129,17 g·mol−1
3D модел (JSmol)

Метформин, со заштитено име Гликофаж помеѓу другите, претставува лек од прва линија за третман на тип 2 дијабетес мелитус.

Метформинот генерално добро се толерира од страна на организмот.[3] Вообичаени несакани ефекти вклучуваат дијареа, наузеа и абдоминална болка. Ризикот за појава на намалена концентрација на гликоза во крвта е низок.

Метформинот бил откриен во 1922 година.[4] Студиите на луѓе започнале во 1950-тите од страна на францускиот лекар Жан Стерн.[4] Во 2024, е најчесто пропишуван лек во Македонија, со повеќе од 1,9 милиони рецепти.[5]

Историја

[уреди | уреди извор]
Galega officinalis е природен извор на галегин.

Бигванидната класа на антидијабетични лекови, во која исто така спаѓаат и лековите кои веќе не се употребуваат фенформин и буформин, потекнуваат од растението ждралка, растение кое се користело во народната медицина повеќе векови.[6] G. officinalis самата не ги содржи овие соединенија, туку содржи изоамилен гванидин; фенформинот, буформинот, и метформинот се хемиски синтетизирани соединенија составени од две молекули на гванидин, и се повеќе липофилни отколку матичното соединение добиено од ждралката.[6]

Контраиндикации

[уреди | уреди извор]

Метформинот е контраиндициран кај лица со:

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 Dunn CJ, Peters DH (May 1995). „Metformin. A review of its pharmacological properties and therapeutic use in non-insulin-dependent diabetes mellitus“. Drugs. 49 (5): 721–49. doi:10.2165/00003495-199549050-00007. PMID 7601013.
  2. Hundal RS, Inzucchi SE (2003). „Metformin: new understandings, new uses“. Drugs. 63 (18): 1879–94. doi:10.2165/00003495-200363180-00001. PMID 12930161.
  3. Triggle, CR; Ding, H (17 December 2015). „Metformin is not just an antihyperglycaemic drug but also has protective effects on the vascular endothelium“. Acta physiologica (Oxford, England). doi:10.1111/apha.12644. PMID 26680745.
  4. 4,0 4,1 Fischer, Janos (2010). Analogue-based Drug Discovery II. John Wiley & Sons. стр. 47–49. ISBN 9783527632121.
  5. „Извештаи“. Е-здравство. Посетено на 2025-06-16.
  6. 6,0 6,1 Witters LA (October 2001). „The blooming of the French lilac“. The Journal of Clinical Investigation. 108 (8): 1105–7. doi:10.1172/JCI14178. PMC 209536. PMID 11602616.
  7. 7,0 7,1 7,2 „Metformin: medicine to treat type 2 diabetes“. National Health Service. 25 February 2019. Архивирано од изворникот 11 March 2021. Посетено на 15 October 2020.
  8. „METFORMIN HYDROCHLORIDE“. NICE. Архивирано од изворникот 10 June 2021. Посетено на 15 October 2020.