Метформин
![]() | |
![]() | |
Клинички податоци | |
---|---|
Заштитени имиња | Гликофаж, други |
AHFS/Drugs.com | monograph |
MedlinePlus | a696005 |
License data | |
Бременосна категорија |
|
Начин на примена | орална |
ATC код | |
Законска регулација | |
Режим на издавање |
|
Фармакокинетички податоци | |
Биорасположливост | 50–60%[1][2] |
Врзување за протеини | минимално[1] |
Метаболизам | нехепатален[1] |
Полувреме на елиминација | 4-8.7 часа[1] |
Екскреција | урина (90%)[1] |
Идентификатори | |
| |
CAS Number | |
PubChem CID | |
IUPHAR/BPS | |
DrugBank | |
ChemSpider | |
UNII | |
KEGG | |
ChEBI | |
ChEMBL | |
CompTox Dashboard (EPA) | |
ECHA InfoCard | 100.010.472 ![]() |
Хемиски и физички особини | |
Формула | C4H11N5 |
Моларна маса | 129,17 g·mol−1 |
3D модел (JSmol) | |
| |
|
Метформин, со заштитено име Гликофаж помеѓу другите, претставува лек од прва линија за третман на тип 2 дијабетес мелитус.
Метформинот генерално добро се толерира од страна на организмот.[3] Вообичаени несакани ефекти вклучуваат дијареа, наузеа и абдоминална болка. Ризикот за појава на намалена концентрација на гликоза во крвта е низок.
Метформинот бил откриен во 1922 година.[4] Студиите на луѓе започнале во 1950-тите од страна на францускиот лекар Жан Стерн.[4] Во 2024, е најчесто пропишуван лек во Македонија, со повеќе од 1,9 милиони рецепти.[5]
Историја
[уреди | уреди извор]
Бигванидната класа на антидијабетични лекови, во која исто така спаѓаат и лековите кои веќе не се употребуваат фенформин и буформин, потекнуваат од растението ждралка, растение кое се користело во народната медицина повеќе векови.[6] G. officinalis самата не ги содржи овие соединенија, туку содржи изоамилен гванидин; фенформинот, буформинот, и метформинот се хемиски синтетизирани соединенија составени од две молекули на гванидин, и се повеќе липофилни отколку матичното соединение добиено од ждралката.[6]
Контраиндикации
[уреди | уреди извор]Метформинот е контраиндициран кај лица со:
- Тешко бубрежно оштетување (проценета гломеруларна филтрациона рата под 30 mL/min/1.73 m2)[7]
- Позната преосетливост на метформин[7]
- Акутна или хронична метаболна ацидоза, вклучително и дијабетична кетоацидоза (од неконтролиран дијабетес),[7] со или без кома[8]
Наводи
[уреди | уреди извор]- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 Dunn CJ, Peters DH (May 1995). „Metformin. A review of its pharmacological properties and therapeutic use in non-insulin-dependent diabetes mellitus“. Drugs. 49 (5): 721–49. doi:10.2165/00003495-199549050-00007. PMID 7601013.
- ↑ Hundal RS, Inzucchi SE (2003). „Metformin: new understandings, new uses“. Drugs. 63 (18): 1879–94. doi:10.2165/00003495-200363180-00001. PMID 12930161.
- ↑ Triggle, CR; Ding, H (17 December 2015). „Metformin is not just an antihyperglycaemic drug but also has protective effects on the vascular endothelium“. Acta physiologica (Oxford, England). doi:10.1111/apha.12644. PMID 26680745.
- ↑ 4,0 4,1 Fischer, Janos (2010). Analogue-based Drug Discovery II. John Wiley & Sons. стр. 47–49. ISBN 9783527632121.
- ↑ „Извештаи“. Е-здравство. Посетено на 2025-06-16.
- ↑ 6,0 6,1 Witters LA (October 2001). „The blooming of the French lilac“. The Journal of Clinical Investigation. 108 (8): 1105–7. doi:10.1172/JCI14178. PMC 209536. PMID 11602616.
- ↑ 7,0 7,1 7,2 „Metformin: medicine to treat type 2 diabetes“. National Health Service. 25 February 2019. Архивирано од изворникот 11 March 2021. Посетено на 15 October 2020.
- ↑ „METFORMIN HYDROCHLORIDE“. NICE. Архивирано од изворникот 10 June 2021. Посетено на 15 October 2020.
|