Лора Браниган

Од Википедија — слободната енциклопедија
Лора Браниган
Браниган околу 1982
Роден(а)Лора Ен Браниган
јули 3, 1952(1952-07-03)
Монт Киско, Њујорк, САД
Починал(а)август 26, 2004(2004-08-26) (возр. 52)
Лонг Ајленд, Њујорк, Сад
Алма матерАмериканска Академија за драмски уметности
Занимање
  • Пејачка
  • текстописец
  • глумица
СопружникЛоренс Рос Кратек (в. 1978; d. 1996)[1]
Потпис

Лора Ен Браниган (англиски: Laura Ann Branigan; 3 јули 1952 - 26 август 2004 година) ― американска пејачка и глумица. Нејзината најпозната песна „Gloria“ од 1982 година, останала 36 недели на американскиот Билборд Хот 100, што во тоа време било рекорд за женски изведувач. Песната се искачила на прво место во Австралија и Канада. „Gloria“ била преработка на песна напишана од италијанските кантавтори Џанкарло Бигаци и Умберто Тоци. Во 1984 година, Браниган со песната „Self Control“ се искачила на прво место на топ-листите во Канада и Германија. „Gloria“ и „Self Control“ исто така биле успешни во Обединетото Кралство, и се пласирале во Топ-10 листата за синглови во ОК.

"Solitaire", "How Am I Supposed To Live Without You", "Self Control", "Ti Amo", "Spanish Eddie", "I Found Someone", "Power of Love", "Shattered Glass", "Never In A Million Years", "Over You"

Во екот на нејзината популарност во 1980-тите, други песни од Браниган кои се пласирале во Топ-10 биле: „Solitaire“ (1983), „How Am I Supposed To Live Without You“ (1983), „Ti Amo“ (1984), „Power of Love“ (1987) и „Shattered Glass“ (1987). Нејзин најуспешен студиски албум бил „Self Control“ од 1984 година, кој имал платинест тираж. Лора Браниган, исто така, пеела песни за филмски саунтракови, меѓу кои и со Греми и Оскар наградениот саундтрак од филмот Флешденс (1983), саундтракот од Истерувачи на духови (1984) и Пороците на Мајами (1984). Во 1984 година, Лора со песната „The Lucky One“ победила на музичкиот фестивал во Токио.

Кон крајот на 1980-тите нејзината популарност почнала да бледнее; нејзините песни повеќе не се пласирале на топ-листите, а нејзините два студиски албуми Laura Branigan (1990) и Over My Heart (1993) не го привлекле вниманието на публиката. Таа се повлекла од јавниот живот кон крајот на 1990-тите. На почетокот од 2000-тите, ја возобновила својата кариера. Таа ја глумела Џенис Џоплин во мјузиклот „Љубов, Џенис“. Додека снимала нови песни со кои планирала да се врати во музичката индустрија, Лора Браниган починала во август 2004 година од претходно недијагностицирана церебрална аневризма.

Во САД, Браниган и нејзината музика стекнале нова популарност и зголемен јавен интерес во 2019 година, откако „Gloria“ била усвоена како неофицијална победничка песна од Сент Луис Блуз од НХЛ лигата. Откако на половина сезона биле последни, по прифаќањето на песната тие успеале да го освојат својот прв Стенли куп, а песната влегла во аналите на хокејот на мраз како „неверојатна шампионска химна“.[2]

Дискографија[уреди | уреди извор]

Студиски албуми

  • Branigan (1982)
  • Branigan 2 (1983)
  • Self Control (1984)
  • Hold Me (1985)
  • Touch (1987)
  • Laura Branigan (1990)
  • Over My Heart (1993)

Награди и номинации[уреди | уреди извор]

Награда година Категорија Работа Резултат
Греми награди [3] 1982 Најдобра поп вокална изведба – женско „Gloria“ Номиниран
1983 Албум на годината „Imagination“ ( саундтрак на <i id="mwArc">Флешденс</i> ) Номиниран
<i id="mwAr0">Билборд</i> на крајот на годината 1982 Врвни поп-уметници - Жени Синглови и албуми Номиниран [4]
1983 Врвни поп-уметници - Жени Синглови и албуми Победи [5]
1984 Врвни поп-уметници - Жени 36-то место [6]
1985 година Врвни изведувачи на поп албуми, жени 14-то место [7]
1988 година Врвни поп-сингл изведувачи Жени 22-ро место [8]
Американски музички награди 1984 година Омилен поп/рок женски видео изведувач "Self control" Номиниран
Музички фестивал во Токио 1984 година Гран при награда за најдобра вокална изведба „ The Lucky One “ Победи

Наводи[уреди | уреди извор]

  1. „Laura Branigan“. The Independent. October 10, 2011.
  2. Beach, Jerry. „One More St. Louis Blues Win, And Laura Branigan's 'Gloria' Becomes An Unlikely Championship Anthem“. Forbes.
  3. „Laura Branigan“. Grammy Awards. Посетено на April 22, 2018.
  4. „Billboard Year End Charts“ (PDF). Billboard Awards. Посетено на January 13, 2022.
  5. „Billboard Year End Charts“. Billboard Awards. Посетено на October 22, 2021.
  6. „Billboard Year End Charts“ (PDF). Billboard Awards. Посетено на January 13, 2022.
  7. „Billboard Year End Charts“ (PDF). Billboard Awards. Посетено на January 13, 2022.
  8. „Billboard Year End Charts“ (PDF). Billboard Awards. Посетено на January 13, 2022.

Надворешни врски[уреди | уреди извор]