Ланец на продавници

Од Википедија — слободната енциклопедија
Кмарт ланец на продавници
Валмарт ланец на продавници

Ланец на продавници или синџир, претставува низа на продажни објекти кои имаат централизиран менаџмент, единствен бренд и вообичаено со стандардизирани бизнис методи и практики. Ланецот на продавници е еден тип на деловни ланци. Ланецот на продавници може да биде во сопственост на една компанија или франшиза во сопственост на локални физички лица или компании кои оперираат во рамките на партнерската корпорација. Основно својство на сите ланци е централизиран маркетинг и набавка, што во пракса резултира со заштеди во работењето и зголемување на профитот. Овие одлики исто така се однесуваат и на ланците на ресторанти и слични услужно ориентирани бизниси.

Историја[уреди | уреди извор]

Првата ланец продавница била британската ВХ Смит, основана во Лондон во 1792 година од страна на Хенри Волтон Смит и неговата сопруга, продавницата продавала книги, канцелариски материјал, списанија, весници, и производи за забава.

Во САД, синџирот продавници започнува со основањето на Големата Атлантик и Пацифик компанија за чај (А & amp; P) во 1859 година. До почетокот на 1920 година, во САД се отворија три национални синџири: А & П, Ф. В. Волборт и компанијата Обединети продавници за цигари. .[1] До 1930 година, синџирот продавници дошле до голем раст, и престанало зголемување на вкупниот удел на пазарот. Судските одлуки против цената за сечење синџири "се појавила уште во 1906 година, со закони против синџирот продавници кој започна во 1920 година, заедно со правни контрамерки од ланците продавници.[2]

Ланци на Ресторани[уреди | уреди извор]

Ресторан од синџирот Кракер Барел
Сабвеј франшиза ресторан во Сингапур

Ланец на ресторани е сет на поврзани ресторани на голем број локации кои се или под заедничка корпоративна сопственост (на пример, Мекдоналдс во САД) или со франшиза договори. Вообичаено, на рестораните во рамките на синџирот се изградени на стандарден формат преку архитектонски развој на прототип и нудат стандарден вид на мени и / или услуги. Исто така постојат, ресторан синџири кои често се наоѓаат во близина на автопати, трговски центри и туристички места.

Спротивности[уреди | уреди извор]

Поместувањета на независен бизнис со синџири предизвика зголемување на соработката меѓу независни бизниси и заедници за да се спречи зголемувањето на бројот на синџирите. Овие напори ја вклучуваат заедницата преку организирање на независни бизнис алијанси во САД и Канада и "купување на локални" кампањи. Во САД, трговските друштва и организации како што се американска асоцијација на Книжарници направиле национална промоција и нивно застапување. НВО како нов проект и правила и Новата Економска Фондацијата обезбедија истражување и алатки за про-независно бизнис образование и политика, на Американската независна бизнис алијанса и обезбедија директна помош на заедницата и ниво на организирање.

Регулатива и исклучување[уреди | уреди извор]

Различностите на малите градови во САД, чии жители сакаат да ги задржат нивните карактеристични знаци, како што е Сан Франциско[3]; Провинстаун, Масачусетс и други Кејп Код села; Бристол, РИ[4]; Мк Кејл, Ајдахо; Порт Таунсенд, Вашингтон; Огунквит, Маин; и Кармел-од-Морето, Калифорнија—поблиску се уредуваат, па дури и се исклучува синџирот на продавници. Тие не го исклучуваат самиот синџир, туку само ја стандардизираат формулата за користење на синџир на продавници. На пример, често еден ресторан да биде во сопственост на Мекдоналдс која продава хамбургери, но не и формула за франшиза со целата операција на стандардизирани мени, униформи и процедури. Причината на овие градови е да се регулира синџирот продавници за да се заштититат независните бизниси од конкуренцијата.[5]

Поврзано[уреди | уреди извор]

Наводи[уреди | уреди извор]

  1. Hayward WS, White P, Fleek HS, Mac Intyre H (1922). „The chain store field“. Chain Stores: Their Management and Operation. New York: McGraw-Hill. стр. 16–31. OCLC 255149441.
  2. Lebhar GM (1952). Chain Stores in America: 1859–1950. New York: Chain Store Publishing Corp. OCLC 243136.
  3. http://www.sfgate.com/politics/article/Compromise-reached-on-San-Francisco-s-chain-5870444.php
  4. http://usatoday30.usatoday.com/news/nation/2004-07-20-chain-stores_x.htm
  5. "Cape Cod Residents Keep the Chain Stores Out" article by Beth Greenfield June 8, 2010

Дополителни информации[уреди | уреди извор]

  • Carroll, Glenn R., and Magnus Thor Torfason. "Restaurant Organizational Forms and Community in the US in 2005." City & Community 10#1 (2011): 1-24.
  • Ingram, Paul, and Hayagreeva Rao. "Store Wars: The Enactment and Repeal of Anti‐Chain‐Store Legislation in America." American Journal of Sociology 110#2 (2004): 446-487.
  • Lebhar, Godfrey Montague, and W. C. Shaw. Chain stores in America, 1859-1962 (Chain Store Publishing Corporation, 1963).
  • Matsunaga, Louella. ;;The changing face of Japanese retail: Working in a chain store (Routledge, 2012).
  • Newman, Benjamin J., and John V. Kane. "Backlash against the 'Big Box', Local Small Business and Public Opinion toward Business Corporations." Public Opinion Quarterly 78#4 (2014): 984-1002.
  • Phillips, Charles F. "The Chain Store in the United States and Canada," American Economic Review 27#1 (1937), pp. 87-95 in JSTOR
  • Schragger, Richard. "The Anti-Chain Store Movement, Localist Ideology, and the Remnants of the Progressive Constitution, 1920-1940." Iowa Law Review 90 (2005): 1011+.
  • Scroop, Daniel. "The anti-chain store movement and the politics of consumption." American Quarterly 60#4 (2008): 925-949.
  • Winship, Janice. "Culture of restraint: the British chain store 1920–39." Commercial Cultures: Economies, Practices, Spaces 31 (2000).