Сводешов список

Сводешови списоци (англ. Swadesh lists) се списоци на сеопшти и сеприсутни поими наменети за квантитативна споредба на генеалошки сродните јазици, наречени по американскиот лингвист Морис Сводеш (1909-1987). Наоѓаат примена во лексикостатистиката (квантитативно утврдување на сродноста на јазиците) и глотохронологија (датирање на раздвојувањето на јазиците).

Верзии и автори

Постојат неколку верзии на Сводешовиот приод. Во 1950, Сводеш започнал со список од 225 значења, а потоа го намалил на 165 за салишкиот јазик. Во 1952 објавил список од 215 значења, а предложил од нив да се отфрлат 16 кои не се доволно сеприсутни или јасни, и додал еден, па добил 200 збора. Во 1955 издал нова верзија на постоечкиот „список за лекси(костатисти)чка проверка“ со 215 поими, од кои најпогодните 92 ги означил со ѕвездичка. Подоцна додал уште осум посоодветни, па така добил 100. Во во 1971 повторно го подобрил списокот, па го објавил во 1972. Овој конечен список од 100 збора е плод постојаните проверки за употребливост и недвосмисленост на поимите во текот на целиот работен век. Затоа, ова е списокот што го носи името „Сводешов список“, и кој е наведен подолу.

Други автори на списоци за лексикостатистичка проверка се Роберт Лис (1953), Џон А. Реј (1958:145f), Дел Хајмс (1960:6), В.Џ Самарин (1967:220f), Д. Вилсон (1969), М.Л. Бендер (1969), Р.Л. Озвалд (1971), В.П. Леман (1984:35f), Д. Ринџ (1992), С.А. Старостин (1984), Вилијам С. Ј. Ванг (1994), М. Лор (2000), Б. Кеслер (2002) и многу други.

Начело

Изворната намера при составување на списокот е да се пронајдат поимите кои се најсеприсутни, културно најнезависни, и достапни на што повеќе јазици, без оглед на нивната „стабилност“.

Примена во лексикостатистиката и глотохронологијата

Ваквите списоци наоѓаат примена во лексикостатистиката за утврдување на подгрупи кај јазиците, а во глотохронологијата се користат за да се утврди кога постарите јазици почнале да се разидуваат во посебни гранки и јазици. Утврдувањето на сличности кај зборовите не е лесна задача, бидејќи сродните зборови (когнати) неретко знаат да изгледаат сосем различно, а предуслов за нивното препознавање е законитостите на гласовната промена во дадените јазици. На пример, англискиот збор „wheel“ (тркало) и санскритскиот „чакра“ се сродни (когнати), иако се изгледаат и звучат сосем различно. Во вакви случаи, утврдувањето на сродноста е неможно без да се знае историјата на двата јазика.

Список на 9 јазици

Ова е Сводешов список на 207 зборови на 9 јазици.

Бр.	Англиски	Француски	Германски	Италијански	Шпански	Холандски	Шведски	Латински	Македонски
1	I	je	ich	io	yo	ik	jag	ego	јас
2	you sing., thou	tu, vous (formal)	du, Sie (formal)	tu, Lei (formal)	tú, usted (formal)	jij, je, U (formal)	du	tu	ти
3	he	il	er	lui, egli	él	hij	han	is, ea	тој
4	we	nous	wir	noi	nosotros	wij, we	vi	nos	ние
5	you pl.	vous	ihr, Sie (formal)	voi	vosotros, ustedes (formal)	jullie	ni	vos	вие
6	they	ils, elles	sie	loro, essi	ellos, ellas	zij, ze	de	ii, eae	тие
7	this	ceci	dieses	questo	este	deze, dit	det här	hic, is	ова
8	that	cela	jenes	quello	ese, aquel	die, dat	det där	ille	она
9	here	ici	hier	qui, qua	aquí, acá	hier	här	hic	овде
10	there	là	dort	là	ahí, allí, allá	daar	där	ibi	онде
11	who	qui	wer	chi	quien	wie	vem	quis	кој
12	what	quoi	was	che	que	wat	vad	quid	што
13	where	où	wo	dove	donde	waar	var	ubi	каде
14	when	quand	wann	quando	cuando	wanneer	när	quando	кога
15	how	comment	wie	come	como	hoe	hur	quam, quomodo	како
16	not	ne...pas	nicht	non	no	niet	inte, ej	non	не
17	all	tout	alle	tutto	todo	al,alle	alla	omnis	се
18	many	plusieurs	viele	molti	muchos	veel	många	multi	повеќе
19	some	quelques	einige	alcuni	algunos, unos	enkele, sommige	några, vissa	aliqui, aliquot	неколку
20	few	peu	wenige	pochi	poco	weinig	få	pauci	малку
21	other	autre	andere	altro	otro	ander	annan	alter, alius	друго
22	one	un	eins	uno	uno	een	ett	unus	еден
23	two	deux	zwei	due	dos	twee	två	duo	два
24	three	trois	drei	tre	tres	drie	tre	tres	три
25	four	quatre	vier	quattro	cuatro	vier	fyra	quattuor	четири
26	five	cinq	fünf	cinque	cinco	vijf	fem	quinque	пет
27	big	grand	groß	grande	grande	groot	stor	magnus, grandis	голем
28	long	long	lang	lungo	largo	lang	lång	longus	долг
29	wide	large	breit, weit	largo	ancho	breed, wijd	bred, vid	latus	широк
30	thick	épais	dick	spesso	gordo	dik	tjock	creber	дебел
31	heavy	lourd	schwer	pesante	pesado	zwaar	tung	gravis	тежок
32	small	petit	klein	piccolo	pequeño	klein	liten	parvus	мало
33	short	court	kurz	corto	corto	kort	kort	brevis	краток
34	narrow	étroit	eng	stretto	estrecho	smal	trång	angustus	тесен
35	thin	mince	dünn	sottile	delgado,flaco	dun	tunn	macer	тенок
36	woman	femme	Frau	donna	mujer	vrouw	kvinna	femina	жена
37	man (adult male)	homme	Mann	uomo	hombre	man	man	vir	маж
38	man (human being)	homme	Mensch	uomo	hombre	mens	människa	homo	човек
39	child	enfant	Kind	bambino	niño	kind	barn	puer	дете
40	wife	femme, épouse	Frau, Ehefrau	moglie	esposa, mujer	vrouw, echtgenote	, maka, fru	uxor, mulier	жена,сопруга
41	husband	mari, époux	Mann, Ehemann	marito	esposo, marido	man, echtgenoot	man, make	maritus	маж,сопруг
42	mother	mère	Mutter	madre	madre	moeder	mamma, mor	mater	мајка
43	father	père	Vater	padre	padre	vader	pappa, far	pater	татко
44	animal	animal	Tier	animale	animal	dier	djur	animal	животно
45	fish	poisson	Fisch	pesce	pez, pescado	vis	fisk	piscis	риба
46	bird	oiseau	Vogel	uccello	ave	vogel	fågel	avis	птица
47	dog	chien	Hund	cane	perro	hond	hund	canis	куче
48	louse (one lice)	pou	Laus	pidocchio	piojo	luis	lus	pedis	вошка
49	snake	serpent	Schlange	serpente	serpiente, víbora	slang	orm	serpens	змија
50	worm	ver	Wurm	verme	gusano	worm	mask	vermis	црв
51	tree	arbre	Baum	albero	árbol	boom	träd	arbor	дрво
52	forest	forêt	Wald	foresta	bosque	woud	skog	silva	шума
53	stick	bâton	Stock	bastone	palo	stok	pinne	fustis	стап
54	fruit	fruit	Frucht	frutta	fruta	fruit, vrucht	frukt	fructus	овошје
55	seed	graine	Samen	seme	semilla	zaad	frö	semen	семе
56	leaf	feuille	Blatt	foglia	hoja	blad	löv, blad	folium	лист
57	root	racine	Wurzel	radice	raíz	wortel	rot	radix	корен
58	bark (from tree)	écorce	Rinde	corteccia	corteza	schors	bark	cortex	кора
59	flower	fleur	Blume	fiore	flor	bloem	blomma	flos	цвеќе
60	grass	herbe	Gras	erba	hierba	gras	gräs	herba	трева
61	rope	corde	Seil	corda	cuerda	touw, koord	rep	funis	јаже
62	skin	peau	Haut	pelle	piel	huid	hud	cutis	кожа
63	meat	viande	Fleisch	carne	carne	vlees	kött	caro	месо
64	blood	sang	Blut	sangue	sangre	bloed	blod	sanguis	крв
65	bone	os	Knochen	osso	hueso	been, bot	ben	os	коска
66	fat (n.)	graisse	Fett	grasso	grasa	vet	fett	adeps	масти
67	egg	œuf	Ei	uovo	huevo	ei	ägg	ovum	јајце
68	horn	corne	Horn	corno	cuerno	hoorn	horn	cornu	рог
69	tail	queue	Schwanz	coda	cola	staart	svans	cauda	опашка
70	feather	plume	Feder	piuma	pluma	veer	fjäder	penna	пердув
71	hair	cheveu	Haar	capelli	cabello, pelo	haar	hår	capillus, coma, crinis	коса
72	head	tête	Kopf, Haupt	testa	cabeza	hoofd, kop	huvud	caput	глава
73	ear	oreille	Ohr	orecchio	oreja	oor	öra	auris	уво
74	eye	œil	Auge	occhio	ojo	oog	öga	oculus	око
75	nose	nez	Nase	naso	nariz	neus	näsa	nasus	нос
76	mouth	bouche	Mund	bocca	boca	mond	mun	os	уста
77	tooth	dent	Zahn	dente	diente	tand	tand	dens	заб
78	tongue	langue	Zunge	lingua	lengua	tong	tunga	lingua	јазик
79	fingernail	ongle	Fingernagel	unghia	uña	vingernagel	nagel	unguis	нокт
80	foot	pied	Fuß	piede	pie	voet	fot	pes	стапало
81	leg	jambe	Bein	gamba	pierna	been	ben	crus	нога
82	knee	genou	Knie	ginocchio	rodilla	knie	knä	genu	колено
83	hand	main	Hand	mano	mano	hand	hand	manus	рака
84	wing	aile	Flügel	ala	ala	vleugel	vinge	ala	крило
85	belly	ventre	Bauch	pancia	barriga	buik	mage	venter	стомак
86	guts	entrailles	Eingeweide	intestino	tripas	ingewanden	inälvor	intestina	црева
87	neck	cou	Hals	collo	cuello	nek	hals, nacke	collum, cervix	врат
88	back	dos	Rücken	schiena	espalda	rug	rygg	tergum	грб
89	breast	sein, poitrine	Brust	petto	pecho, seno	borst	bröst	pectus, mamma	гради
90	heart	cœur	Herz	cuore	corazón	hart	hjärta	cor	срце
91	liver	foie	Leber	fegato	hígado	lever	lever	iecur	црн дроб
92	drink	boire	trinken	bere	beber, tomar	drinken	dricka	bibere	напие, пие
93	eat	manger	essen	mangiare	comer	eten	äta	edere	најаде, јаде
94	bite	mordre	beißen	mordere	morder	bijten	bita	mordere	касне, каса
95	suck	sucer	saugen	succhiare	chupar	zuigen	suga	sugere	цицне, цица
96	spit	cracher	spucken	sputare	escupir	spuwen	spotta	sputare	плукне, плука
97	vomit	vomir	erbrechen	vomitare	vomitar	braken, overgeven	kräkas, spy	vomere	поврати, повраќа
98	blow	souffler	blasen	soffiare	soplar	blazen	blåsa	flare	дувне, дува
99	breathe	respirer	atmen	respirare	respirar	ademen	andas	spirare	диши
100	laugh	rire	lachen	ridere	reír	lachen	skratta	ridere	се смее
101	see	voir	sehen	vedere	ver	zien	se	videre	види
102	hear	entendre	hören	udire, sentire	oír	horen	höra	audire	слуша
103	know	savoir, connaître	wissen	sapere	saber, conocer	weten, kennen	veta	scire	знае
104	think	penser	denken	pensare	pensar	denken	tänka	putare	помисли, мисли
105	smell	sentir	riechen	odorare, annusare	oler	ruiken	lukta	olere	мириса
106	fear	craindre, avoir peur	fürchten	temere	temer	vrezen, angst	frukta, rädas	timere	се плаши, има страв од
107	sleep	dormir	schlafen	dormire	dormir	slapen	sova	dormire	спие
108	live	vivre	leben	vivere	vivir	leven	leva	vivere	живее
109	die	mourir	sterben	morire	morir	sterven	dö	умре, умира
110	kill	tuer	töten	uccidere	matar	doden	döda	necare	убие, убива
111	fight	se battre	kämpfen	combattere	pelear	vechten	strida	pugnare	се тепа, се степа
112	hunt	chasser	jagen	cacciare	cazar	jagen	jaga	venari	улови, лови
113	hit	frapper	schlagen	colpire	golpear	slaan	slå	pellere	удри, удира
114	cut	couper	schneiden	tagliare	cortar	snijden	skära	secare	пресече, сече
115	split	fendre	spalten	dividere, separare	partir	splijten	dela, klyva	scindere, partiri	подели, дели
116	stab	poignarder	stechen	pugnalare	apuñalar	steken	sticka	traicere	прободе, боди
117	scratch	gratter	kratzen	graffiare	arañar, rascar	krabben	klia	radere	изгребе, гребе
118	dig	creuser	graben	scavare	cavar	graven	gräva	fodere	ископа, копа
119	swim	nager	schwimmen	nuotare	nadar	zwemmen	simma	natare	плива
120	fly (v.)	voler	fliegen	volare	volar	vliegen	flyga	volare	лета
121	walk	marcher	gehen	camminare	caminar	lopen, stappen	gå	gradi	оди‚ чекори
122	come	venir	kommen	venire	venir	komen	komma	venire	дојде, доаѓа
123	lie	s'étendre	liegen	distendersi	echarse, acostarse	liggen	ligga	iacere	изгасне, гасне
124	sit	s'asseoir	sitzen	sedere	sentarse	zitten	sitta	sedere	седне, седи
125	stand	se lever	stehen	stare in piedi	estar de pie	staan	stå	stare	стане, стои
126	turn	tourner	drehen	girare	voltear	draaien	svänga	vertere	се сврти, се врти
127	fall	tomber	fallen	cadere	caer	vallen	falla	cadere	падне, паѓа
128	give	donner	geben	dare	dar	geven	ge	dare	даде, дава
129	hold	tenir	halten	tenere	sostener	houden	hålla	tenere	држи
130	squeeze	serrer	quetschen	spremere	apretar	knijpen	klämma	premere	стегне‚ стисне, стега‚ стиска
131	rub	frotter	reiben	strofinare	frotar	wrijven	gnida	fricare	стругне, струга
132	wash	laver	waschen	lavare	lavar	wassen	tvätta	lavare	измие, мие
133	wipe	essuyer	wischen	asciugare	limpiar	vegen	rensa	tergere	избрише, брише
134	pull	tirer	ziehen	tirare	jalar, tirar	trekken	dra	trahere	завлече, повлече, влече
135	push	pousser	drücken	spingere	empujar	duwen	trycka	pellere, urgere	турне, турка
136	throw	jeter	werfen	tirare	tirar	werpen, gooien	kasta	iacere	фрли, фрла
137	tie	lier	binden	legare	atar	knopen	knyta, binda	stringere, ligare	поврзе, врзе, поврзува, врзува
138	sew	coudre	nähen	cucire	coser	naaien	sy	suere	зашие, сошие, шие
139	count	compter	zählen	contare	contar	tellen	räkna	numerare	брои
140	say	dire	sagen	dire	decir	zeggen	säga	dicere	каже, рече, вели
141	sing	chanter	singen	cantare	cantar	zingen	sjunga	canere	запее, пее
142	play	jouer	spielen	giocare	jugar	spelen	leka, spela	ludere	поигра, игра
143	float	flotter	schweben	galleggiare	flotar	zweven	flyta	fluctuare	лебди, плови
144	flow	couler	fließen	fluire	fluir	vloeien	rinna	fluere	тони
145	freeze	geler	frieren	gelare	helar	vriezen	frysa	gelare	замрзне, замрзнува
146	swell	gonfler	schwellen	gonfiare	hincharse	zwellen	svälla	inflare	надуе, надува, дува
147	sun	soleil	Sonne	sole	sol	zon	sol	sol	сонце
148	moon	lune	Mond	luna	luna	maan	måne	luna	месечина
149	star	étoile	Stern	stella	estrella	ster	stjärna	stella	ѕвезда
150	water	eau	Wasser	acqua	agua	water	vatten	aqua	вода
151	rain	pluie	Regen	pioggia	lluvia	regen	regn	pluvia	дожд
152	river	rivière	Fluß	fiume	río	rivier	flod	fluvius	река
153	lake	lac	See	lago	lago	meer	sjö	lacus	езеро
154	sea	mer	Meer, See	mare	mar	zee	hav	mare	море
155	salt	sel	Salz	sale	sal	zout	salt	sal	сол
156	stone	pierre	Stein	pietra	piedra	steen	sten	lapis, petra	камен
157	sand	sable	Sand	sabbia	arena	zand	sand	arena	песок
158	dust	poussière	Staub	polvere	polvo	stof	damm	pulvis	прашина, прав
159	earth	terre	Erde	terra	tierra	aarde	jord	terra	земја
160	cloud	nuage	Wolke	nuvola	nube	wolk	moln	nimbus, nubes	облак
161	fog	brouillard	Nebel	nebbia	niebla	mist, nevel	dimma	caligo, nebula	магла
162	sky	ciel	Himmel	cielo	cielo	lucht	himmel	caelum	небо
163	wind	vent	Wind	vento	viento	wind	vind	ventus	ветар, ветер
164	snow	neige	Schnee	neve	nieve	sneeuw	snö	nix	снег
165	ice	glace	Eis	ghiaccio	hielo	ijs	is	glacies	мраз
166	smoke	fumée	Rauch	fumo	humo	rook	rök	fumus	чад
167	fire	feu	Feuer	fuoco	fuego	vuur	eld	ignis	оган
168	ashes	cendres	Asche	ceneri	cenizas	as	aska	cineres	пепел
169	burn	brûler	brennen	bruciare	quemar	branden	brinna	ardere	изгори, гори
170	road	route	Straße	strada	camino	weg	väg	via	пат
171	mountain	montagne	Berg	montagna	montaña	berg	berg	mons	планина
172	red	rouge	rot	rosso	rojo	rood	röd	ruber	црвен
173	green	vert	grün	verde	verde	groen	grön	viridis	зелен
174	yellow	jaune	gelb	giallo	amarillo	geel	gul	flavus	жолт
175	white	blanc	weiß	bianco	blanco	wit	vit	albus, candidus	бел
176	black	noir	schwarz	nero	negro	zwart	svart	niger, ater, fuscus	црн
177	night	nuit	Nacht	notte	noche	nacht	natt	nox	ноќ
178	day	jour	Tag	giorno	día	dag	dag	dies	ден
179	year	an, année	Jahr	anno	año	jaar	år	annus	година
180	warm	chaud	warm	caldo	cálido, tibio	warm	varm	calidus	топол
181	cold	froid	kalt	freddo	frío	koud	kall	frigidus	ладен
182	full	plein	voll	pieno	lleno	vol	full	plenus	полн
183	new	nouveau	neu	nuovo	nuevo	nieuw	ny	novus	нов
184	old	vieux	alt	vecchio	viejo	oud	gammal	vetus	стар
185	good	bon	gut	buono	bueno	goed	bra	добар
186	bad	mauvais	schlecht	cattivo	malo	slecht		malus	лош
187	rotten	pourri	verrottet	marcio	podrido	rot	rutten	puter, putridus	скапан
188	dirty	sale	schmutzig	sporco	sucio	vies	smutsig	sordidus	валкан
189	straight	droit	gerade	diritto	recto	recht	rak	rectus	прав
190	round	rond	rund	rotondo	redondo	rond	rund	rotundus	кружен
191	sharp	tranchant, pointu, aigu	scharf	aguzzo, affilato	afilado	scherp	vass	acer	остар
192	dull	émoussé	stumpf	noioso	desafilado	stomp, bot	slö	hebes	слаб, ослабен
193	smooth	lisse	glatt	liscio	suave	glad	len, slät	levis	мазен, гладок, фин
194	wet	mouillé	nass, feucht	bagnato	mojado	nat	våt, blöt	umidus	влажен
195	dry	sec	trocken	asciutto, secco	seco	droog	torr	siccus	сув
196	correct	juste, correct	richtig	corretto	correcto	juist, correct	rätt, riktig	rectus	точно
197	near	proche	nah, nahe	vicino	cerca	dichtbij	nära	propinquus	близу
198	far	loin	weit, fern	lontano	lejos	ver	långt bort, fjärran	longinquus	далеку
199	right	à droite	rechts	destra	derecha	rechts	höger	dexter	десно
200	left	à gauche	links	sinistra	izquierda	links	vänster	sinister	лево
201	at	à	bei, an	a	a, en, ante	aan, te, bij, etc.	hos, vid	ad	во, на
202	in	dans	in	in	en	in	i	in	во
203	with	avec	mit	con	con	met	med	cum	со
204	and	et	und	e	y	en	och	et	и
205	if	si	wenn, falls, ob	se	si	als, indien	om	si	ако
206	because	parce que	weil	perché	porque	omdat	eftersom, ty	quia, quoniam	затоа што, зашто
207	name	nom	Name	nome	nombre	naam	namn	nomen	име

Наводи

• Arndt, Walter W., « The performance of glottochronology in Germanic », dans Language, n° 35 (1959), p. 180-192.
• Bergsland, K.; Vogt, H., « On the validity of Glottochronology », dans Current Anthropology, n° 3 (1962), p. 115-153.
• Bynon, T., Historical Linguistics, Cambridge, 1977, p. 266-272.
• Callaghan, Catherine A., « Utian and the Swadesh list », dans Redden, J. E., Papers for the American Indian language conference, held at the University of California, Santa Cruz, July and August, 1991, p. 218-237, Occasional papers on linguistics, n° 16, Carbondale, Department of Linguistics, Southern Illinois University.
• Campbell, Lyle, Historical linguistics; An Introduction, Edinburgh University Press, Edinburgh, 1998.
• Crowley, T., An Introduction to Historical Linguistics, Auckland / Oxford, 1992, p. 168-190.
• Embleton, Sheila, « Review of ‘An Indo-European classification: A lexicostatistical experiment’ by I. Dyen; J.B. Kruskal & P.Black », TAPS Monograph 82-5, Philadelphia, dans Diachronica, n° 12-2/1992:263-68.
• Gray, Russell D.; Atkinson, Quentin D., « Language-tree divergence times support the Anatolian theory of Indo-European origin », dans Nature, n° 426.
• Gudschinsky, S., « The ABC's of Lexicostatistics (Glottochronology) », dans Hymes, D., Language in Culture and Society. A Reader in Linguistics and Anthropology, New York, 1964, p. 612-623.
• Haarmann, Harald, « Basic vocabulary and language contacts; the disillusion of glottochronology », dans Indogermanische Forschungen, n° 95:7ff (1990).
• Hockett, Charles F., A course in modern linguistics, Macmillan, New York, 1958, chap. 6.
• Hoijer, Harry, « Lexicostatistics: A critique », dans Language, n° 32 (1956), p. 49-60.
• Holm, Hans J., « The Proportionality Trap. Or: What is wrong with lexicostatistical Subgrouping », dans Indogermanische Forschungen, n° 108 (2003), p. 38-46.
• Holm, Hans J., « Genealogische Verwandtschaft », dans Quantitative Linguistik; ein internationales Handbuch. Herausgegeben von R.Köhler, G. Altmann, R. Piotrowski, Walter de Gruyter, Berlin, 2005, cap. 45.
• Hymes, Dell H., « Lexicostatistics so far », dans Current Anthropology, n° 1 (1) (1960), p. 3-44.
• Jeffers, R.J.; Lehiste, I., Principles and Methods for Historical Linguistics, Cambridge MA., 1982, p. 133-137.
• Lees, Robert, « The basis of glottochronology », dans Language, n° 29 (2) (1953), p. 113-127.
• LEHMANN, W.P., Historical Linguistics : an Introduction, Londres, 1992, p. 175-182.
• McMahon, April; McMahon, Robert, Language Classification by Numbers, Oxford University Press, Oxford, 2005, p. 95.
• McWhorter, John, The power of Babel, Freeman, New York, 2001.
• Nettle, Daniel, « Linguistic diversity of the Americas can be reconciled with a recent colonization », dans PNAS, n° 96(6):3325-9 (1999).
• Penchoen,T., « La Glottochronologie », dans Martinet, A., Le Langage, Paris, 1968, p. 865-884.
• Renfrew, Colin; McMahon, April; Trask, Larry, Time Depth in Historical Linguistics, The McDonald Institute for Archaeological Research, Cambridge (Angleterre), 2000.
• Sankoff, David (1970). "On the Rate of Replacement of Word-Meaning Relationships." Language 46.564-569.
• Sjoberg, Andree; Sjoberg, Gideon, « Problems in glottochronology », dans American Anthropologist, n° 58 (2), p. 296-308 (1956).
• Swadesh, Morris, The origin and diversification of languages, Routledge & Kegan Paul, Londres, 1972.
• Swadesh, Morris, « Salish internal relationships », dans International Journal of American Linguistics, n° 16 (1950), p. 157-167.
• Swadesh, Morris, « Lexicostatistic dating of prehistoric ethnic contacts », dans Proceedings American Philosophical Society, n° 96 (1952), p. 452-463.
• Swadesh, Morris, « Towards greater accuracy in lexicostatistic dating », dans International Journal of American Linguistics, n° 21 (1955), p. 121-137.
• Tischler, Johann, « Glottochronologie und Lexikostatistik », dans Innsbrucker Beiträge zur Sprachwissenschaft, n° 11 (1973), Innsbruck.
• Wittmann, Henri (1969). "A lexico-statistic inquiry into the diachrony of Hittite." Indogermanische Forschungen 74.1-10.[1]
• Wittmann, Henri (1973). "The lexicostatistical classification of the French-based Creole languages." Lexicostatistics in genetic linguistics: Proceedings of the Yale conference, April 3-4, 1971, dir. Isidore Dyen, 89-99. La Haye: Mouton.[2]

Поврзано

• Споредбена лингвистика
• Сводешов список на словенските јазици

Надворешни врски

• Лексичко-семантички универзалии: Критички преглед (англиски)
• Проект „Розета“ (англиски)