Сводешов список

Од Википедија, слободната енциклопедија
Прејди на: содржини, барај

Сводешови списоци (англ. Swadesh lists) се списоци на сеопшти и сеприсутни поими наменети за квантитативна споредба на генеалошки сродните јазици, наречени по американскиот лингвист Морис Сводеш (1909-1987). Наоѓаат примена во лексикостатистиката (квантитативно утврдување на сродноста на јазиците) и глотохронологија (датирање на раздвојувањето на јазиците).

Верзии и автори[уреди]

Постојат неколку верзии на Сводешовиот приод. Во 1950, Сводеш започнал со список од 225 значења, а потоа го намалил на 165 за салишкиот јазик. Во 1952 објавил список од 215 значења, а предложил од нив да се отфрлат 16 кои не се доволно сеприсутни или јасни, и додал еден, па добил 200 збора. Во 1955 издал нова верзија на постоечкиот „список за лекси(костатисти)чка проверка“ со 215 поими, од кои најпогодните 92 ги означил со ѕвездичка. Подоцна додал уште осум посоодветни, па така добил 100. Во во 1971 повторно го подобрил списокот, па го објавил во 1972. Овој конечен список од 100 збора е плод постојаните проверки за употребливост и недвосмисленост на поимите во текот на целиот работен век. Затоа, ова е списокот што го носи името „Сводешов список“, и кој е наведен подолу.

Други автори на списоци за лексикостатистичка проверка се Роберт Лис (1953), Џон А. Реј (1958:145f), Дел Хајмс (1960:6), В.Џ Самарин (1967:220f), Д. Вилсон (1969), М.Л. Бендер (1969), Р.Л. Озвалд (1971), В.П. Леман (1984:35f), Д. Ринџ (1992), С.А. Старостин (1984), Вилијам С. Ј. Ванг (1994), М. Лор (2000), Б. Кеслер (2002) и многу други.

Начело[уреди]

Изворната намера при составување на списокот е да се пронајдат поимите кои се најсеприсутни, културно најнезависни, и достапни на што повеќе јазици, без оглед на нивната „стабилност“.

Примена во лексикостатистиката и глотохронологијата[уреди]

Ваквите списоци наоѓаат примена во лексикостатистиката за утврдување на подгрупи кај јазиците, а во глотохронологијата се користат за да се утврди кога постарите јазици почнале да се разидуваат во посебни гранки и јазици. Утврдувањето на сличности кај зборовите не е лесна задача, бидејќи сродните зборови (когнати) неретко знаат да изгледаат сосем различно, а предуслов за нивното препознавање е законитостите на гласовната промена во дадените јазици. На пример, англискиот збор „wheel“ (тркало) и санскритскиот „чакра“ се сродни (когнати), иако се изгледаат и звучат сосем различно. Во вакви случаи, утврдувањето на сродноста е неможно без да се знае историјата на двата јазика.

Список на 9 јазици[уреди]

Ова е Сводешов список на 207 зборови на 9 јазици.

Бр. Англиски Француски Германски Италијански Шпански Холандски Шведски Латински Македонски
1 I je ich io yo ik jag ego јас
2 you sing., thou tu, vous (formal) du, Sie (formal) tu, Lei (formal) tú, usted (formal) jij, je, U (formal) du tu ти
3 he il er lui, egli él hij han is, ea тој
4 we nous wir noi nosotros wij, we vi nos ние
5 you pl. vous ihr, Sie (formal) voi vosotros, ustedes (formal) jullie ni vos вие
6 they ils, elles sie loro, essi ellos, ellas zij, ze de ii, eae тие
7 this ceci dieses questo este deze, dit det här hic, is ова
8 that cela jenes quello ese, aquel die, dat det där ille она
9 here ici hier qui, qua aquí, acá hier här hic овде
10 there dort ahí, allí, allá daar där ibi онде
11 who qui wer chi quien wie vem quis кој
12 what quoi was che que wat vad quid што
13 where wo dove donde waar var ubi каде
14 when quand wann quando cuando wanneer när quando кога
15 how comment wie come como hoe hur quam, quomodo како
16 not ne...pas nicht non no niet inte, ej non не
17 all tout alle tutto todo al,alle alla omnis се
18 many plusieurs viele molti muchos veel många multi повеќе
19 some quelques einige alcuni algunos, unos enkele, sommige några, vissa aliqui, aliquot неколку
20 few peu wenige pochi poco weinig pauci малку
21 other autre andere altro otro ander annan alter, alius друго
22 one un eins uno uno een ett unus еден
23 two deux zwei due dos twee två duo два
24 three trois drei tre tres drie tre tres три
25 four quatre vier quattro cuatro vier fyra quattuor четири
26 five cinq fünf cinque cinco vijf fem quinque пет
27 big grand groß grande grande groot stor magnus, grandis голем
28 long long lang lungo largo lang lång longus долг
29 wide large breit, weit largo ancho breed, wijd bred, vid latus широк
30 thick épais dick spesso gordo dik tjock creber дебел
31 heavy lourd schwer pesante pesado zwaar tung gravis тежок
32 small petit klein piccolo pequeño klein liten parvus мало
33 short court kurz corto corto kort kort brevis краток
34 narrow étroit eng stretto estrecho smal trång angustus тесен
35 thin mince dünn sottile delgado,flaco dun tunn macer тенок
36 woman femme Frau donna mujer vrouw kvinna femina жена
37 man (adult male) homme Mann uomo hombre man man vir маж
38 man (human being) homme Mensch uomo hombre mens människa homo човек
39 child enfant Kind bambino niño kind barn puer дете
40 wife femme, épouse Frau, Ehefrau moglie esposa, mujer vrouw, echtgenote , maka, fru uxor, mulier жена,сопруга
41 husband mari, époux Mann, Ehemann marito esposo, marido man, echtgenoot man, make maritus маж,сопруг
42 mother mère Mutter madre madre moeder mamma, mor mater мајка
43 father père Vater padre padre vader pappa, far pater татко
44 animal animal Tier animale animal dier djur animal животно
45 fish poisson Fisch pesce pez, pescado vis fisk piscis риба
46 bird oiseau Vogel uccello ave vogel fågel avis птица
47 dog chien Hund cane perro hond hund canis куче
48 louse (one lice) pou Laus pidocchio piojo luis lus pedis вошка
49 snake serpent Schlange serpente serpiente, víbora slang orm serpens змија
50 worm ver Wurm verme gusano worm mask vermis црв
51 tree arbre Baum albero árbol boom träd arbor дрво
52 forest forêt Wald foresta bosque woud skog silva шума
53 stick bâton Stock bastone palo stok pinne fustis стап
54 fruit fruit Frucht frutta fruta fruit, vrucht frukt fructus овошје
55 seed graine Samen seme semilla zaad frö semen семе
56 leaf feuille Blatt foglia hoja blad löv, blad folium лист
57 root racine Wurzel radice raíz wortel rot radix корен
58 bark (from tree) écorce Rinde corteccia corteza schors bark cortex кора
59 flower fleur Blume fiore flor bloem blomma flos цвеќе
60 grass herbe Gras erba hierba gras gräs herba трева
61 rope corde Seil corda cuerda touw, koord rep funis јаже
62 skin peau Haut pelle piel huid hud cutis кожа
63 meat viande Fleisch carne carne vlees kött caro месо
64 blood sang Blut sangue sangre bloed blod sanguis крв
65 bone os Knochen osso hueso been, bot ben os коска
66 fat (n.) graisse Fett grasso grasa vet fett adeps масти
67 egg œuf Ei uovo huevo ei ägg ovum јајце
68 horn corne Horn corno cuerno hoorn horn cornu рог
69 tail queue Schwanz coda cola staart svans cauda опашка
70 feather plume Feder piuma pluma veer fjäder penna пердув
71 hair cheveu Haar capelli cabello, pelo haar hår capillus, coma, crinis коса
72 head tête Kopf, Haupt testa cabeza hoofd, kop huvud caput глава
73 ear oreille Ohr orecchio oreja oor öra auris уво
74 eye œil Auge occhio ojo oog öga oculus око
75 nose nez Nase naso nariz neus näsa nasus нос
76 mouth bouche Mund bocca boca mond mun os уста
77 tooth dent Zahn dente diente tand tand dens заб
78 tongue langue Zunge lingua lengua tong tunga lingua јазик
79 fingernail ongle Fingernagel unghia uña vingernagel nagel unguis нокт
80 foot pied Fuß piede pie voet fot pes стапало
81 leg jambe Bein gamba pierna been ben crus нога
82 knee genou Knie ginocchio rodilla knie knä genu колено
83 hand main Hand mano mano hand hand manus рака
84 wing aile Flügel ala ala vleugel vinge ala крило
85 belly ventre Bauch pancia barriga buik mage venter стомак
86 guts entrailles Eingeweide intestino tripas ingewanden inälvor intestina црева
87 neck cou Hals collo cuello nek hals, nacke collum, cervix врат
88 back dos Rücken schiena espalda rug rygg tergum грб
89 breast sein, poitrine Brust petto pecho, seno borst bröst pectus, mamma гради
90 heart cœur Herz cuore corazón hart hjärta cor срце
91 liver foie Leber fegato hígado lever lever iecur црн дроб
92 drink boire trinken bere beber, tomar drinken dricka bibere напие, пие
93 eat manger essen mangiare comer eten äta edere најаде, јаде
94 bite mordre beißen mordere morder bijten bita mordere касне, каса
95 suck sucer saugen succhiare chupar zuigen suga sugere цицне, цица
96 spit cracher spucken sputare escupir spuwen spotta sputare плукне, плука
97 vomit vomir erbrechen vomitare vomitar braken, overgeven kräkas, spy vomere поврати, повраќа
98 blow souffler blasen soffiare soplar blazen blåsa flare дувне, дува
99 breathe respirer atmen respirare respirar ademen andas spirare диши
100 laugh rire lachen ridere reír lachen skratta ridere се смее
101 see voir sehen vedere ver zien se videre види
102 hear entendre hören udire, sentire oír horen höra audire слуша
103 know savoir, connaître wissen sapere saber, conocer weten, kennen veta scire знае
104 think penser denken pensare pensar denken tänka putare помисли, мисли
105 smell sentir riechen odorare, annusare oler ruiken lukta olere мириса
106 fear craindre, avoir peur fürchten temere temer vrezen, angst frukta, rädas timere се плаши, има страв од
107 sleep dormir schlafen dormire dormir slapen sova dormire спие
108 live vivre leben vivere vivir leven leva vivere живее
109 die mourir sterben morire morir sterven умре, умира
110 kill tuer töten uccidere matar doden döda necare убие, убива
111 fight se battre kämpfen combattere pelear vechten strida pugnare се тепа, се степа
112 hunt chasser jagen cacciare cazar jagen jaga venari улови, лови
113 hit frapper schlagen colpire golpear slaan slå pellere удри, удира
114 cut couper schneiden tagliare cortar snijden skära secare пресече, сече
115 split fendre spalten dividere, separare partir splijten dela, klyva scindere, partiri подели, дели
116 stab poignarder stechen pugnalare apuñalar steken sticka traicere прободе, боди
117 scratch gratter kratzen graffiare arañar, rascar krabben klia radere изгребе, гребе
118 dig creuser graben scavare cavar graven gräva fodere ископа, копа
119 swim nager schwimmen nuotare nadar zwemmen simma natare плива
120 fly (v.) voler fliegen volare volar vliegen flyga volare лета
121 walk marcher gehen camminare caminar lopen, stappen gradi оди‚ чекори
122 come venir kommen venire venir komen komma venire дојде, доаѓа
123 lie s'étendre liegen distendersi echarse, acostarse liggen ligga iacere изгасне, гасне
124 sit s'asseoir sitzen sedere sentarse zitten sitta sedere седне, седи
125 stand se lever stehen stare in piedi estar de pie staan stå stare стане, стои
126 turn tourner drehen girare voltear draaien svänga vertere се сврти, се врти
127 fall tomber fallen cadere caer vallen falla cadere падне, паѓа
128 give donner geben dare dar geven ge dare даде, дава
129 hold tenir halten tenere sostener houden hålla tenere држи
130 squeeze serrer quetschen spremere apretar knijpen klämma premere стегне‚ стисне, стега‚ стиска
131 rub frotter reiben strofinare frotar wrijven gnida fricare стругне, струга
132 wash laver waschen lavare lavar wassen tvätta lavare измие, мие
133 wipe essuyer wischen asciugare limpiar vegen rensa tergere избрише, брише
134 pull tirer ziehen tirare jalar, tirar trekken dra trahere завлече, повлече, влече
135 push pousser drücken spingere empujar duwen trycka pellere, urgere турне, турка
136 throw jeter werfen tirare tirar werpen, gooien kasta iacere фрли, фрла
137 tie lier binden legare atar knopen knyta, binda stringere, ligare поврзе, врзе, поврзува, врзува
138 sew coudre nähen cucire coser naaien sy suere зашие, сошие, шие
139 count compter zählen contare contar tellen räkna numerare брои
140 say dire sagen dire decir zeggen säga dicere каже, рече, вели
141 sing chanter singen cantare cantar zingen sjunga canere запее, пее
142 play jouer spielen giocare jugar spelen leka, spela ludere поигра, игра
143 float flotter schweben galleggiare flotar zweven flyta fluctuare лебди, плови
144 flow couler fließen fluire fluir vloeien rinna fluere тони
145 freeze geler frieren gelare helar vriezen frysa gelare замрзне, замрзнува
146 swell gonfler schwellen gonfiare hincharse zwellen svälla inflare надуе, надува, дува
147 sun soleil Sonne sole sol zon sol sol сонце
148 moon lune Mond luna luna maan måne luna месечина
149 star étoile Stern stella estrella ster stjärna stella ѕвезда
150 water eau Wasser acqua agua water vatten aqua вода
151 rain pluie Regen pioggia lluvia regen regn pluvia дожд
152 river rivière Fluß fiume río rivier flod fluvius река
153 lake lac See lago lago meer sjö lacus езеро
154 sea mer Meer, See mare mar zee hav mare море
155 salt sel Salz sale sal zout salt sal сол
156 stone pierre Stein pietra piedra steen sten lapis, petra камен
157 sand sable Sand sabbia arena zand sand arena песок
158 dust poussière Staub polvere polvo stof damm pulvis прашина, прав
159 earth terre Erde terra tierra aarde jord terra земја
160 cloud nuage Wolke nuvola nube wolk moln nimbus, nubes облак
161 fog brouillard Nebel nebbia niebla mist, nevel dimma caligo, nebula магла
162 sky ciel Himmel cielo cielo lucht himmel caelum небо
163 wind vent Wind vento viento wind vind ventus ветар, ветер
164 snow neige Schnee neve nieve sneeuw snö nix снег
165 ice glace Eis ghiaccio hielo ijs is glacies мраз
166 smoke fumée Rauch fumo humo rook rök fumus чад
167 fire feu Feuer fuoco fuego vuur eld ignis оган
168 ashes cendres Asche ceneri cenizas as aska cineres пепел
169 burn brûler brennen bruciare quemar branden brinna ardere изгори, гори
170 road route Straße strada camino weg väg via пат
171 mountain montagne Berg montagna montaña berg berg mons планина
172 red rouge rot rosso rojo rood röd ruber црвен
173 green vert grün verde verde groen grön viridis зелен
174 yellow jaune gelb giallo amarillo geel gul flavus жолт
175 white blanc weiß bianco blanco wit vit albus, candidus бел
176 black noir schwarz nero negro zwart svart niger, ater, fuscus црн
177 night nuit Nacht notte noche nacht natt nox ноќ
178 day jour Tag giorno día dag dag dies ден
179 year an, année Jahr anno año jaar år annus година
180 warm chaud warm caldo cálido, tibio warm varm calidus топол
181 cold froid kalt freddo frío koud kall frigidus ладен
182 full plein voll pieno lleno vol full plenus полн
183 new nouveau neu nuovo nuevo nieuw ny novus нов
184 old vieux alt vecchio viejo oud gammal vetus стар
185 good bon gut buono bueno goed bra добар
186 bad mauvais schlecht cattivo malo
slecht malus лош
187 rotten pourri verrottet marcio podrido rot rutten puter, putridus скапан
188 dirty sale schmutzig sporco sucio vies smutsig sordidus валкан
189 straight droit gerade diritto recto recht rak rectus прав
190 round rond rund rotondo redondo rond rund rotundus кружен
191 sharp tranchant, pointu, aigu scharf aguzzo, affilato afilado scherp vass acer остар
192 dull émoussé stumpf noioso desafilado stomp, bot slö hebes слаб, ослабен
193 smooth lisse glatt liscio suave glad len, slät levis мазен, гладок, фин
194 wet mouillé nass, feucht bagnato mojado nat våt, blöt umidus влажен
195 dry sec trocken asciutto, secco seco droog torr siccus сув
196 correct juste, correct richtig corretto correcto juist, correct rätt, riktig rectus точно
197 near proche nah,
nahe
vicino cerca dichtbij nära propinquus близу
198 far loin weit, fern lontano lejos ver långt bort, fjärran longinquus далеку
199 right à droite rechts destra derecha rechts höger dexter десно
200 left à gauche links sinistra izquierda links vänster sinister лево
201 at à bei, an a a, en, ante aan, te, bij, etc. hos, vid ad во, на
202 in dans in in en in i in во
203 with avec mit con con met med cum со
204 and et und e y en och et и
205 if si wenn, falls, ob se si als, indien om si ако
206 because parce que weil perché porque omdat eftersom, ty quia, quoniam затоа што, зашто
207 name nom Name nome nombre naam namn nomen име

Наводи[уреди]

  • Arndt, Walter W., « The performance of glottochronology in Germanic », dans Language, n° 35 (1959), p. 180-192.
  • Bergsland, K.; Vogt, H., « On the validity of Glottochronology », dans Current Anthropology, n° 3 (1962), p. 115-153.
  • Bynon, T., Historical Linguistics, Cambridge, 1977, p. 266-272.
  • Callaghan, Catherine A., « Utian and the Swadesh list », dans Redden, J. E., Papers for the American Indian language conference, held at the University of California, Santa Cruz, July and August, 1991, p. 218-237, Occasional papers on linguistics, n° 16, Carbondale, Department of Linguistics, Southern Illinois University.
  • Campbell, Lyle, Historical linguistics; An Introduction, Edinburgh University Press, Edinburgh, 1998.
  • Crowley, T., An Introduction to Historical Linguistics, Auckland / Oxford, 1992, p. 168-190.
  • Embleton, Sheila, « Review of ‘An Indo-European classification: A lexicostatistical experiment’ by I. Dyen; J.B. Kruskal & P.Black », TAPS Monograph 82-5, Philadelphia, dans Diachronica, n° 12-2/1992:263-68.
  • Gray, Russell D.; Atkinson, Quentin D., « Language-tree divergence times support the Anatolian theory of Indo-European origin », dans Nature, n° 426.
  • Gudschinsky, S., « The ABC's of Lexicostatistics (Glottochronology) », dans Hymes, D., Language in Culture and Society. A Reader in Linguistics and Anthropology, New York, 1964, p. 612-623.
  • Haarmann, Harald, « Basic vocabulary and language contacts; the disillusion of glottochronology », dans Indogermanische Forschungen, n° 95:7ff (1990).
  • Hockett, Charles F., A course in modern linguistics, Macmillan, New York, 1958, chap. 6.
  • Hoijer, Harry, « Lexicostatistics: A critique », dans Language, n° 32 (1956), p. 49-60.
  • Holm, Hans J., « The Proportionality Trap. Or: What is wrong with lexicostatistical Subgrouping », dans Indogermanische Forschungen, n° 108 (2003), p. 38-46.
  • Holm, Hans J., « Genealogische Verwandtschaft », dans Quantitative Linguistik; ein internationales Handbuch. Herausgegeben von R.Köhler, G. Altmann, R. Piotrowski, Walter de Gruyter, Berlin, 2005, cap. 45.
  • Hymes, Dell H., « Lexicostatistics so far », dans Current Anthropology, n° 1 (1) (1960), p. 3-44.
  • Jeffers, R.J.; Lehiste, I., Principles and Methods for Historical Linguistics, Cambridge MA., 1982, p. 133-137.
  • Lees, Robert, « The basis of glottochronology », dans Language, n° 29 (2) (1953), p. 113-127.
  • LEHMANN, W.P., Historical Linguistics : an Introduction, Londres, 1992, p. 175-182.
  • McMahon, April; McMahon, Robert, Language Classification by Numbers, Oxford University Press, Oxford, 2005, p. 95.
  • McWhorter, John, The power of Babel, Freeman, New York, 2001.
  • Nettle, Daniel, « Linguistic diversity of the Americas can be reconciled with a recent colonization », dans PNAS, n° 96(6):3325-9 (1999).
  • Penchoen,T., « La Glottochronologie », dans Martinet, A., Le Langage, Paris, 1968, p. 865-884.
  • Renfrew, Colin; McMahon, April; Trask, Larry, Time Depth in Historical Linguistics, The McDonald Institute for Archaeological Research, Cambridge (Angleterre), 2000.
  • Sankoff, David (1970). "On the Rate of Replacement of Word-Meaning Relationships." Language 46.564-569.
  • Sjoberg, Andree; Sjoberg, Gideon, « Problems in glottochronology », dans American Anthropologist, n° 58 (2), p. 296-308 (1956).
  • Swadesh, Morris, The origin and diversification of languages, Routledge & Kegan Paul, Londres, 1972.
  • Swadesh, Morris, « Salish internal relationships », dans International Journal of American Linguistics, n° 16 (1950), p. 157-167.
  • Swadesh, Morris, « Lexicostatistic dating of prehistoric ethnic contacts », dans Proceedings American Philosophical Society, n° 96 (1952), p. 452-463.
  • Swadesh, Morris, « Towards greater accuracy in lexicostatistic dating », dans International Journal of American Linguistics, n° 21 (1955), p. 121-137.
  • Tischler, Johann, « Glottochronologie und Lexikostatistik », dans Innsbrucker Beiträge zur Sprachwissenschaft, n° 11 (1973), Innsbruck.
  • Wittmann, Henri (1969). "A lexico-statistic inquiry into the diachrony of Hittite." Indogermanische Forschungen 74.1-10.[1]
  • Wittmann, Henri (1973). "The lexicostatistical classification of the French-based Creole languages." Lexicostatistics in genetic linguistics: Proceedings of the Yale conference, April 3-4, 1971, dir. Isidore Dyen, 89-99. La Haye: Mouton.[2]

Поврзано[уреди]

Надворешни врски[уреди]