Хобјотски јазик

Од Википедија — слободната енциклопедија
Хобјотски јазик
Застапен воЈемен, Оман
Говорници200  (1998-2001)e19
Јазично семејство
Јазични кодови
ISO 639-3hoh
{{{mapalt}}}

Хобјотски јазик (арапски: لغة هوبيوت ) е семитски јазик, дел од групата на јужноарапски јазици. Јазикот денес е на раб на исчезнување и се зборува од мала група луѓе (околу 200) во регионот на границата помеѓу Оман и Јемен. Се прценува дека има околу 1000 луѓе во Оман и околу 40 во Јемен, но сепак реалната бројка е доста помала.[1]

Повеќето информации за јазикот и неговото постоење доаѓаат од изучувањето и истражувањето на подоминантниот мехриски јазик. Јасен јазичен опис за хобјотскиот е тежок, бидејќи има силно влијание на мехрискиот. Сепак, во скоро време зачестени биле истражувањата на јазикот и се потврдила неговата засебност и се задала историјата и културата на говорниците. Целосна документација за јазикот сè уште нема.

Преглед[уреди | уреди извор]

Јазичарите за првпат го споменуваат хобјот во 1981 година со издавањето на студијата на Томас Муир Џонстон. Тој стапил во контакт со јазикот во 1970-те. Тој првично навел дека хобјотскиот е мешавина на мехриски и шехриски дијалекти. Јазикот не бил признат за засебен јазик сè до 1985 година, кога Мари-Клод Симеоне-Синел издала доволно докази за неговата засебност. Денес е утврдена засебноста на јазикот.[2]

Исчезнување[уреди | уреди извор]

Хобјотскиот јазик се смета за сериозно загрозен јазик.[3] Реалната бројка на говорници не е позната, но се проценува на неколку стотици. Повеќето од луѓето кои го зборуваат се стари лица и голема е веројатноста јазикот да изумре набрзо.

Според Етнолог, јазикот е пред изумирање. Единствените луѓе кои течно го зборуваат се постари лица и со тоа мала е веројатноста јазикот да се пренесе на идните поколенија.[4]

Наводи[уреди | уреди извор]

  1. Simeone-Senelle, Marie-Claude. 2013. "Mehri and Hobyót spoken in Oman and in Yemen." Sciences de l'Homme et de la Societe HAL.
  2. Lonnet, Antoine (1985-01-01). „The modern South Arabian languages in the PDR of Yemen“. Proceedings of the Seminar for Arabian Studies. 15: 49–55. JSTOR 41223029.
  3. Al Jahdhami, Said (October 2016). „Minority Languages in Oman“. Journal of the Association for Anglo-American Studies. 4.
  4. „Hobyót in the Language Cloud“. Ethnologue. Посетено на 2017-04-30.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Arnold, Werner. 1993. “Zur Position des Hóbyót in den neusüdarabischen Sprachen.” Zeitschrift für Arabische Linguistik
  • Donohue, Mark. 1998. "Fieldwork Reports 16.” Foundation for Endangered Languages
  • Nakano, Aki'o. 2013. Hobyót (Oman) Vocabulary with example texts.
  • Al Jahdhami, S. (2016). "Minority Languages in Oman". ANGLISTICUM. Journal of the Association for Anglo-American Studies, 4(10), 105-112.
  • Hetzron, R. (2006). The Semitic languages. London: Routledge.
  • Hobyót in the Language Cloud. (n.d.). Retrieved March 10, 2017, from https://www.ethnologue.com/cloud/hoh
  • Lonnet, A. (1985). "The modern South Arabian languages in the PDR of Yemen". Proceedings of the Seminar for Arabian Studies, 15, 49-55. JSTOR 1223029
  • Morris, M. (2007). British-Yemeni Society: The pre-literate, non-Arabic languages of Oman and Yemen. Retrieved March 8, 2017, from http://al-bab.com/albab-orig/albab/bys/articles/morris07.htm
  • Peterson, J. (2004). "Oman's Diverse Society: Southern Oman". Middle East Journal, 58(2), 254-269. JSTOR 4330004
  • Rubin, A. D. (2015). "The Classification of Hobyot". Semitic Languages in Contact, 311-332. doi:10.1163/9789004300156_017
  • Simeone-Senelle, M. C. (2010). Mehri and Hobyot spoken in Oman and in Yemen.
  • Simeone-Senelle, M. C. (2013). 17 The Modern South Arabian Languages. The Semitic Languages, 378.
  • Watson, J., and al-Mahri, A. (2016, April). "Language, culture and the environment: Documenting traditional language and culture in Dhofar". In State of the Art Research in the Humanities and Social Sciences for Qatar and the Arab Gulf. Leeds.

Надворешни врски[уреди | уреди извор]