Џемила

Координати: 36°19′N 5°44′E / 36.317° СГШ; 5.733° ИГД / 36.317; 5.733
Од Википедија — слободната енциклопедија
Џемила
جميلة (на арапски) Ğamila (на кабилски)
Римски театар
Грешка во Lua во Модул:Location_map, ред 408: Malformed coordinates value
Друг називCuicul
МестоСетиф, Алжир
Координати36°19′N 5°44′E / 36.317° СГШ; 5.733° ИГД / 36.317; 5.733
ВидНаселба
Историја
Изграденo1 век
Напуштено6 век
РаздобјеОтоманско Царство
Службен назив: Џемила
Тип:Cultural
Критериуми:iii, iv
Прогласено:1982 (6-та сесија)
Број191
Регион:Арапски земји
Историскиот пазар

Џемила (арап. جميلة), порано Куикул — мало планинско село во Алжир, во близина на северниот брег источно од градот Алжир, каде што се наоѓаат некои од најдобро зачуваните римски урнатини во Северна Африка. Сместено е во регионот што се граничи со Константиноис и Мала Кабилија.

Во 1982 година, Џемила станала дел од светското наследство на УНЕСКО поради уникатната адаптација на римската архитектура во планинска средина. Значајните градби во античкиот Куикул вклучуваат театар, два форуми, храмови, базилики, сводови, улици и куќи. Исклучително добро сочуваните урнатини го опкружуваат форумот на Харш, голем поплочен плоштад со влез означен со величествен лак.

Римски Куикул[уреди | уреди извор]

Под името Куикул, градот бил изграден на надморска височина од 900 метри во текот на 1 век од нашата ера како римски воен гарнизон сместен на тесно триаголно плато во провинцијата Нумидија. Теренот е малку нерамен, сместен на сливот на две реки.

Куикул на картата на Нумидија, јужно од Милевиум и Цирта. Atlas Antiquus, Х. Киперт, 1869 година

Градителите на Куикул следеле стандарден план со форум во центарот и две главни улици, Кардо Максимус и Декуманус Максимус, составувајќи ги главните оски.[1] Градот првично бил населен со колонија римски војници од Италија, а на крајот прераснал и станал голем трговски пазар. Ресурсите кои придонеле за просперитетот на градот биле суштински земјоделски (житни култури, маслинки и фарми).

За време на владеењето на Каракала во 3 век, администраторите на Куикул срушиле некои од старите бедеми и изградиле нов форум. Тие го опкружиле со поголеми и повпечатливи градби од оние што се граничат со стариот форум. Теренот го попречувал градењето, така што театарот го изградиле надвор од градските ѕидини, што било исклучително.

Христијанството станало многу популарно во IV век (по некои прогони во почетокот на 3 век [2] ) и придонело да се изгради базилика и крстилница. Тие се јужно од Куикул во квартот наречен „христијански“ и се популарни атракции.[1]

Од епископите на Куикул, Пудентјан учествувал на Картагинскиот собор (255) во врска со валидноста на еретичкото крштевање, а Елпидофор на соборот во Картагина (348). Крескониј бил католички бискуп кој го претставувал Куикул на соборот во Картагина (411) помеѓу католичките и донатистичките епископи; донатистичкиот епископ на градот починал пред почетокот на конференцијата. Кресенс бил еден од католичките епископи кого аријанскиот вандалски крал Хунерик го повикал во Картагина во 484 година. Виктор бил на Вториот собор во Цариград во 553 година [3][4][5][6] Веќе не била резиденцијална епископија, а Куикул денес е наведен од Католичката црква како титуларно седиште.[7]

Градот полека бил напуштен по падот на Римското Царство околу 5 век и 6 век. Доживеал одредени подобрувања за време на царот Јустинијан I, со засилување на ѕидовите.

Муслиманите подоцна доминирале во регионот, но не го окупирале повторно местото Куикул, кое го преименувале во Џемила („убав“ на арапски).

3D документација[уреди | уреди извор]

Просторната документација на Џемила се одржала за време на две теренски кампањи на Проектот Замани во 2009 година,[8] кои биле преземени во соработка со професорот Хамза Зеглаче и неговиот тим од Универзитетот во Сетиф, Алжир, како и Јужноафриканската национална истражувачка фондација (NRF). Биле документирани неколку структури, вклучувајќи ги Крштението,[9] Портата Каракала, Пазарот, храмот Септимиј Серер и Театарот.

Значајни жители[уреди | уреди извор]

Неколку значајни романизирани Африканци се родени во Куикул:[10]

Галерија[уреди | уреди извор]

Наводи[уреди | уреди извор]

  1. 1,0 1,1 Djemila, Morocco, Algeria, & Tunisia, Geoff Crowther and Hugh Finlay, Lonely Planet, 2nd Edition, April 1992, pp. 298 - 299.
  2. Christian persecutions in Cuicul
  3. A. Berthier, v. Cuicul, in Dictionnaire d'Histoire et de Géographie ecclésiastiques, vol. XIII, Paris 1956, coll. 1095–1097
  4. H. Jaubert, Anciens évêchés et ruines chrétiennes de la Numidie et de la Sitifienne, in Recueil des Notices et Mémoires de la Société archéologique de Constantine, vol. 46, 1913, pp. 32-33 (nº 46)
  5. J. Mesnage L'Afrique chrétienne, Paris 1912, pp. 283-284
  6. Stefano Antonio Morcelli, Africa christiana, Volume I, Brescia 1816, p. 147
  7. Annuario Pontificio 2013 (Libreria Editrice Vaticana 2013 ISBN 978-88-209-9070-1), p. 877
  8. „Site - Djemila“. zamaniproject.org. Посетено на 2019-09-19.
  9. „3D Heritage Models, with a Twist“. SPAR 3D (англиски). Посетено на 2019-09-27.
  10. Anthony R. Birley, Septimius Severus, the African Emperor, Éd. Routledge, ISBN 0-415-16591-1